Jos jedna godina kaska ka svome kraju. Jos samo koje zrno pescanog sata da procuri kroz maleni otvor na svome putu i dok pucnes prstima, stici ce ponoc koja oznacava kraj jedne i pocetak nove godine. Kad kazaljke se sklope, poljubimo najblizeg do sebe, prijatelja, brata, roditelja, ljubav svog zivota, i pomislimo sve one zelje koje nismo uspeli pozeleti u proslim godinama, uhvatimo pogledom zvezdu padalicu, ili bar vatromet koji sija iznad nasih glava. Osmehnimo se i udjimo radosni u jos jedan krug oko sunca.

Da li vam se ikada dogodilo da se nije dogodilo?

U protekloj, 106toj godini svog života nisam uradila ništa pametno... Koga sam upoznala - bolje da nisam... Izgubila sam i jednog  prijatelja, jes da je bio odvratan i gadan na jeziku al se ovako na konkretnom  pokazao ko pravi  čovek i drug... Omrzla bih sad i ja njega, da me ne ganja to što sam ja kriva -  a ne on.... Slomio nogu dabogda... Na onom nesrećnom Kosovu je bilo lakše... Jesu lopovi al su pošteniji, nekako, nisu iskvareni na način na koji su to ovi laktaši i spletkaroši s kojima gubim vreme ovde.  

 Eto

Vec tri nedelje Pancevom hara bauk. Bauk naslovnih strana lokalnog lista "Pancevac".

U kasno popodne 27. juna na kioscima u gradu pojavio se, kao i svakog petka, omiljeni lokalni list. I sve bi bilo u redu da se na naslovnoj stranici "Pancevca" nisu pojavila (zamislite) dva muskarca, koja setaju gradom.

... промене нема нит је може бити

Гост aутор: Феликс Крул Оскар-З-Вајлд Владимир Маричић Семела Крпељ Крпељић уједињен у Сахасрари. Написано у блогерском прогонству, у Лондону.

Link na Da li je vaše iskustvo palanačko?

A≠B

ABOUT Vladimir Maricic

Од Хераклита до Радомира, cве тече све се мења,

промене нема нит је може бити

Хор нарикача: Радомире Радомире шта нам направи, зар ти да нас тако зајебеш!

Хор фарисеја и књижевника: Подметнуо нам!

Хор паланчана нациста: Беж из нашег културног простора да те моје очи не виде! Да те моје уши не слушају! Да те мој нос не мирише!

U SVETU

Danas je u Americi, Britaniji i Evropi veoma prisutan proces deradikalizacije. 

Noćas je umro Mate Parlov. Mate Parlov je bio delić mog nesportskog TV detinjstva. Zajedno sa Znanjem-Imanjem, koje je uvek mirisalo na nedeljnu supu i u kome je gospodin Zaharije Trnavčević žonglirao hibridima i semenjem, dok su se pozadi u horizont ulivale brazde. Tu su bili i Otpisani, odmah posle večernjeg, nedeljnog kupanja. U borbu protiv okupatora svake nedelje uveče upuštala sam se skuvanih vrhova prstiju, kože crvene od temeljitog ribanja

Ništa Srbija nije naučila iz onog čuvenog slučaja "okliznuo se na koru banane", sramotnog slučaja nakon koga niko, baš niko nije zakonski odgovarao, tako da se danas, što je logična posledica, čitavo društvo pogibeljno kliza na kori banane. Ono cerekanje se još uvek čuje: modrice, podlivi, polomljeno lice... Scena mučna, ali za koju je tada malo ko mario, tj. malo ko je načinio napor u vidu pokušaja da shvati kako će se bez prave društvene reakcije sve, baš sve pretvoriti u jedno veliko kolektivno klizanje na kori banane.  

Na poslednjem sastanku s načelnicima porodilišta raštrkani u publici bili su i mnogobrojni novinari koji su svašta nešto od razgovora načelnika prisluškivali, pa mi posle kao pitanje u intervjuima servirali. Moja omiljena glasina svodi se na to da smo mi nevladina organizacija koja se finansira iz inostranstva.

Pa, ono - i jeste, u neku ruku.

Otkada je ova frtutma krenula, potpuno sam digla ruke od svoje međunarodne karijere koja je dete i mene izdržavala, zatvorila dopisnu školu, obustavila svaki rad s klijentima, počela da odbijam pozive da držim predavanja na inostranim

Šta se kk događa u Rusiji? Kojoj budali je uošte palo na pamet da je dobra ideja da postoji nekakva privatna vojska, od kad se to radi?

Velikom čoveku, velikom hrišćaninu.

Sa Svjatima upokoj Gospodi dušu upokojenog raba Tvoga Radovana i daruj mu život vječni

Prof. dr Radovan Bigović rođen je 17. januara 1956. godine u Nikšiću. Bogosloviju je završio u manastiru Krka. Diplomirao je na dva fakulteta u Beogradu: na Pravoslavnom bogoslovskom i Filozofskom (grupa za filosofiju).

Na prvom je doktorirao 1993. Na istom

Iz godine u godinu kao nacija sve smo gojazniji! Svaki treći stanovnik Srbije ima problem sa težinom i tako sledimo trend koji od pre 20 godina postoji u Americi...

Od ukupnog broja „preteških" čak 20 odsto su ekstremno gojazni, a posebno zabrinjava podatak da čak 13 odsto predškolaca ima višak kilograma.

Zvanična statistika pokazuje da u Srbiji ima svega 39 odsto normalno uhranjenih, a najviše gojaznih je u Vojvodini. Bilo je potrebno dosta vremena da se i u našim krugovima usvoji stav da je gojaznost bolest.

Zbog toga Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju za smanjenje gojaznosti, po kojoj svaki građanin Srbije u proseku treba da oslabi 15kg u naredna tri meseca.

(Dnevničke bilješke, 8. dio)

11. maja 1999 (utorak)

U Kini traju velike anti-američke demonstracije zbog bombardiranja ambasade u Beogradu. Mlađi ljudi, uglavnom studenti, nose fotografije s likom Billa Clintona i natpisom: „Clinton - Hitler" i mete, kakve nose ovih dana i oni koji demonstriraju u Jugoslaviji. Kina je jutros izjavila da neće sudjelovati ni u kakvim mirovnim pregovorima u Ujedinjenim narodima, sve dok NATO napadi na Jugoslaviju ne prestanu. Njen prijedlog rezolucije, kojom bi se osudio NATO zbog napada na kinesku ambasadu u Beogradu,

Danas se navršava 80 godina od smrti doktora Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja Srbije, čoveka zaljubljenog u Srbiju, zemlju koju je smatrao svojom. S pravom. Prošao je golgotu Albanije, sva stradanja srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu, a nakon njega od srpske policije napravio instituciju kojom se svaka zemlja mogla ponositi. Umro je razočaran, a srpskom narodu je ostavio posmrtno zaveštanje "Čujte Srbi". O tome ću pisati u nekom od sledećih tekstova.

Imala je Srbija još jednog velikog prijatelja, "Arčibalda Rajsa devedesetih", priznatog japanskog diplomatu Jasušija