Poslednjih

ВЕЛИКА ЦРВОТОЧИНА

            Интернет је велика црвоточина пуна пречица у чијој утроби, уместо црва, чачкају моћни претраживачи. Један је управо ишчепркао његовог  друга из детињства, Срећка Ч. Оног од кога се крио иза старих, шупљикавих врата. Проминуо је налик тамној сенци, као и некада давно, у дечјој игри. Тада је то било довољно да побегне на другу страну.

«Како то да ти увек побеђујеш?», знатижељно су питали.

Тада је крио тајну о ситним рупицама кроз које су се назирале сенке. Сада је могао да одговори: - Захваљујући црвоточинама! И на Интернету сам те тако нашао!

gošća autorka: Ava Gotal

 

Riječ je o tome da ne želim nešto da postignem. Ne želim ostaviti nikakav trag. Ne želim da me pamte po mojim djelima. Moja djela su samo moja i unutrašnji glas mi jasno govori da ih čuvam samo za sebe. Zapravo, ono što osjećam jeste da nešto nije u redu, (nikako da se domislim što bi to moglo biti), dakle, da nešto opasno nije u redu sa svim tim ostavljanjem tragova, javnim postignućima, toj žudnji da se čuje nadaleko i naširoko za nas, da nas priznaju i da nam se dive, pa čak i da nas pljuju, ali samo da se pročujemo, da nekako poreknemo ono što nas sve na kraju krajeva čeka time što ćemo iza sebe ostaviti djelo. I oni to ne mogu da shvate.

Ove nedelje je Twitter izgubio 310 poverljivih dokumenata koji datiraju od februara ove godine.

Spisi sadrže zapisnike sa sastanaka, planove, ugovore, brojeve kreditnih kartica zaposlenih, telefona IP adresa... Planove za budućnost, finansijske aranžmane, pregovore, razgovore, strategije...

Sve u svemu: Bruka - Skandal.

Da jedna takva firma, sa takvim ružičastim prognozama eksperata o njihovoj budućnosti dozvoli sebi da posluje preko Gmaila?!? 

Da neki "klinac s petog sprata" dođe do svih tih dokumenata? Da nakon gubitka materijala 36 sati razgovaraju

 

 

 

 

THE WALL

"We dont need no education..."

Jedan od najboljih rock and roll albuma ikada snimljenih je The Wall, album grupe Pink Floyd iz Novembra 1979. The Wall je dupli konceptualni album. Progresivni rock and roll sa 26 pesama od kojih svaka ima svoju ulogu

Od 1. januara 2011. na služenje vojnog roka biće upućivani samo oni koji to žele, saopštila je Vlada Srbije

Ministar kulture i informisanja Republike Srbije izrekao je javno pre neki dan o rijaliti TV programima reči koje su tu aktivnost svrstale u onu najgoru kolonu, da su štetni, da zaglupljuju narod, utiču negativno na mentalno zdravlje, da odmažu obrazovanju i negiraju kulturu i još svašta na tu temu te je predložio i neka ograničenja u pristupu takovim emisijama ne bi li bar unekoliko pomogao da se loš i poguban uticaj tih programa na narod umanji. Uostalom sasvim je dobro rekao i svaka čast za izgovorene rečenice na tu temu, dobro je svoje rečenice sročio, tačno i odgovorno sa obzirom i u skladu sa imenom institucije koju vodi.

Počelo je počelo...

Građanski aktivizam jeste način. Okreni obrni problem se mora napasti, džaba demokratija višestranačje, vizije političara razvojni projekti, perspektive, investicije ništa ne pomaže kad stvar izgleda ovako

Stvarno tako izlgleda, ništa fotošop i bakrači, zrenjaninci, jel`tako?

A kad već imamo alate na raspolaganju, interneta u dovoljnim količinama, posvećene aktiviste i mnogo dobre volje, da poradimo da ovo gore postane H2O. Bar.

Ništa novo na kugli zemaljskoj.

Malo zavisti, malo mržnje,malo sujete.

Puna usta nepravde.

Nazivi Beogradskih ulica su putokaz u urbanoj mapi grada, po njima se pamti i  prepoznaje grad. Mreža nazvanih ulica čini mentalnu mapu grada, virtuelnu kartu Beograda koju građani nose sa sobom, svako memoriše svoju i onda se osećaju kao kod kuće. Odvajkada, imenovanjem ulica odaje se počast izuzetno zaslužnim ličnostima, obeležava se istorijski događaj ili neki važan datum.

Nazivi ulica u svakodnevnici su znaci po kojima se građani snalaze u gradu, mogu drugima objasniti gde stanuju, odrediti mesto ljubavnog sastanka ali i da poštar može da im isporuči pismo ili penziju. Preko naziva ulica može se čitati i prepoznavati istorija grada. U Beogradu to nije uvek slučaj, jer je Beograd lociran na mestu koje nije moglo ostati po strani, trajao je u burnim vremenima i bio svedok mnogih promena sve do danas. Menjali su se vladari i svaki je imao želju, ali i moć, da briše neke delove istorije grada, posebno one koji mu nisu bili po volji, da uspostavlja svoje viđenje istorije, dorađuje predhodnu, započinje svoju ili vraća u život događaje iz nametnutog zaborava. Česta promena imena ulica menja ne samo istorijsku matricu, već i mentalnu mapu grada, kulturu memorije, pa građani pored ostalih planetarnih problema i ovim činom bivaju dodatno dezorijentisani i zbunjeni.

Sutra ćemo imati priliku da se upoznamo sa najnovijim Godišnjim izveštajem Evropske komisije o Srbiji i drugim državama koje teže da postanu punopravne članice Evropske unije. To je, naravno, trenutak, da se države preispitaju. Mnogi ministri su optimistično predvideli da će ovo biti najpozitivniji izveštaj do sada. Postoje mnogi pozitivni signali koje ističu - do vizne liberalizacije će verovatno doći početkom 2010. godine, saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju se značajno popravila od kada je na čelu ova Vlada, Srbija nastavlja sa jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a Komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta je nedavno preporučio da se odblokira Prelazni sporazum u oblasti trgovine.

 iz knjige koju pišem, shvatajući da moja sećanja na zorana ne sadrže u sebi ništa bitno za svet (to su sećanja jedne osobe od jedanaes' godina) da sam zapamtila samo neke marginalne dogadjaje koji  ništa ne objašnjavaju, još manje otkrivaju, da su to sećanja koja su zanimljiva možda samo meni i koja nikako nisu jedno "novo, nepoznato lice glumca z.r." gde nema ničeg senzacionalog, pa čak ni previše privatnog, sećanja koja ne pričaju porodičnu priču, a kamo li priču o umetnosti - jer sam namerno pokušala da izbacim sve što su mi drugi rekli, sve što sam naknadno

 Diktatori su vladari koji izgledaju dobro sve do poslednjih deset minuta.
Jan Masarik

Holandska dizajnerka Annelys de Vet, boravila je nedavno u Beogradu
radeci svoj projekat Subjektivni Atlas, ovaj put Srbije: nasi umentici su u radionici su ga napravili.