PUTod hiljadu milja počinje korakom, izreče onomad premudri Lao Ce.

 ’Ajd da ga tumačim, crtam pučanstvu, ono, šta je „pesnik“ hteo da kaže. Ko me ovlastio? A ko će da mi zabrani? Svi svakoga i sve tumače do mile volje od kad je sveta i veka, e pa mogu i ja osobno svog omiljenog lika, gosn Lao Cea i šlus! Mislio čovek, podrazumevao, PUT i PUT (i sve druge milijarde milijardi PUT-eva). Jedan, nazovimo ga prvim, je PUT,

 Ulazak u WTO (Svetska trgovinska organizacija) zavisiće od završetka pregovora sa ''zainteresovanim zemljama'', odnosno onim državama koje bi da iskoriste trenutak da uslove Srbiju da smanji carinske stope na proizvode gde bi mogli biti njima konkurenti. Broj takvih zemalja se smanjuje (na desetak, po svemu sudeći) ali ne preterano brzo poslednjih godina. Pregovori se vode sa SAD, Kanadom, Norveškom, Švajcarskom, Korejom, Ukrajinom, Ekvadorom... Koncesije će nam, verovatno, tražiti i određeni broj zemalja sa kojima nemamo preferencijalni tretman u razmeni, kao i

Srbija se kupa u prljavom novcu. Tim novcem smo se privatizovali. Tim novcem smo udahnuli život u tržište nekretnina. Tim novcem smo kupili impresivan vozni park, vidljiv recimo na ulicama Beograda. Ne radi se samo o kriminalcima i raznoraznim švercerima. Radi se i o raznim bizmismenima, a bogami i binismenima. A i o advokatima paušalcima.

Tim novcem smo se razvijali, investirali, pomagali političke partije, kupovali socijalni mir i arčili ga na razne načine. I malkice smo zažmurili. A i nije baš malkice, nego na oba oka.

(c) Szabolcs Kokay

U ovom dijelu bavim se prvenstveno bosnjackim politickim reakcijama i nedostacima pravosudja u Sarajevu.

ista ulica, isti datum

Dobijao sam do sad nekoliko desetina poziva da se pridruzim sastancima Bratstva Scekic. Nazalost, uvek sam bio na nekom putu, van Srbije. Vise me i ne zovu. Ali ako me pozovu da branimo ovog Djetica, dolazim. Krv nije voda. Vidi se Djetic 100%
A postaje ozbiljno.


Vec je i velika svetska agencija objavila vest:
Preveo i obradio za web izdanje A.Vasovic, koji je vec poceo da glanca i cisti svoju haubicu od 123,5 mm

War Looms Over Oceans,

Pitanje genocida nad Jermenima i rezolucija u vezi istog ne napuštaju stranice turske štampe. Ponovo je moj gost Orhan Kemal Džengiz sa današnjom kolumnom u Today's Zaman-u. Između ostalog u jednom pasusu odgovara na pitanje na koje sam ja u komentarima na prošlom blogu nemušto pokušao da odgovorim, šta je najveća prepreka u suočavanju sa dosta jasnom istorijom.

i rado ga se sećam, počesto izjavljuje naš prijatelj na večernjim sedeljkama u vreme koje bi moglo biti skladnije prirodnim nagonima iskorišćeno, samo kad naša kuća ne bi hronično izgledala kao železnička stanica u trenucima masovne evakuacije stanovništva pred blagovremeno najavljenim pogromom. Ili – džabe ste se ponadali, uprkos naslovu u ovoj priči će biti mnogo manje seksa no što ste očekivali. Što je uostalom i na žalost u skladu sa roditeljskom svakodnevicom koja, ograničena nusproizvodima seksa, pomenutu disciplinu svodi na stresni minimum.

Ovih dana, jedan od najčitanijih tekstova na engleskom jeziku na sajtu Glasa Amerike je izveštaj novinarke Džuli Tabo, koja je razgovarala sa Danijelom Pinkom, piscem koji u novom bestseleru “Drive” istražuje šta zaista motiviše američke i druge radnike.

Na prvi pogled, reklo bi se da ljude u profesiji podstiču konkretne nagrade: novac, mogućnost unapredjenja, ideja da će se proslaviti, obogatiti, postati moćni. Medjutim, Pink, u knjizi čiji je

Dan Svetog Patrika je opšteprihvaćen kao praznik svih Iraca, mada ga slave samo oni katoličke vere. Proslavlja se u znak sećanja na najpoznatijeg Irskog sveca, zaslužnog za preobraćenje lokalnih plemena i prihvatanje hrišćanstva. Nekada religiozna proslava, danas je prilika da se Irci okupe i provesele širom sveta, te da im se priključe svi oni koji bi voleli da budu "Irci na jedan dan".

ISPOVESTI ŽRTAVA MOBINGA 001

Gost autor: senka123

Pre otprilike tri/četiri godine, vreme brzo prolazi, radila sam na lokalnoj televiziji na poslu komjuterske podrška pri realizaciji programa. Kao početniku bio mi je dodeljen mentor ─ kolega koji je rado kao realizator. Bila sam primorana da brzo učim i to mi je polazilo za rukom, brzo sam savlađivala radne zadatke i bila veoma ponosna na sebe. Tada, mentor mi je stalno pričao da "nikom ne treba da verujem jer su svi, naše kolege, podli i skloni manipulaciji" i da je "on bog na televiziji i da treba samo njega da slušam". To mi je, naravno, smetalo, ali hajde, ima raznih ljudi…

Bilo je u redu sve dok nisam počela da se interesujem i za druge poslove: montaža, kamera, ton, realizacija. Mentor je tada počeo da se ponaša kao pomahnitao. Deo u kom je smeštena tehnika često je grmeo od njegove dreke upućene meni. Smetalo mu je APSOLUTNO sve: ako pijem kafu zašto to radim tako sporo, sve što ja govorim ili radim, ako sedim u realizaciji on bi baš tada “trebao nešto da završi na komjuteru” i grubo bi mi saopštavao da napustim prostoriju. Nisam preterano reagovala na njegove ispade ─ viđala sam ga dva do tri puta nedeljno, i još uvek sam osećala zahvalnost jer me je uveo u posao.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2009. godini. Isti izveštaj, Poverenik je dostavio i Predsedniku Republike, Vladi Srbije i Zaštitniku građana.
Tako sam, kao poverenik, izvršio redovnu godišnju obavezu. Neću sad da "gnjavim" sa podacima ili primerima iz Izveštaja, mada ih ima vrlo interesantnih jer svako koga više