Prvi deo bloga o Veneciji je namenjen opštini (it. sestiere) San Marco (Sv. Marko) koju čine jedan veći deo ograničen velikim kanalom (it. Canal Grande) i ostrvo San Giorgio Magiorre koje se nalazi naspram njega. U ovom delu se nalazi istoimeni trg Sv. Marka (it. Piazza San Marco) koji je ujedno i najveći i jedini trg u Veneciji. Nemojte se previše uzdati u tačne adrese (ako ih imate) i nazive ulica,

Autor: Rodoljub Šabić

Danas popodne sam trebao da učestujem u „Stanju nacije" na B92, ali neću. Juče pre podne me pozvala Antigona Andonov i zamolila da učestvujem, jer su predmet emisije otvorena pitanja u vezi sa Zakonom o elektronskim komunikacijama. Prihvatio sam, ali me opet pozvala predveče i sa žaljenjem me obavestila da te emisije neće ni biti. Razlog je prost - emisija koncepcijski nije „solo", a baš niko sa „druge strane" nije prihvatio poziv da učestvuje u emisiji.

Dakle, možete reći da sam čudak ali to je za mene prosto neverovatno. Imamo situaciju

Pronašla sam te na B92 blogu, samo što nisam pala u nesvest! Koliko je godina prošlo da smo se sreli, dvadestpet, ne, više, skoro trideset! Pročitala sam sve što si pisao i iskreno da ti kažem bila sam razočarana što me nisi makar spomenuo! Verovao ili ne, ja često pomislim na tebe i na one naše godine. U trenutku sam, možda je ludo i blesavo, odlučila da sama napišem nešto o tebi i sebi. Možda će ti zvučati zaslađeno, možda

Casni sude,

poceo bih svoju iyjavu konstatacijom da su sudije u Srbiji neadekvatno cenjene i da su plate i uslovi rada u srpskim sudovima necovecanske.

Elem, na poslu je kruzio taj spisak svako jutro. Ko ce sa mesom, ko ce sa sirom. Burek, jel!

Avaj, dusmanin mi to znadoshe !

Kao i svako jutro usao sam u svoje lukuzno auto kojim su me odveli na moje odgovorno radno mesto koje sam preuzeo da bi Srbiji bilo bolje!

Po ulasku u objekat, iz daktilobiroa su javili da moram da se ranije nego inace izjasnim za burek, jer bi kurir hteo ranije kuci.

U

Autor: Rodoljub Šabić

Brzo, ekspresno, munjevitom bzinom Ministarstva za telekomunikacije podnelo je predlog Zakona o elektronskim komunikacijama. Juče pre podne je isto tako, brzo, ekspresno, munjevitom bzinom u Skupštini okončana rasprava u načelu o predlogu Zakona. Time je mogućnost da se podnese bilo kakav amandman svedena na gotovo samo teoretski. Zato je i Saša Janković, Zaštitnik građana brzo, ekspresno, munjevitom bzinom morao pripremati odgovarajuće amandmane da bi ih uputio u Skupštinu. Iako su rokovi već počeli da se računaju smao na sate, uspeo je u tome.

Znamo li šta je to sukob interesa? Definitivno NE. U Srbiji je to misaona imenica. Samo da se zna da sukob interesa (engl. conflict of interests) nije isto što i pohlepa ali su ove dve pojave tesno povezane a u dragoj nam Srbiji u preko 90% slučajeva sukoba interesa je rezultat pohlepe i to tolike da sukob interesa i ne postoji, jer se sve radi u svom interesu. Gde je tu sukob interesa? U Srbiji se to zove “ja tebi – ti meni”, “tante za kukuriku” itd. Ima dosta naziva.

Imam problem. Ne znam da li sam više sposobna da prepoznam i tačno odredim šta predstavljaju razne pojave koje me prate ili okružuju. Da li je nešto ironija, sarkazam, možda groteska? Učila sam mnogo o tome u školi. Naročito van nje.  Dakle, umela sam da je prepoznam. Štaviše, smatrana sam za osobu kojoj ironija, makar u načinu izražavanja, nije strana. Ipak, sve mi se pomešalo.  Pa mi se učini da je paradoks. Ili da sam Alisa u zemlji čuda. Ili da su te pojave “collateral damage” tranzicije u kojoj živim(o)? Ili da ne znam šta je demokratija, pa sam pogrešno glasala. Ili da sam imala pomračenje uma kada sam glasala. Ili da sam Jozef K. u dva Procesa. 

Jer, kako se zove to, kada vam bivši režim sruši privatnu kuću, na vašem placu koji  se igrom slučaja graniči sa jednom bolnicom, uz objašnjenje da je “drugarica poželela da se izgradi šetalište za bolesnike i još jedno bolničko krilo”? A vas pozovu komšije i kažu: “Upravo su vam srušili kuću, a plac sa Dedinja izmestili u Batajnicu” (umeju i komšije ironične da budu). I vi dođete i zateknete umesto vaše kuće i placa – krater. Kako se to zove? Okej, recimo da znam kako se to zove. Ali kako se zove to što nova vlast, 

Onomad je obeležen Svetski dan zaštite životne sredine, akcijom čišćenja. Ubeđen sam da bi svrsishodnija akcija bila pod nazivom: „Ne bacajmo smeće po Srbiji".  Akcija čišćenja jeste neophodna i tu zbora nema. Ipak, suština je u nebacanju zagađevina. Jer, ni vojska od više hiljada komunalaca, koja bi svakoga dana 24 sata plevila travnjake i potoke - ne bi mogla da sakupi ono što svakodnevno bacaju milioni nes(a)vesnih pojedinaca.

Najpre - evo snimka koji sam napravio u nedelju, hodajući po polupustari. Taj snimak je bio „okidač" da napišem ovaj post.

Konačno je došao i taj šesti jun kada je Beograd posetio jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka – Bob Dilan. Bio je to predivan letnji dan i bilo je milina putovati na koncert. Oko arene Dilanovi fanovi svih mogućih generacija u majicama iz svih mogućih Dilanovih perioda. Iako sam mislio da ću sa svojih 30 godina biti među najmlađima ipak nije bilo tako. Sasvim sam siguran da Dilanova muzika nema previše kontakta sa mlađim ljudima, da verovatno moraš biti veliki freak da bi danas sa 17-18 slušao Dilana (ja sam ga "otkrio" tek pre neku godinu!)

Autor: Rodoljub Šabić

Brzo, ekspresno, munjevitom brzinom. Postoji šansa da baš u tom stilu dobijemo Zakon o elektronskim komunikacijama. Šteta što je tako, naravno. Radi se o izuzetno važnom, sistemskom zakonu za koji po članu 77. Zakona o državnoj upravi postoji obaveza organizovanja javne rasprave, koji zavređuje ozbiljnu pažnju javnosti, pogotovo stručne. A predlaže se njegovo donošenje po hitnom postupku, za dan ili dva, iako je konačni tekst predloga zakona bio faktički nedostupan javnosti koliko do juče, nije ga bilo moguće pronaći ni na veb sajtu Vlade, ni

Za dva sata, koliko je trajao koncert Boba Dilana  u Areni, ovaj se nijednom nije obratio publici između pesama. Nije rekao «dobro veče Beograde» i nije govorio hvala, hvala lepo i hvala najlepše. Nije, takođe, ni svirao svoje «najveće hitove».

Pre dvadesetak godina, kada sam ga gledao na stadionu «Galenike» u Zemunu, nekoliko puta je skinuo šešir i naklonio se. Sve ostalo bilo je slično.

Hoze Kareras, pretpostavljam, misli da Dilan nema veze s pevanjem. Pako de Lusija smatra, verovatno, da to što on radi sa gitarom teško može da se nazove sviranjem. Aron

Kako je ikome palo na pamet da daje pomoć "srednjoj klasi" sa primanjima do 80.000 dinara mesečno? Njih 450.000.  Sa prosečnom platom od oko 40.000 dinara. U planu samo još nedostaju zaposleni u javnim preduzećima monopolistima, njih još 400.000 sa prosečnom platom od oko 45.000 dinara, pa da plan bude kompletan.

A oni preostali zaposleni, njih oko 900.000, sa prosečnim platama od 30.000 dinara?

A gladni? A stvarno socijalno ugroženi? Da li uopšte znamo ko su i koliko ih ima? Da li ministar za rad, osim što se slika u svim prigodnim prilikama, radi svoj posao i stvara socijalnu mapu društva? Da li uopšte zna da mu je to posao?

Iako imam već par neobjavljenih blogova o Rimu, morao sam da napišem nešto o ovom gradu jer on to svakako zaslužuje a i ima previše detalja pa da nešto ne zaboravim. Koliko god puta da idete i posetite Veneciju svaki sedeći put ćete naići na nešto novo. Taj grad jednostavno ima neki svoj poseban duh.

U ovom prvom blogu ću pisati o onim manje

Šta drugo da kažem, do onoga što je Milica Tomić već rekla, otvarajući perfromans sa Draganom Mirković u Beču -- "Ovo je savremena umetnost"!

Potrudio sam se da sastavim listu najpoznatijih aktivnih igrača koji će SP u fudbalu gledati na televiziji ili eventualno na tribinama. 

Selektori se nisu odlučili da u tim uvrste sledeće igrače:
Brazil: Ronaldinjo, Alesandro Pato (Milan), Adrijano (Flamengo), Ronaldo (Korintians), Diego (Juventus)
Argentina: Havijer Zaneti (Inter), Gabi Milito (Barselona), Rikelme (Boka Juniors)
Holandija: Rud Van Nistelroj (Hamburg), Klarens Sedorf (Milan)
Italija: Frančesko Toti, Luka Toni (Roma), Đuzepe Rosi (Viljareal), Alesandro