Venecija II

Prvi deo bloga o Veneciji je namenjen opštini (it. sestiere) San Marco (Sv. Marko) koju čine jedan veći deo ograničen velikim kanalom (it. Canal Grande) i ostrvo San Giorgio Magiorre koje se nalazi naspram njega. U ovom delu se nalazi istoimeni trg Sv. Marka (it. Piazza San Marco) koji je ujedno i najveći i jedini trg u Veneciji. Nemojte se previše uzdati u tačne adrese (ako ih imate) i nazive ulica, jer ćete ubrzo videti da je skoro nemoguće naći ih u lavirintu uzanih uličica.

Na ulazu u trg se nalaze dva stuba od kojih je jedan namenjen Sv. Marku a drugi Sv. Teodoru.  Ovi stubovi označavaju ulaz u grad kada se gradu prilazilo samo sa mora. Ova dva stuba su za mnogim drugim blagom donešena iz Carigrada i postavljena krajem dvanaestog veka. Sv. Teodor je bio zaštitinik Venecije sve dok se krajem devetog veka mošti i relikvije Sv. Marka nisu krišom donete u Veneciju. Statua Sv. Teodora se nalazi na jednom stubu dok se na vrhu drugog nalazi ogromna bronzana statua krilatog lava, simbola Mletačke republike.

Zvonik (it. Campanile di San Marco) je jedna od građevina koje dominiraju trgom. To je ujedno i najviša građevina u Veneciji. Na njegov vrh nešto niži od sto metara se možete popeti i to je nešto što nikako ne treba propustiti. Radno vreme je od devet ujutru do sedam uveče, preko leta do devet a tokom praznika radi skraćeno. Ulaznica je šest evra. Ovaj zvonik se početkom dvadesetog veka urušio zbog sleganja tla da bi potom bio ponovo sagrađen. Zvonik ima pet zvona i svako zvono je namenjeno različitim događajima. Neka samo označvaju doba dana dok je jedno označavalo javno pogubljenje kriminalaca na trgu.

Naspram zvonika se nalazi duždeva palata i odmah pored nje bazilika Sv. Marka (it. Basilica San Marco). Bazilika koja danas postoji je treća u nizu. Prva je bila sagrađena u devetom veku i izgorela je u požaru. Sledeća je bila srušena u jedanaestom da bi ova poslednja bila sagrađena odmah posle toga. Ova bazilika je inicijalno bila korištena za posebne svečanosti i kao lična duždeva kapela da bi početkom osamnaestog veka preuzela ulogu crkve i bila otvorena za javnost.

Unutrašnjost bazilike predstavlja pravi muzej što je i logično jer su njenu unutrašnjost ukrašavali vekovima a u njenoj riznici se nalaze dragocenosti pokradene u Carigradu. U njenim prostorijama su primani visoki zvaničnici drugih država, papa itd. Skroz naspram ulaznih vrata se nalazi Pala d'Oro, odnosno slika u oltaru izrađena u desetom veku. Izradili su je tadašnji majstori od čistog zlata i dragog kamenja. Ovo je jedna od najvećih atrakcija koje posetioce ostavlja bez daha. Odmah ispod se nalaze mošti Sv. Marka koje su prenete iz Aleksandrije.

Na plafonu najveće kupole u centralnom delu se može videti freska iz trinaestog veka na kojoj se nalazi Isusa Hrist sa apostolima. Kada se prođu ulazna vrata može se jasno videti još jedna unutrašnja vrata i zidovi za koje se smatra da su ostaci od prethodne bazilike. Prostor između je oslikan neverovatnim mozaicima sa motivima postanka sveta. Dobar deo mozaika, kojih ima više od par hiljada kvatratnih metara, predstavljaju dela poznatih umetnika, kao što je Tintoreto, izrađena u mozaiku. Tu ima i šaljivih motiva, kao recimo dva petla koji nose lisicu na štapu. Podovi bazilike su takođe bogato ukrašeni. Dalje iz bazilike se može ići u muzej Marciano.

U muzeju ćete pored ostalog videti i originalne pozlaćene konje čije se bronzane kopije nalaze iznad vrata na ulazu bazilike. Ovi konji su doneti 1204. godine iz Carigrada. Riznica je takođe poprilično osiromašena s obzirom da je Napoleon odneo deo blaga a deo su rasprodali oni sami posle pada republike, ipak i dan danas se može videti priličan broj predmeta iz Vizantije.

Unutar bazilike ima više kapela od kojih su neke otvorene a neke zatvorene za javnost. Često se njihov sadržaj restaurira pa nećete imati prilike da sve vidite, ali i ono što budete videli če biti više nego dovoljno da vas ostavi bez teksta. Radno vreme bazili i muzeja kao i većine objekata na trgu Sv. Marka možete videti na ovom sajtu. Fotografisanje unutar bazilike je zabranjeno. Sve informacije koje vas interesuje o svim objektima na Trgu Sv. Marka možete naći na sajtu same bazilike. Obavezno proverite radna vremena za sve lokacije jer može da se desi da je neka restauracija u toku ili da je radno vreme skraćeno zbog nekog događaja ili praznika.

Odmah pored bazilike se nalazi duždeva palata (it. Palazio Ducale) i predstavlja drugu građevinu na trgu koju morate posetiti. Tu su živeli i vladali vladari nekada moćne Mletačke republike. Prva palata je sagrađena kao dvorac u devetom veku ali je kao i mnogo toga drugog stradala u požaru. Palata koju danas možete videti datira s kraja petnaestog i početka šesnaestog veka i predstavlja biser gotske arhitekture. Prepoznatljiva je po svom belom kamenu. Glavni ulaz u palatu je sa strane pristaništa a izlaz je odmah pored bazilike. Izlaz iz palate se naziva Porta della Carta i inače vodi direktno u unutrašnje dvorište palate gde možete videti dva bronzana izvora vode za koje se smatra da si najlepši u Veneciji. Još jednu znamenitost u samom dvorištu predstavljaju stepenice koje se nazivaju Giganta i koje se koristiloza razne svečanosti kao što je krunisanje novog dužda. Ovo stepenište je dobilo naziv po masivnim statuama Neptuna i Marsa isklesanih polovinom šesnaestog veka.

Palata ima četiri sprata koja povezuju hodnici i sale. Svaki deo palate nudi drugačiji sadršaj bilo da su to freske na zidovima, ili ukrašen enterijer ili možda tapiserije sa mapama tada poznatog sveta. Kada se uđe u samu palatu nailazi se na stepenište Scala d'Oro koje je izrađeno u pozlati i koje vodi u duždeve odaje na drugom spratu. Nažalost, palata je opljačkana po Napoleonovom naređenju tako da unutra nećete videti autentičan ambijent, ipak po raskošnosti izrade enterijera se može naslutiti kako je izgledala palata u to vreme.

U palati ima priličan broj soba od kojih ću ja pomenuti najznačajnije. Inače najveći prostor u palati zauzimaju prostorije Velikog veća, zatim slede prostorije za Kolegijum i Senat, državnički apartmani, Veće desetorice i oružarnica, zatvor, koji se nalazi u prizemlju a nažalost ima i dosta neizložbenog prostora.

Od svih prostorija (it. sala) jedna od najpoznatijih je svakako Sala del Maggior Consiglio ili sala Velikog veća. Na ovom mestu se sastajalo Veliko veće. Tu su se donosili novi zakoni i birane ličnosti za najviše dužnosti u republici. Osim toga ova dvorana je korištena za balove koji su priređivani za posebne prilike a koji su imali po par hiljada zvanica, tako da imate predstavu o monumentalnim dimenzijama ove prostorije.

Ova soba je prava riznica slikarstva i na istočnom zidu se može videti Tintoretovo delo Raj. Slika je dimenzija 7.45x24.65 metara i predstavlja jednu od najvećih slika na svetu. Umetnik je radio tri godine na njoj. U ovoj sali je takođe naslikano prvih sedamdeset i šest duždeva i njih su naslikali Tintoretovi učenici.

Na zadnjem spratu se nalaze prostorije Kolegijuma koje su takođe bogate slikarskim delima. Najpoznatije delo je Venera i Arijadna koje je takođe naslikao Tintoreto.

Joše jedna nezaobilazna atrakcija u ovoj palati koju bi trebalo da posetite su zatvori. Ima ih više i nalaze se u prizemlju i na prvom spratu. Postoji priča da je Kazanova pobegao iz jedne ćelije ovog zatvora kroz rupu na krovu 1755. godine. Ovu ćeliju kao i mnoge druge tajanstvenosti ćete moći da vidite ako se budete prijavili za turu obilaska tajnih puteva kroz palatu. Ova tura nije poznata ali da znate da postoji na nekoliko jezika i traje nešto više od sat vremena. Broj ljudi je ograničen pa treba imati u vidu da se rezerviše ranije (može i preko interneta) ukoliko idete u Veneciju kada su veće gužve.

Pozorišta su u Veneciji su bila veoma popularna. Najpoznatije i najstarije pozorište je La Fenice koje je to ime dobilo pošto se ponovo diglo iz pepela požara koji ga je zahvatio krajem devetnaestog veka. Inače požar ga je zahvatio i pre petnaestak godina. Ovde su pored pozorišnih komada predstavljane i opere kao što su Travijata i Semiramida. Premijere opera u ovom pozorištu su postale stvar prestiža za tadašnje kompozitore. Ovo pozorište kao i mnoge građevine se dobrim delopm nalazi uz kanal koji predstavlja standardnu rutu gondolijera.

Jedna od palata koju treba videti je svakako Palazzo Contarini del Bovolo koja je doduše skrivena u uličicama. Ako se nalazite na malom trgu Campo Manin, možete da sledite znake odatle jer ćete je u suprotnom teško naći slučajno. U Venecijanskom žargonu bovolo znači puževu kućicu i videćete da je to ime odgovarajuće za spiralbno stepenište koje je karakteristično za ovu građevinu. Mali problem je što je dvorište ove palate veoma malo i skučeno pa ćete sa običnim aparatom imati muke da uhvatite celu građevinu u kadar (ja bar nisam uspeo).

Od ostalih znamenitosti koje  se nalaze na samom trgu imate Zeccu koja se nalazi odmah pored stubova Sv. Marka i Sv. Teodora. U ovoj zgradi se nalazila kovnica novca sve do kraja deventaestog veka kada je pretvorena u biblioteku (Biblioteca Marciana). Po njoj je mletački dukat i dobio svoje ime cekin (it. zecchino).

Naspram ulaza u baziliku sa leve strane se nalazi kafe Florian. Poznat je po tome što su tu obitavali poznati književnici kao što su Prust, Dikens, Bajron a kažu da je tu obitavao i Kazanova. Možete birati gde ćete sesti napolju u bašti ili unutar. Samo da vas upozorim da su cene enormno visoke.

Poznato je da je i Ernest Hemingvej obitavao u Veneciji neko vreme i da je odsedao u Harijevom baru (eng. Harry's bar, PS: nema veze sa mnom). Bar se nalazi na Velikom kanalu, kada krenete od Trga Sv. Marka prema kraljevim vrtovima (it. giardinetti reali). Odmah posle vrtova a pored stanice za lokalne brodove San Marco možete naći ovaj bar. Inače ni po čemu poseban, nema baštu ili terasu na kojoj biste mogli da sednete ovaj bar je jako popularan naročito među američkim turistima. Otvoren je tridesetih godina prošlog veka a ime je dobio po američkom državljaninu Hariju koji je finansirao njegovo otvarnje. Inače je bar poznat i po svom koktelu (it. carpaccia). Opet da napomenem da je su cene visoke.

Malo ostrvo San Giorgio Maggiore se nalazi odmah naspram Trga Sv. Marka i na njemu se nalaze crkva i samostan. Postoji brodska linija San Giorgio kojom možete doći na ovo ostrvo. Crkva i samostan su napravljeni polovinom šesnaestog veka i predstavljaju krunska dela čuvenog Andree Paladija.

Unutar crkve se nalaze dva Tintoretova dela koje je slikao pred kraj svog života. Polovinom prošlog veka ostrvo je kupio grof Vittorio Cini inače poznati kolekcionar umetničkih dela i od tada se ostrvu vratila njegova prvobitna uloga a to je da bude centar venecijanske kulture. Danas se tu održavaju međunarodne izložbe kao i drugi umetnički događaji a ostrvo ima i pozorište na otvorenom.

Primetićete da nisam pominjao ulice i tačne putanje kako da se ide i kako da se stigne do pojedinih znamenitosti. Razlog za ovo je prost. Postoji toliko uličica da čete više vremena potrošiti sledeći mapu nego tražeći samu znamenitost u određenom delu Venecije. Dovoljno je da imate mapu grada i da okvirno znate u kom delu grada se nalazite. Ako nađete neki orjentir, lako ćete se orjentisati i naći to što tražite. Inače tačne adrese se isto jako teško nalaze kao što ćete i sami videti. Ima previše uličica i tunela pa oznake ulica nisu prisutne na svakom koraku.