VIII sednica CKSK Srbije (23/24. 09. 1987)

Dvadeset godina otkako se u ovoj zemlji časovnici kreću u suprotnom smeru.

Dvadeset godina otkako je džukelizam postao sinonim za patriotizam.

Dvadeset godina otkako ovde život jako malo vredi.

Dvadeset godina otkako nas tucaju u mozak oni kojima već odavno ne može da se digne.

“AKO JEDNOM VIDIŠ MARIJU, TI JOJ RECI DA JE VOLIM...!”

OVA REČENICA, MEDJUTIM, NEMA NIKAKVE VEZE SA PRIČOM KOJU BIH ŽELEO, OVOM PRILIKOM, DA VAM ISPRIČAM.

JA NE ZNAM ŠTA SE OVO DOGADJA SA GODIŠNJIM DOBIMA! POGOTOVU NAKON NATO BOMBARDOVANJA! U SVEMU NAM SE UVUKAO NEKI NESKLAD! U SVAKU PORU, U SVAKU ĆELIJU NAŠEG ČOVEKA, (A I SVAKOG ČOVEKA U NAŠU ĆELIJU), ŠTO BI SE NEKAD REKLO!
KAO DA POSTOJE SAMO DVA GODIŠNJA DOBA, POLARNO

Lisboa je lepotica– doduše malo fucnuta. Slikala se svetla, sunčana, narodska i otmena, tradicionalana i savremena, jednostavana i velelepna, uskomešana i polupusta, ulickana a dronjava. Lepa mi je Lisboa. A posebno je prijatna po letnjoj noći.

Београд je ispao šmeker – poturio je Beograđane da se slikaju umesto njega. A Beograđani su raznoliki - nasmejani, namršteni, veseli, setni, svečani, urbani, narodski, zaljubljeni, zamišljeni, svakojaki... Niko mi nije duhovitiji od njih.

Dobro veče dragi blogeri i blogerke,

Dok je trajao predizborni miting Vlade Divca ispred Skupštine, ja sam se spremao za početak nove sezone Velikog brata. Specijalno sam išao kod frizerke, kupio novu garderobicu, okupao se, čak i zube oprao. Zauzeo sam savršeno mesto ispred televizora i čekao početak događaja sezone.

Ako niste znali Queeria blog je otkupio neeksluzivno pravo da komentariše početak nove sezone Velikog brata. Ali dok nije počeo Veliki Srbin bavio sam se Velikim Hrvatom i samo se nadam da će ovaj naš biti zanimljiviji – što će biti izuzetno teško, jer Hrvati imaju Velikog toplog brata. Mislim imali smo ga i mi, ali je ovaj hrvatski veliki topli brat to javno saopštio.

Dobili smo novu redizajniranu kuću, koja je, moram priznati, baš lepo sređena. Mnogo bolje nego što je to bio slučaj sa vip Velikom kućom.

Izgleda da je Veliki brat potrošio sav novac na opremanje Velike kuće, pa je morao da skreše budžet za Velike ukućane – tako da ih ove godine ima samo devet komada. Takođe izgleda da je Veliki brat postao član narodnjačke koalicije, jer ove godine nema učesnika iz Crne Gore. Ako bolje zavirite u nacionalne identitete ukućana, sve sami naši i naše.

Sve svoje sitnice, sa Snupijima, od nepotrebnih svezaka i blokova, do čupavih olovaka i dlakavih futrola za naočare, uključujući čaše na cveće i tanjire na korov, ostavljam svojoj najboljoj drugarici, Gorici. Žmuu ostavljam decu i mačke. Aleksandra neka odabere koje joj se moje knjige sviđaju. Coletu ostavljam novu, registrovanu metlu, sa još važećom garancijom. Dejanu zalihu vina u podrumu. Nunetu i Tamari moje stare blogove. Gordanac dobija moje knjige recepata i iste zabeleške, a Vlasta plavi dušek, kum Kuki novogodišnju, veštak jelku. Sve ovo izjavljujem pomućene

Postio. Ne k'o Jelenče-Mitralješče nego ozbiljno. 40 dana ništa televizija, radio, novine... Batalio bio čak i internet. Danima buljim u ekran i štampam kilograme papira da nadoknadim. Džaba. Nigde ni odgovora ni pitanja. Da ih nisam propustio?

Imam neodoljivu zelju da podelim sa blogerima sledece tri pesme mog omiljenog hungarian-singing benda.

Zasto? 

Ne znam tacno da vam kazem.  

Prvo, nadam se da ima vas koji volite indi-pop. I ako vas ima, onda kapiram da ce te se obradovati da cujete nesto novo, drugacije. (blesavo je za nesto sto je iz Madjarske reci britt-pop jel?)

Drugo, pre neki dan, sedeo sam u svojoj omiljenoj kafani, sa drugarima i pokusavali smo da se zabavimo dosecajuci se po 5 poznatih Rumuna, Slovaka, Madjara i tako dalje ...   

Nismo nesto

"Mirjana Karanovic, prvakinja Jugoslovenskog Dramskog Pozorista, jedna od nasih najvecih glumica, dobitnica znacajnih domacih i medjunarodnih priznanja za svoj izuzetan doprinos pozoristu

izvor: www.biro.org.yu

BIRO ekskluzivno objavljuje prvi deo intervjua sa urednikom poznatg tabloida.

Urednik je želeo da ostane anoniman pa ćemo ga ovom prilikom oslovljavati pseudonimom “Djurica”.

“Djurica” za BIRO sajt otkriva do sada nepoznate podatke o svom privatnom životu, o afinitetima i sklonostima, ali i potresne detalje o svom detinjstvu i pritisku odgovornosti rada na tom zahtevnom položaju.

BIRO: Urednik ste dve veoma čitane novine. Kako uspevate

"….jer je Anuška već kupila suncokretovo ulje, i ne samo da ga je kupila nego ga je i prolila……" (Bulgakov, Majstor i Margarita) 

Po čitavom Vestminsteru niču beli kavezi, kopaju ulice i zamenjuju prastare olovne vodovodne cevi. Kažu da je zbog toga naša vrlo ukusna gradska česmovača u stvari otrovna.

Elem, ovo silno raskopavanje je navodno nateralo miševe i pacove da se razmile po kućama, jer, tvrde dalje, u Londonu nikada nisi na više od šest stopa daleko od miša ili pacova. Stvarno su diskretni, ako je tako.

Kao da je bilo nekad..., ili: da li je pobedila narodna muzika[1] 

U filmu Geto – tajni život grada, autora Ivana Markova (produkcija B92) glavni junak-narator Goran Čavajda – Čavke kroz ličnu, emotivnu istoriju, govori o istoriji najodvratnijih godina između 1991 i 1995.godine:  

Čavke je roker. O sebi govori kao o pripadniku jedne izgubljenje i potrošene generacije. Ima trideset i tri godine i oseća se prestar da nešto novo započne a premlad da se pomiri sa onim što se dešava. Luta gradom (Beogradom), u koji je pre nekoliko godina beskrajno verovao, posećuje mesta gde se još uvek svira prava muzika, lamentira nad potrošenom energijom i vremenom... Glasno se pita kako je moguće da pobede oni koji nisu bili ni pametniji, ni lepši, ni talentovaniji, pa čak (u početku) ni brojniji. 

Pri kraju filma Čavke odlazi na jedan koncert tzv, narodne muzike. U sportskoj hali, na čuvenom “Poselu ”, okupilo se desetak hiljada ljudi. Bez mimike, bez ikakvog gesta, Čavke stoji okružen čudnom mešavinom veoma mladih i sredovečnih ljudi, dok najstrašnija muzika pokreće tela lica i gomile. Dok nije došao među njih Čavke nije bio svestan brojnosti i energije ovog paralelnog sveta. Osećao je kako se grad u koji je verovao topi i nestaje...[2] 

Posao medija je da pita političara. Posao medija je da političaru postavlja nezgodna pitanja. Posao medija je da se intreresuje i prenosi informacije od javnog značaja. Posao medija je da ne dozvoli da vuk pojede magarca.

Posao novinara je da uključi mozak i lovi brljotine i eskivaže političara. Posao novinara je da bude u stalnom tihom ratu sa političarem i da uvek sumnja i pita. Posao novinara je da bude istinoljubiv, da poštuje kodeks, da ne laže i ne prikriva.

Posao političara je da bude izložen i pitan. Posao politilčara je da bude stalno napadan