Tesko je opisati jucerasnje dogadjaje u Novom Sadu bez mnogo emocije,pa se necu ni truditi. Mnogo se toga desilo puno je ustalasanih strasti a odjeci & reagovanja ne prestaju i verujem da nece prestati jos dugo. Da ne opisujem nadugacko sta se desilo i ko je poceo jer to su videli milioni ljudi na televizijama sirom Evrope. Bitno je nekoliko stvari koje su postignute 7.oktobra u Novom Sadu.

Gradjani su izasli na ulice masovno i iskazali svoj rezolutni antifasisticki stav. Pajaci u parlamentu sa svih strana trude se da omalovaze taj stav i ruse ionako maleni i zakrzljali ugled institucija

Per our discussion on Serbs in Diaspora that sprang out of comments in my last blog post, I just phoned Ivana Cerovic, who is the Conference Organizer at America's Serbian Unity Congress, for details about the upcoming conference.   In case you're interested, here's what I discovered:

* the 17th annual conference is being held in downtown San Francisco

Josh od vremena kada se choveku ispravila konstrukcija koja drzi ledja i siva masa ustanovila razumnu skoncentrisanost, charobna formula je bila predmet cheznje. Kroz vekove uvek bivala nanovo strasno trazena i nikada pronadjena. Mozda zato jer su ochekivanja bila preteshka-vechna maldost, neprikosnovena moc, besmrtnost,...i time pokazivala jednu od glavnih chovekovih slabosti, da uvek zeli neshto shto ne moze da dosegne. Uvek jacha ta potreba za nechim na kraju duge u odnosu na ochigledno i tu ispred nas.

A evo jedne charobne, iako davno pronadjene, obichne i veoma dostupne, a opet

Ne bih htio zvučati previše pesimistično, ali – ne sviđa mi se ovo što se posljednjih nekoliko dana događa u Sandžaku. Malo-pomalo, Sandžak postaje krizno područje, i to upravo u trenutku kad se najavljuje nova konferencija o Kosovu, i kad u zraku stoji pitanje (kojeg nitko ne izgovara, ali ga ni ne zaboravlja): što bi eventualna nezavisnost Kosova mogla značiti za budućnost drugih zemalja u regiji - prije svega Makedonije i Bosne i Hercegovine.   

Uznemirenje u Sandžaku, bojim se, ima potencijal da stvori novo žarište krize unutar same Srbije, sada kad je Kosovo

Two months ago I packed my bags and left Belgrade to take a job in Washington, DC Đ not in anyway an answer to the BIA vs. CIA question, I should point out.

At the moment I am working for The Atlantic, a slightly left of center, general interest publication with a long and respected history.

Recently, in an introductory conversation with a blogger for the magazine’s newly expanded website, I mentioned my year in Serbia and my interest in South Eastern Europe. His response: “Oh, the Balkans Đ that’s so esoteric. Aren’t you about ten years too late on that?”

(As

Sta sad pa to meni treba? I zasto bas meni? Moj partner nije nista dobio, a sto bas ja? Tko se samo usuduje? Sta oni misle, da ja planiram da umrem? E pa ne moze to tako! Bacih na

Piše: Boban Stojanović  

Od ekstremnog fašizma više me nervira površni antifašizam.
Dakle, ako smo ZAISTA antifašisti, onda smo antifašisti i ne sme biti kompromisa niti bilo koje vrste -ustezanja da o grupama prema kojima je fašizam usmeren govorimo otvoreno i da ih branimo.

Juče održani antifa skup u Novom Sadu, prošao je kako je prošao...Moglo je bolje, ali je moglo biti i gore...

Ipak, nekoliko stvari mi je zaparalo uši, mislim da su važne i da o njima treba da se polemiše!

Naime, fašizam je (nažalost) jedna od retko jasnih i čistih ideologija, najmanje se unutar njega promišlja i diskutuje. (Anti)vrednosti fašizma prihavataju se bez ikakve diskusije, dakle, ili jesi ili nisi fašista.

Ona druga, antifa strana, međutim, neprestano promišlja šta da definiše, šta da ne definiše kao fašizam, šta je lepo a šta nije reći za već regutovane fašiste, da li govorom o fašističkim tendencijama samo još više rasplinjujemo mržnju...

Ma daj, pali...

1. reality show je zapravo dokumentarac
2. buduća mlada se udaje za momka koji ju tuče jer isti ne rasipa novce i ne puši

To me je toliko otvorilo u faci da sam pogledala i dokumentarac Menjam ženu, računajući da ću da pokapiram šta biva posle dokumentarca 48 sati

Zoran Alimpic izabran je na mesto gradonacelnika Beograda. Jos jedna pobeda Vuksine struje i jos jedan poraz DS-a koju je predvodio Djindjic. Mada, ni ta struja nije bila Vuksina, ne treba mu sirotom davati toliki znacaj. On je, kao i Alimpic bio samo jedna mala figura koju su iskoristili, a posle odbacili. 

Bio je 8 godina predsednik opstine Cukarica, od koje je za zasluge  brzo dobio stan (usput je

 Čitam u vikend Pravdi da je poslanik ruske Dume iz Jedinstvene Rusije tražio od novosadskih vlasti da omoguće održavanje skupa neonacista u Novom Sadu. Što se mene tiče, fair enough, da se zna ko je za koga, kojim sve to mehanizmima ide i ko iza koga stoji. Kao što nemam ništa protiv da US Kongres ima izveštaje o stanju ljudskih prava u celom svetu, pa i o Srbiji, ili što pojedine vladine ili nevladine organizacije iz drugih zemalja podržavaju neke grupe i pokrete ovde. 21 vek. U kome ceo svet sa razlogom prati šta se dešava u Abu Graibu, Guantanamu i drugde gde US

Htedoh da pišem kako od petka više nisam stranac na kraju sveta. Rekoh, postao sam državljanin Novog Zelanda. Ceremonija, kojoj je prisustvovalo oko 200 kandidata i oko 500 njihovih prijatelja i rodbine, je bila veličanstvena. Da li postoji neka druga zemlja koja ovako prihvata svoje nove gradjane? Maori grupa je izvela nekoliko pesama, uz obaveznu haku. Jedna od pesama me je toliko dirnula da nisam mogao da uzdržim suze, onako tiho - ali "hebi ga" - kako sam sedeo u trećem redu, jedna od devojaka koja je pevala je primetila i samo se nasmejala. Bio je to prvi put da je pokazala

Zabrinjavajuće je i opominjuće, što se par desetina pripadnika ovih grupacija okupila najpre ispred novosadske Saborne crkve odakle su klicali Ratku Mladiću ─ kasnije i u dvorištu Doma vojske Srbije odakle su, uz nacistički pozdrav ("Zig hajl") pripadnike nenasilnog antifašističkog skupa najpre fotografisali a potom ih zasuli kamenicama. Nakon (neblagovremene) intervencije policije skup je ipak okončan bez ozbiljnijih posledica.  

Ipak, nameću se pitanja:

─ Ko bi bio odgovoran da je došlo težih posledica?!

─ Kako je moguće da neonacisti napadnu građane iz objekta koji pripada Vojsci Srbije?! 

Ne pamtim maglu, ne pamtim jesen
ne pamtim kišne godine
ne pamtim nikad zimu jer moje
sećanje otopi snegove

jedni viču hej, čitaj Borbu,
drugi viču, čitaj Mladinu

Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u Poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

Drage blog-komšije, posle još jednog u nepreglednom broju razgovora o novijoj istoriji, na blogu kod Tibora Jone (koji inače ima fascinantnu tehnologiju timskog rada na svojim tekstovima :)), palo mi je na pamet da napravim jedan mali eksperiment nešto drugačije vrste timskog rada.

Da li je efekat društvenih seksualnih inhibicija sličan zagađenju? Da li bi ohrabrivanje promiskuiteta bilo dobro za društvenu zajednicu?U zbirci kratkih eseja Stevena Landsburga, inače autora kultne knjige Armchair Economist (1993), pod nazivom More Sex Is Safer Sex (The Unconventional Wisdom of Economics), autor otkriva ekonomske uzroke i suštinu pojava veoma bithih za naše živote.  Na početku knjige on pokazuje da ako bi seksualno suzdržljiviji ljudi počeli da vode ’’raskalašniji ‘’ život, čovečanstvo bi se suočilo sa manjim rizikom od seksualno