Piše: Boban Stojanović  

Majka Milica otvoreno za Queeria blog: Mom sinu je pomogla Jasmina Tešanović!

Neka ova moja priča, uz Božiju pomoć, bude upozorenje. Zovem se Milica. Moj sin Stefan Miloš koga su svi poznavali kao Lazar bio je pošten dečko sve dok nije počeo da odlazi na te tribine na Mašincu koje su držale neke nevladine organizacije. Tamo je svašta slušao o Srbiji, Srbima, pravoslavlju. Svaki put kada se vratio kući bio je sve ljući i ljući. Govorio je kako treba proterati, pobiti, ubiti, zaklati. Nisam znala šta da radim. Bila sam uplašena. Pitala sam najbolju prijateljicu, Milicu, šta da radim? Ona mi je rekla da sam možda negde pogrešila. Ali, ovoga mi krsta, rekla je da može da mi pomogne. Odvela me kod lekara, kome sam objasnila kako se moj sin ponaša i on mi je rekao da je moj sin verovatno zavistan od Kosova. Preporučio mi je da obratim pažnju na nekoliko stvari i da ukoliko ih zapazim, ponovo dođem.

I zaista, lekar je bio u pravu.

U Beograd sam stigla pre 15 dana. Sačekala me hladnoća sa kojom bi se i Minhen podičio a evo danas je skoro početak leta po temperaturi. Prva stvar koja mi je upala u oči kada sam doputovala da je uništena zgrada u Kneza Miloša postala fabrika radosti ( bilbordi razvučeni preko cele bombardovane zdrade). Iskreno sam se zapitala - kako li je to nekom palo na pamet, ali mudri ljudi skloniše sve panoe fabrike radosti za svega nekoliko dana.

Ipak, moj utisak su uvek bili i uvek će biti ljudi - manje zgrade i najmanje reklame. Sticajem okolnosti, ponekad, moram da se javim na mobilni u javnom prevozu, taksiju ili na nekom javnom mestu. U Nemačkoj je telefoniranje zabranjeno gotovo na svim javnim mestima a isključivo je zabranjeno u autobusu. Vozač će tolerisati da kazete - jednu ili dve rečenice pre nego vas mrko pogleda ili čak napusti autobus. Ipak, kod nas je sve mnogo opuštenije pa i komunikaca svih vrsta....

 

Lider G17 Mlađan Dinkić izašao je u javnost izjavivši da ne može više da podnese ’’kolektivno ludilo’’ inicirano ponašanjem koalicionog partnera u Vladi: DSS-a, odnosno premijera (podržanog SRS-om). Oglasio se i Palma, veoma razboritom analizom trenutnog stanja u Srbiji. I to što Velja, po svemu sudeći, neće u koaliciju na lokalu sa DSS (možda samo ponegde, da ispoštuje starog saborca) a hoće sa pro-evropskim SPO (verovatno u dobrom delu opština u Srbiji) možda nešto govori (brod koji tone valja napustiti!). Stav privrednika, političke i kulturne elite jasno

"Pročitajte ustav,u svakoj zemlji bi vas do sad okupali u katranu i prosuli po vama perje!"

bloger regedit u komentaru na post koji sledi, nisam mogla da odolim a da ga i ovde ne stavim

Bila prošle nedelje u Tirani na Forumu-Kosova dhe sfidat ras pavaresise.  Poziv organziatora, tiranskog dnevnika Gazeta Shqiptare, stigao mi je preko  mog druga Idriza Seferija,

 

"Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice."

                                                                   Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama, član 10

Pred vama je prvi, uvodni tekst na novom blogu koji nosi naziv "Freedom of Information". Ideja je da se na blogu B92 posveti posebna pažnja slobodi javno

Pošteno kasnim sa poslednja tri dana FEST dnevnika, pa bez dubokomisaonog prologa prelazim odmah na filmove od petka i subote. It's a Free World, Paranoid Park i The Bucket List (prokleti naslov, ne mogu sva tri imena da stanu).

No pre nego što zvanično nešto kažem o It's a Free World, prvo neke generalne impresije. Naime, ja imam problem sa ovim filmom. U stvari, ne konkretno sa samim filmom već sa njegovim mestom na FESTu. Ortak koji je hvatao projekcije od 17:00 mi je još sredinom FESTa ukazao na to da je ove godine festival po svemu sudeći donekle politički obojen te da je u igri srazmerno jasna zadnja namera. Najindikativniji, po pomenutom priajtelju mi (jer ja nisam gledao) je Kargo 200 koji je, ako sam ga ja dobro razumeo, kao Passion of the Christ samo za post-komunisticku Rusiju. Komunizam je bio užas i glavni junak na kraju ode u crkvu. Jej. Tu se nadovezuje i 12, koji bi valjda trebalo da bude ilustracija nekakve moralnosti Rusije, pa Charlie Wilson's War koji prikazuje SAD tako kako ih prikazuje.

A, da, nema ni međunarodnih zastava istaknutih na ovom FESTu. Kažu mi i da je prvobitni slogan bio "Ko sme da vas pogleda u oči?" pa su tek posle dodali i ostale parafraze stranačkih slogana.

Ne želim da kažem da sam uveren u pro-Rusku, DSS-mi-tata poliku FESTa. Većina programa nema mnogo veze sa pomenutom teorijom zavere. Ali donekle mi se čini da argumenti imaju smisla. Prvi put kada mi je izneta ideja pomislio sam da je malo bezveze tako nešto zaključiti samo na osnovu jednog ili dva filma. A onda sam primetio da It's a Free World ima po hodniku Sava Centra više plakata nego svi ostali filmovi zajedno. Ili bar tako izgleda. A šta je tu problem? Pa, bez obzira što meni ne izgleda kao da je to centralna poenta filma, It's a Free World se vrlo može prodati ljudima kao film o zlu zapada i njihovoj eksploataciji nas "ostalih".

Daklem, da zaključim – ne govorim sve ovo kao potpun dokaz nekakve zavere. Ali izgleda malčice sumnjivo i to mi pomalo smeta. Pa k'o reko' kad mi se već vrzma po glavi, red je da to iznesem u FEST dnevniku. A sad film.

Evo nekih slika koje su nastale tokom akcije koja se ovih dana sprovodi u varoshi somborskoj, gde patriotska omladina, u nedostatku tribina Pescanika, svojim ubermensch tjelesinama sprecava normalno funkcionisanje onoga sto samo naivnima, glupima i izdajnicima lici na pekaru u vlasnistvu gradjana Sombora albanske nacionalnosti.

 

 

...

Pričaju dva dizelaša 2070 godine:

-          Jeli b’ate jel’ znaš kako su zvali Munze pre 70 godina?

-          Kako b’ate?

-          Zemun b’ate, Zemun.

...

Sedim tako i razgovaram sa jednim svojim prijateljem. On je za ove, ja za one. Razgovaramo o tome koliko su ove dve „Alo kralju“ devojčice uspele da ponesu sa sobom i pitamo se gde su sada? Da li uopšte

Izraz Teorija igara je misnomer, ili nepogodno izabran naziv za nešto, u istom smislu kao sto je misnomer i izraz Teorija relativnosti. Ljudi koji ovu potonju ne poznaju dovoljno, obicno kažu da ona tvrdi kako je "sve relativno" - što je, razume se, netačno. U tom smislu, Teorija igara (TI) bi preciznije mogla da se zove Teorija strategije, jer se ona bavi strategijama u odnosima i ponašanju ljudi i životinja, i ima primene u biologiji, ekonomiji, političkim naukama,

Kao što napisah u prošlom blogu, ova patriJotska mreža desničarskih organizacija se spremila da prekine svaki skup ili događaj koji im bude mirisao na nedovoljnu količinu srpstva. Ova priča oko Metohije i Republike Kosovo, zajedno sa izjavama ministara da je nasilje nadasve bogougodno delo, kombinovana je sa naučenom lekcijom da se na forumima treba dogovarati uglavnom privatnim porukama.

Ako je tačna vest da je promociju „Peščanika" pokušala da prekine mladost Srbije formalnog naziva „Dveri Srpske", onda vas sve moram obavestiti da tu ekipu svi mi plaćamo iz naših džepova. Naime, na njihovom sajtu lepo piše da su im dobrotvori (tj. donatori) za 2007 godinu:

Министарство културе Владе Републике Србије

Министарство за Косово и Метохију Владе Републике Србије

Министарство вера Владе Републике Србије

Општина Чачак

Општина Књажевац

Општина Вождовац, Београд

Општина Врање

Jedan od trenutno najpopularnijih Web sajtova, www.Facebook.com, postaje sve zanimljiviji korisnicima u Srbiji. Sajt iza kojeg stoji Mark Zuckerberg (84to godište), za one koji nisu baš upućeni, predstavlja društveni sajt (social networking) na kojem korisnici prave svoje profile, dodaju prijatelje, postavljaju slike, učlanjuju se u grupe itd... U oktobru je Microsoft za 1,6 odsto tog sajta platio 240 miliona dolara.

Rastuća popularnost Facebook-a u Srbiji pokazuje

http://video.google.com/videoplay?docid=5547481422995115331

 Ako niste gledali- evo prilike, za subotu uveche ili nedelju popodne, pa se javite s komentarom.

 

гост блога је г. Видомир Павловић

  

Ovo je istinita priča, koja bi trebala, naročito dobrim roditeljima, da otvori oči  šta se sve dešava dok su im deca u gradu i diskotekama. Nije dovoljno slepo verovati svojoj deci, a videćete da nije ni pametno. Deset punih godina sam radio ovaj posao, kada mi se rodio prvi sin Nikola batalio sam ovaj posao jer su se pojavili divlji.., koji se teško obuzdavaju.. Horde, koje su počele napadati na policajce, redare kada se rastanemo i pođemo kući... Shvatio sam da sam