Da se predstavim, ja sam osvedočeni FEST manijak. I to jedan od onih opasnih ludaka koji ne samo da svaki dan FESTa nađu izgovor za gledanje bar jedne projekcije nego još posle o tome moraju da pričaju. Šta ću, utisak o filmu mi nije potpun ako ne pokušam da eksternalizujem svoj doživljaj na neki način. Neću baš mnogo smarati sa novim postovima svaki dan, editovaću stare dokle god bude izgledalo da to ima smisla raditi. Ovo nikako ne bi trebalo smatrati nekakvim 'review-om' filma, u pitanju su samo moja razmišljanja podstaknuta filmom. Također, ja mislim da ništa posebno 'otkrivajuće' o radnji filma nisam ovde izložio. Štaviše, trudio sam se da tako bude. No ipak pričam o samom filmu, pa ako neko voli da gleda film bez ikakvih spoiler-a, možda ne bi bilo zgoreg da ne pročita ovaj tekst do kraja.

Zamisli da imaš banku koja te svakog jutra kreditira sa 86.400 dinara. Medjutim, novac se ne može preneti u naredni dan. Ne postoji mogućnost da iznos pretvoriš u gotovinu. A svakoga dana račun se prazni, bez obzira da li si novac potrošio u toku dana.

 

Šta bi uradio? Naravno, potrošio bi svaku paru!

 

 

 

Braćo blogeri i sestre blogerke,

Šta ćete reći kada vam u sred noći u stan upadnu komesari Srpskog patriotskog komiteta i pitaju gde ste bili 21. februara 2008. godine u periodu od 17 do 22h?

Dobro razmislite, nemojte da žurite u davanju odgovora.

Mi iz Kvirije smo bili tako gde su svi pošteni Srbi i Srpkinje bili. Na najvećem, najlepšem, najboljem mitingu svih vremena. Bili smo da pokažemo da ne damo Kosovo, jer je ono NAŠE, NAŠE, NAŠE, da pokažemo da podržavamo državnu politiku našeg premijera Vojislava Koštunice, da pokažemo da smo i mi pederi uz našu mladež (uvek bili), da smo spremni da se borimo protiv nastranog proglašenja nezavisnosti Kosova i kršenja međunarodnog prava.

Ne držite me za reč, ali sam u onoj milionskoj masi video i mnoge blogere i blogerke i time smo dokazali da nismo izdajnici kao što onaj tzv. politički analitičar hoće da nas predstavi (koga nisam ni video na onom skupu).

Draga Jasmina,
Ja se duboko nadam da si dobro i da ce se ovo brzo smiriti. Mislim stalno na sve vas i jako mi je neprijatno i zao sto se sve ovo desilo.
Nemam reci da ti opisem, a tako bih volela da vam pomognem u svemu ovome.
Draga moja, tako sam potresena da ni tokom bombardovanja ovako se nisam osecala. Mislim na vas i ako si slucajno pod pretnjom, molim te mozes da dodjes ovde, znam da zvuci idiotski ali veruj mi da je sigurno.
Voli te N

Eto kako hronichna neobaveshtenost moze da ima katastrofalan ishod!

Pa svako ko je gledao bilo koji kaubojac, makra i onaj trecerazredne produkcije, zna da scenario izgleda sasvim drugachije. Da bed gajsi, ruzni, prljavi, zli i neartikulisani, obavezno pijani ujashu u neki gradic i krenu da lome, pljachkaju i tuku, da se zene sa decom rastrche kako bi se sakrili od bahatih nasilnika i da muskarci , predvodjeni glavnim sherifom i njegovim pomocnicima, hrabro krenu da ih pohvataju i zatvore.

 Jer, majkumu, to je njihov grad, oni su ga izgradili i zele da u njemu mirno zive, iako

Ruska DRŽAVNA televizija sinoć o dogadjajima u Bgd:

Danas su se gradjani Beograda verovatno setili drugih mitinga. Setili su se kako je besnela rulja koja je svrgavala starog Miloševića.
Isti ti, fudbalski navijači.
Kako je zemlja koja je poludela od liberalnih obećanja sprovodila na onaj svet plačem zapadnu marionetu Zorana Djindjića - čoveka koji je rasturio legendarnu srpsku armiju i specijalne službe, koji je predao Hagu heroje srpskog otpora za apstraktnu ekonomsku pomoć i koji je za to dobio zaslužen metak".

Ceo video izveštaj se može naći

Живљења

Konačno kačim snimak skidanja turske zastave. Ovo se desilo oko 17.30 ako se dobro sećam i notorna je laž da je „skup" protekao mirno i dostojanstveno, a da je posle toga ekipa krenula u divljanje. Koliko sam gledao sa prozora, TRI policajca i JEDNA policajka su na početku stajali preko puta Turske ambasade i mirno gledali kako svako ko prođe baci po kamen ili nešto „jače" jer prozore i vrata nije mogao/mogla da polomi. Onda je JEDAN policajac razgovarao sa njima i prijateljski ih molio da ne skidaju zastavu (video da Tadić moli huligane, pa čovek pokušao da primeni isto na ulici), a onda je došla grupa od 20tak nevaspitanih klipana i počela da juri policajce da ih bije, dok su ostali konačno skinuli zastavu i demolirali ulaz Ambasade koliko su mogli.

Najveće greške i laži su usledile posle ponoći kada se sve smirivalo:

Ovako razmislja Dusan Prorokovic.Treba li reci - svaka mu je zlatna. I na mestu.

 

Vesti kojima jucerasnje dogadjaje sa ulica Beograda prati takozvani Javni servis, pardon, lazni Javni servis obiluju predivnim eufemizmima (za koje se nadam da ih neko zapisuje, jer steta da propadnu tako doplerovski brilijantni obljesci novinarskih umova u slavu relativizacije huliganizma).

Medjutim, ima u vestima laznog Javnog servisa jedna recenica koja mi je posebno smesna - a to je da se u jucerasnjem osvrtu na dogadjaje u Beogradu u programu CNN (znate vec - Sotonin Javni servis na zemlji) cula "... i misljenja koja odstupaju od zvanicnog stava americke administracije"!

Ova

"Ma pusti to. Na brodu je bila elita svetskog dzet seta koja je imala samo jednu religiju - hedonizam. Na brodu se pio najfiniji sampanjac, duvala se koka i bilo je masovnih orgija. Jedna od pocasnih zvanica je bio i kapetan sto je, kako se prica, i dovelo do zakasnele odluke o eskiviranju sante leda i ostecivanju broda. Mumija Amen-Ra, egipatske princeze i jedne od najvecih bludnica Egipta je takodje bila na brodu zbog svog pozitivnog dejstava na seksualni zivot ljudi u njenoj blizini. Zbog tih orgija svi mi imamo satove Titanik DNA od materijala sa titanika."

"Niste li i vi svingeri?" Pitam ja u sali.

"Pa naravno. Jebem se svakodnevno od cetrnaeste. Nema nista lepse od orgija. Mogu da se jebem danima. Nema tipa sa ovim satom koga nisam karala."

"Ne mogu da poverujem." Samo sto mi nije pala vilica na patos od iznenadjenja.

"Sto nemozes. Ma opusti se bre malo, izadji iz stereotipa o zeni domacici. Gledaj pravi zivot."

"Ma dobro... Nego sve one tipove sa satom si karala?"

"One mladje od 60 - DA. NJih oko 400. Nisu bas samo nasi kupovali satove. Ima i uljeza" Kaze ona sa osmehom dok gasi cigaretu.

 

 

 

Poštovani predstavnici vlasti,

Obraćam Vam se kao građanka Srbije i učiniću to srpskim jezikom, jednostavno. Imam četrdeset godina. Udata sam, imam malo dete, radim. Nisam član niti jedne stranke i nikada nisam bila. U životu sam imala neke nerealne i neke realne strahove. Ovo što sada osećam zbog kvara na vašem političkom kompasu je realan strah. Osećaju ga mnogi, samo ne znaju kako da vam kažu. Osećaju ga čak i mnogi od onih 350 hiljada sa mitinga.Čega se bojim?

„Шта је Косово? Где је Косово? Чије је Косово? Има ли неког међу нама ко није са Косова?

Има ли неког међу нама ко мисли да Косово није његово?" 

Kosovke devojke su bile malo zatrpane poslom, pa će odgovor poslati pismenim putem. U utorak.

 

 

Inace delim (pomalo) tvoju brigu da se danasnji protesti "ne izrode" ... i istovremeno sam ubedjen (malo vise;) i nadam se da nece. I da je vreme da Srbija pokaze svoje demokratsko lice. I da su ljudi u stanju da pokazu svetu, MIRNO i DEMOKRATSKI, svoj stav o nepravednom i jednostranom pokusaju resavanja kosovskog problema od strane zapada. A pretpostvljam da se slazes sa mnom da OGROMNA vecina gradjana nije zadovoljna tim i misli slicno kao jao (da je "nepravedno i jednostrano")? I zasto to ne bi demokratski pokazali?

Ovo sam juce napisao na Biljaninom

Since Kosovo declared independence Belgrade has become a warzone. Radicals are burning and looting, and ordinary people are confused - five days ago they were concerned with Kosovo, today they are concerned with the possibility that drunken hooligans may smash their heads with rocks. Kosovo is far away, radicals are just around the corner, breaking windows and setting buildings on fire.

The Belgrade riots are a symptom of a failed political movement. Nationalism has nothing to offer, no strategy, no plan, no political vision. Unlike Gazimestan in 1989, where Milosevic faced a crowd much bigger, crowd consisted of people that were calm and determined, Kostunica today faced people without a clue. Unlike Milosevic who promised war and revenge, Kostunica has nothing to promise, nothing to offer. He can only complain.