(gošća : Alava)

    Kada je Srđan Mitrović objavio tekst „Odgovori dece u beogradskim vrtićima“  tih dana sam se ubila tražeći ovu knjigu. Dobila sam je kao poklon razrednog starešine za odličan uspeh i primerno vladanje u V ili VI razredu. Bila je negde zaturena, a pošto sam se pre tri dana preselila, u selidbi sam je konačno pronašla. I sada je poklanjam vama.

     „Okreni jastuk“ je zbornik rukopisa dece iz Doma za decu i omladinu bez roditeljskog

Ovo je post o tome kako sam ja pronašala  rešenje za novonastalu situaciju u kojoj je, kad se gleda na prvu loptu,  narod dao više glasova suverenistima, ali Tadić kaže da se izborna volja građana koji su se većinski opredelili za EU mora poštovati. No, tajna mog idola Mila  koji je onomad kupovao jaja  na Siciliji za 15c, prodavao ih u Napulju za 12c, i zaradjivao 4c po transakciji, ostaće mi i dalje nedostupna. Ma ne taj Milo, onaj iz Kvake 22.  

Django

Danas se navršava 55  godina od smrti  Djanga Reinhardt-a.

Ceo svet današnji dan posvećuje sećanju na njega i njegovu muziku; organizuju se muzički festivali i izložbe inspirisane njegovim životom…..

Ceo svet, sem  Beograda..

Za  dvodevni Django muzički festival,  čije je održavanje

U noći posle završetka prošlogodišnjih parlamentarnih izbora i objavljivanja rezultata, Čeda Jovanović je tražio da dođem u sedište LDP. Kada sam stigao, zagrlio me i dirnuto rekao: »Znam da ne bi ušli u skupštinu da nisi dao srce«.

Podsećanja radi, sajt »Od nas zavisi« koji sam koncipirao, grafički dizajnirao i vodio u toj kampanji, bio je najposećeniji izborni sajt i veruje se da je koaliciji LDP-GSS-SDU-LSV omogućio glasove kojima je prekoračen cenzus.

Ko bi rekao da će upravo ta stranka, kojoj sam toliko pomogao i čijem sam predsedniku priskakao u pomoć kada su ga privodili i kada mu je život bio ugrožen, da mi se oduži podnošenjem lažne krivične prijave protiv mene.

Naime, LDP je protiv mene podnela lažnu krivičnu prijavu zbog navodne sabotaže izbornog sajta »Od nas zavisi«, pomenute koalicije.

Srpsko lekarsko društvo:
Istopolna orijentisanost nije bolest

„Istopolna orijentisanost nije bolest“, stoji u dopisu Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, koji je Labris dobio kao odgovor na zahtev da ova domaæa institucija potvrdi stav koji je i zvanièni stav Svetske zdravstvene organizacije veæ 18 godina. Povodom 17. maja, Meðunarodnog dana protiv homofobije, i u okviru akcije „Da li ste homofobièni?“, Labris se ponovo obratio SLD-u, ali i Lekarskoj komori Srbije i buduæoj ministarki/ministru zdravlja od koje/kojeg je zatraženo da odmah, po stupanju

*serbian and eglish version bellow

U okviru kampanje „Ljubav na ulice!“ Queeria centar u saradnji sa Centrom za integraciju mladih i Švedskim helsinškim odborom za ljudska prava, a uz podršku umetnika:

Aleksandra Maćaševa, Alise Matović, Biljane Cincarević, Billjane Rakočević i Jelene Jelače organizuje humanitarnu akciju prikupljanja sredstava za Svratište za decu sa ulice.

Zašto ova akcija?

Ulice pripadaju svima, one su nedeljive, na njima svako mora da se oseća sigurno i bezbedno. Ipak, ulicama često dominiraju nasilje i diskriminacija, iskazuje se mržnja i netrpeljivost prema određenim grupama. Možda najviše prema onima koji na ulicama žive, rade, spavaju, kojima je ulica čitav život. Deca koja žive na ulici se neredovno hrane, nemaju gde da se okupaju, nemaju nijedan dokument, zdravstvenu zaštitu, spavaju na ulicama a devojčice su posebno ugrožene.
Zahvaljujući Svratištu, profesionalcima i volonterima koji su deci na raspolaganju 24 sata dnevno, do sada je posluženo na hiljade obroka, stotine dece je moglo da se okupa, da dobije hitnu zdravstvenu negu...
Aktivisti Queeria centra veruju da je povezivanja marginalizovanih grupa, iskazivanje međusobnog poštovanja i solidarnosti, važan preduslov u kreiranju drugačijeg – boljeg i pravednijeg - društva za sve nas.

autor: Miroslav Janković

Iako znam da u su ovoj postizbornoj magli mnogo primamljiviji tekstovi o budućim koalicijama i analize ponašanja politickih partija te predviđanja sledećih poteza, pomislio sam da nastavak mog prethodnog bloga o okruglom stolu o Predlogu zakona o klasifikaciji informacija, može da pronađe svoje mesto, barem kao korisna informacija.

U ovom trenutku Srbija je daleko od savremenog i uređenog sistema klasifikacije, obrade, rukovanja i zaštite tajnih informacija.

"Principi oko kojih su se načelno usaglasili narodnjaci i radikali jesu: Kosovo unutar Srbije, borba protiv korupcije, ekonomski razvoj i evropske integracije, ali ne bezuslovno već sa Kosovom unutar Srbije"

Ne pišem više o politici, od sada samo o ekologiji. Dva su razloga za to. Prvi i najvažniji je taj što je većina ljudi na prethodnom postu glasala tako (51% glasalo za ekologiju, 49% za politiku). Drugi razlog je Čeda Jovanović. Da, Čeda je uradio pravu stvar, a ja podržavam one koji urade pravu stvar. Tako sam podržao i Borisa Tadića u prvom krugu predsedničkih izbora i tako danas podržavam Čedomira Jovanovića.

Čeda je večeras izjavio da će, ako treba, podržati vladu u kojoj sedi SPS. Ovom izjavom, on je konačno odbacio NVOvštinu, nove vrednosti, moralisanje i prenemaganje, prihvatio realpolitik i postao jedan od nas. Čeda came out of the closet i zaslužuje da mu uputim punu podršku u tome. Zato:

Čedo oženi me!

Da Beograd ne bi zadesila zlehuda sudbina Novog Sada u kome je za prsa pobedila "nasa Maja", pre oko godinu dana vladajuce stranke DS, DSS i G17+ promenile su zakone o lokalnim samoupravama. Najveca promena je ukidanje neposrednog izbora za gradonacelnika.

U svom strahu "da ne pobedi Vucic", vladajuca koalicija u Beogradu dugo vremena je skrivala da je tadasnji gradonacelnik tesko bolestan i da Beograd ustvari nema gradonacelnika. Posle Bogdanoviceve smrti dogovorom na mesto gradonacelnika postavljen je Alimpic o cemu sam vec

Osetljiv na nepravdu i laž, volim da vidim kada se računi svedu, tj. kada, kako naš narod kaže, svako požanje što je posejao. Mesecima sam bio prinuđen da slušam iste one budalaštine koje su me i devedesetih naterale da okrenem život za 180 stepeni i aktivno dam svoj skroman doprinos u odbrani zdrave logike, tj. skidanja Slobinog režima s vlasti. Iako izgleda kao da još nije vreme žetve, mislim da je ona mnogo bliže nego što neki misle.

Pre neki dan, pred same izbore, iako sam odlučio da ne pratim kampanju, pusta radoznalost me navela da uključim satelitsku TV. Planirao sam da samo bacim pogled. Ostao sam prikovan za ekran dobrih sat i po. Svašta sam video, Toma G. kao  ptica zloslutnica u tonovima sive, uteruje strah u kosti; radosni, preterano optimistički DS u fazonu - predsednik je prijatelj svih građana, ratatatira drugari, i taj rad; LDP kao sekta, mantra

гошћа блога  Ms. Ivana K.

U 5 popodne krenula sam u grad. Tada nema guzve jedino na nebu – sve nize je puno ljudi u svim mogucim oblicima kretanja, racunajuci i pentranje na glavu bliznjima i suznjima. Putevi, trotoari, metro, izmedju promicu bicikli i po koji trotinet sa malom baterijom i motorom, a kad naidje Harley svi se sklone u stranu.

Ovako je zvučalo prvih 80 sekundi Radija B92.

Danas je rođendan mojoj B92 i Mojoj najboljoj drugarici. I jedna i druga su mi ulepšale život nezaboravnim sekvencama. I jedna i druga u mom životu zauzimaju posebno mesto. Danas, u podne, B92 je napunila 19, a Moja najbolja drugarica više nema 23,5 godine, kao i ja upravo je stekla 24 godine.

A onog dana kada je Radio B92 otvaran...

15. maja 1989. godine u našoj redakciji u Domu omladine bila je trema do neba. Tonac Robert Klajn, legenda naša, vrteo se onako krakat između sastravljenog Verana i »ekipe sa drugog sprata«, tadašnjih naših vlasnika... na stolu je čekala flaša šampanjca, za koju se nije znalo ko sme da pristupi otvaranju, obzirom da smo se svi tako tresli, da bi pomenuti šampanjac mogli da dovedemo do čep-raketnog stanja. Ja sam stajala prilepljena uz zid i sa stravom gledala špajz, koji je godinama uspešno glumio naš studio, kako šljašti od jutarnjeg sunca i sve one koji su se u njega natrpali pretvara u neprepoznatljive senke. Negde u ćošku je čučao Saša Žigić, koji je trebalo da vodi prvi program novog radija.

  U mom frizideru stoji komad slanine, rumenozute, mesnate..ma kakva "panceta"ovo je cista ljubav. Ja to znam, tu sam strucnjak. Kad god otvorim frizider zapahne me taj miris...i stid. Posalo mi je neki Branko...a ja ne znam koji Branko.

  A znam da je ljubav, jer tako i ja, kada mi nesto posebno uspe da je najlepse na svetu, saljem sa ljubavlju ljudima koje volim.Sad meni posalo Branko, sve s ljubavlju...a ja ne znam..pa otuda stid. Zato je nisam ni probala, neka stoji dok se ne setim tog Branka.

  Doneo mi je brat, posle prvomajskih praznika, kada je dosao da odveze moju