Gost autor Omega68
Може Србенда да се презива Милосављевић и да буде поносан на то, али не може сину да надене име Милосав.Не сме од жене! А та која је симбол узорне мајке и примерне домаћице мисли да ако се девојачки презивала Љубинковић, њена ћерка не може да буде Љубинка већ нека Ела, Ена, Елеонора...
Уз сво своје животно искуство и памет, на нека питања немам одговор. На пример: како је могуће да неки људи успевају да предвиђају догађаје?
Сви знамо за ону Тарабићеву да ће велики рат да почне онда када ,,печени људи буду падали са неба"( !? ). Није ли обарање авиона над Украјином баш то?
Или легенда о ,,Надреалистима" који су имали толико погођених ствари да то није нормално. Погађали су чак и датуме...:(
Последње што ми је упало у очи у вези њих је нешто што до сада није било обрађено а што се јавља у песми ,,Забрањеног пушења", које је било блиско са дотичнима - ,,Ил' си бос ил' си хаџија". Наиме, помиње се извесни Рамадани, Шефкет, који ауторовог брата одводи у Холандију да ,,вода бакице и да продаје порно филмове".
Ко одводи по Холандији и шире данашње наше најбоље фудбалере, клинце који су бисери и понос целе земље? Па Рамадани, само се зове Фаљи.
,,Каже, ово шаље Фаљи Рамадани,
толико ваљда кошта живот вани."
Може?
Неко ће рећи да је писац мислио на Босну. Ех, земљи у којој главну реч воде Рамадани и Ћазим Османи Босна није ни потребна.
А оно кад је извесни Мирза са својим женским јатом запалио тадашњу Југославију песмом у којој се каже како је данас нормално то што на пример не зовеш се Џо ?
Страна имена модерна су сад, од њих врви и село и град - певао је тада становити Мирзага саветовајући родитеље да им се деца не зову Чабрија или Павле, сходно религијским убеђењима, него да се дају имена страна и модерна а они већ именТовани има да их мењају.
Да се вратимо на почетак. Једини могући одговор би био да су у праву они који кажу да свака изговорена реч, сан, па чак и само мисао која је бљеснула у нечијем уму могу да призову неку ствар да се догоди. То је оно што смо крстили као ,,већ виђено".
Могуће. Све око нас је у интеракцији, све се уклапа с невероватном тачношћу, све има свој пар, своју допуну, што не би реч/мисао и дело?
А можда је тачно да се историја понавља и то они који аплицирају да буду пророци добро знају и користе?
Како тумачити, иначе, да је главнокомандујући јатом оних чавки призвао поново исту моду која је владала тада?
Дакле, после година када си у одељењу имао 5 Дејана, четири Горана и 6 Весни, дошло је време повратка хришћанским коренима па од Стефана, Душана и Лазара ниси могао жив да останеш. Ах да, Жив ка, Жив адина, или Жив ослава ниси могао да нађеш осим међу чичама.А лепо је то кад име има у корену живот. Или Част па човек буде Часлав - слави част и предвиђено је да му то име, поновљено много пута док га зову, у карму угради да буде частан и поштен. Зато се имена и дају у складу са родитељским очекивањима особина предвиђених за то дете. Знате то?
Ако неко жели да му дете буде мило, да милује све око себе или да буде милована - Милан, Милена, Миланко, Миланка, Милана или Милица.
Ако дете треба да буде драго - Драган(а), Драгица, Драгослав(а) и Драгован, Драгорад. Станимо за час, ... колико је лепо то име прослављено у серији ,,Мој рођак са села".
Драг му је рад! Зар има лепшег очекивања за створење које се родило и треба сутра да буде добар домаћин и муж.
Лепосава је оно што јој само име каже, Видосава исто, Вукана или Добрила увек треба да асоцирају нешто и да нешто значе. Ако им је доста женскиња онда Достана.
А Хана? Теа?
Имена у Срба се деле на прехришћанска и хришћанска. За хришћанска ће свако да се сети која су. Она по именима апостола и с тим у вези.
На пример Христина, али Кристина не, јер Срби не кажу Крист!
Е сад, она тзв. народна су заправо имена која се међу Илирима (Т)Рас(ш)чанима, Етрурцима и свим другим који су потекли из Лепенског вира као Беласти - Пеласти - Палести - Пелазги, налазе хиљадама година пре ових инспирисаних Новим заветом.
Добијана су у складу данашњег србског језика и по именима из природе или појмовима горе навођеним. По цвећу ( Љиљана, Дафина, Босиљка,Ђурђија-Ђурђе, Љубица, Ружа, Јасмин(а)...), по воћу ( Дуња, Вишња која је добила име по Вишњем - Свевишњем - Вишну из периода док смо се под називом Аријевци ломатали од обала Дунава до Индије и назад, Леска на дар који је касније код Јелина постао А леска ндар и на крају интернационално име - Александар). Колико је незнање у целом свету видело би се по анкети која би била спроведена по питању само овог последњег имена. Интересантна је опседнутост У Краји(шника)наца да се увек и на сваком месту разликују од Руса па се тамо човек зове О лександар, никако Александар како је свуда прихваћено.
Весна по богињи пролећа и свега што оно носи - плодност и светлост.На самскриту ( санскриту ) ,,вас" је значила светлост. Мара је била богиња зиме а Маја Златогорка је била врховна богиња љубави , касније Венера. Зора је богиња јутра, свитања па су од ње имена Зорица и Зоран. Горану само име каже.
Водан, Бодин, Богдан па и Сава који је од прастарог врховног Бога Срба, Саваота, су била имена пре христијанизације.
Има имена која не делују да су србска као Да вид, али то много личи на нашег бога Свето вида ( Вида ).
Урош није средњовековно србско име како се мисли, ни маџарско како неки други мисле...Урош је од УР што је значило господар још у времену од пре 4 000 година када је на таблицама записано клинастим писмом:
,,Ур Нино, Сар Сербула". ( Господар Нино, Цар Серба )
Да, можда најлепше и најзначајније име - Нинослав по поменутом Нину Белову, Богу Баку или Баал-у, оснивачу града Бак дата - Багдада - од Бака дат, првом владару света, претечи Александру македонском.
Ко зна да је наставак ,,дин" на именима Мила дин, Жива дин, Коста дин, означава утврђење, јак бедем на старом језику који неки зову арамејским а неки Сарам(б)ејским.
Зар није Будим од неког Будимира? Или је обрнуто?
Постоје и надимци који су данас преузели улогу властитих имена. Обзиром да је бити помодаран, бити ,,ИН", нешто што се захтева од човека под обавезно, то није нимало чудно. Шта је Лана ако не Свет лана?. ШТА ЈЕ ТО ТИНА? Ваљда је девојчица Христина? Или је Коста једино Костадин са надимком Коста? Само та продужена имена нешто значе и само њима има сврхе називати децу. Не, то је ,,сељана", то је ретроградно и назадно а ми смо авангарда овог народа кад је већ она послератна авангарда пропала. Ми смо прозападни, нисмо затуцани православци ни још затуцанији предправославци. Ми ћемо зарад утиска да смо успели да се увучемо западним господарима, зарад презривог погледа пуног скривеног подсмеха који нас цени као кишну глисту, због потребе ,,да дете сутра неко не сматра идиотом", давати тотално непримерена имена корену наше будућности.Наравно да нису сви у том фазону. Нормални, здрави, одрасли у истим таквим породицама и даље детету дају имена као Божи дар, Мио драг, Бори слав или Жели мир. Сви ти наставци су старији од Немањића или седмог века који је фалсификовано време појаве Срба на Хелму. Река МИР постоји на блиском истоку још много пре Х Риста. :)
Ко онда глуми некакву изузетност код Срба? То је она група глупих и блазираних припадника тзв. ,,елите", а у ствари еклатантних примера снобова и шупљоглаваца. То су певаљке које су преко кревета дошле до каријера и до мужева тајкуна па су им ћерке Нике, Ларе или Атине, фудбалери који се разводе и праве новој и млађој неког Матеа. Па пропалице који су криминалом и лукративним пословима постали угледни бизнисмени који ожене ћерке и рођаке порезника или полицијских официра, да би били заштићени и да би поделили добит, па добијају Лауре, Лорене, Мие, Теу, Геу...WTF? Камо Драги ња, Живојин?
Као да је на делу такмичење за највеће посрнуће оног животног сока који храни србско биће.
Може Србенда да се презива Милосављевић и да буде поносан на то, али не може сину да надене име Милосав.Не сме од жене! А та која је симбол узорне мајке и примерне домаћице мисли да ако се девојачки презивала Љубинковић, њена ћерка не може да буде Љубинка већ нека Ела, Ена, Елеонора...
Али победник је полумозгаш који ћерки даде име Аја. Мислим, ајде да је Каја или Маја.То нешто и значи. Аја, колико ја знам, значи али на турском!
Дођу тако времена, паметни се ућуте а будале намећу моралне вредности тог доба. Прође све то, бивало је и раније повесних искакања из нормалности које су у колотечину враћали или потопи или велике војне или револуције. И данас имамо скоројевиће који не желе у ту ,,блатњаву балканску паланку ", који би да се преко дечјих имена упишу у Унију и унијате.
Неће дуго, то, не брините. Све се заснива на акцији и реакцији. Што буде већег моралног шљама и глупљих имена, толико ће веће бити васркснуће лепих србских народних имена и целе нације.
Није, значи, никаква памет потребна да би се био пророк. Да се кладимо? Награду исплатите мом А Лески и мојој Ани.
Милан