Pre nekoliko trenutaka se završilo finale WTA turnira u Lincu u kome je Ana Ivanović pobedom došla do svoje prve titule nakon dve godine. I prethodna Anina titula je bila osvojena u Lincu. Međutim, između ove dve titule postoje velike razilke. Titula iz 2008. godine je osvojena u sred serije loših rezultata i bila je izuzetak koji potrvđuje pravilo – da je Ana u rezultatskoj i igračkoj krizi. Ova titula dolazi nakon dobro odigranog drugog dela sezone, u kome je prikazala značajno bolju igru nego u periodu od osvajanja Rolan Garosa 2008. do polovine ove sezone, periodu u kome je Ana imala mogo problema i puno rezultatskih i igračkih razočarenja.

Ako nešto uopšte može da me iznenadi u ovoj zemlji, onda je to prethodnih nedelju dana. Od nedelje, preko utorka pa na dalje....  Krajem nedelje sam pročitao i tekst o jednom navijaču, fanatiku.

 

Ipak njegov fanatizam je potpuno drugačiji od fanatizma koji je uobičajen u našoj zemlji. Kolumbijac i navijač Atletiko Nacionala -

Kako stvari stoje, Niš neće dobiti novu sportsku halu do januara 2012. godine. Samim tim u najveći grad na jugu Srbije, neće doći najbolji evropski rukometaši (EURO 2012), a hotelijeri, kafedžije, ćevabždinice, buregdžinice, suvenirnice, semenkari i ostala „živina" u južnoj-tužnoj prestonici, ostaće uskraćena za nedelju dana karnevala i prihoda od više hiljada inostranih navijača, noćenja, šopinga, „tepsija sa sirom", hektolitara piva i par kamiona „zanimacija za zube". Niko neće poneti fotografiju-uspomenu sa Tvrđave, ni saznati priču o caru Konstantinu - Nišliji. Neće stranci zatvarati niške kafane, pušiti „Klasik", čuti Šabanovu „Hanumu", niti bajku o „Realu sa Nišave". Neće.

Genova, Italia, grad u kome zivi i radi Renzo Piano; grad u kome je rodjen Kristofer Kolumbo; grad u kome se rodio Guiseppe Mazzini, Anima d'Italia i mesto gde je upoznao Garibaldija; mesto rodjenja Ligurijske skole koja je dala neke od najboljih radova Rubensa i Van Dajka; vazna i prelepa luka na severu Italije...grad u kome su poceli da se ruse snovi o ponavljanju najveceg uspeha u istoriji fudbala na Ex-YU prostorima 1991 godine, zahvaljujuci

Poštovani gospodine predsedniče,

 Pre nego što klipani koji vladaju ovom zemljom uterujući strah u kosti svemu što je u njoj normalno i moralno krenu da ordiniraju i po kućama ― bilo bi krajnje vreme da, umesto novih saopštenja, razmislite o preuzimanju odgovornosti za stanje normalnosti u srpskom društvu i već koliko sutra po hitnom postupku podnesete Inicijativu za diskvalifikaciju reprezentacije Srbije iz kvalifikacija za EURO 2012. 

 Svaka drugačija reakcija značila bi produžetak agonije i priznanje institucionalne nemoći društva ― odnosno kapitulaciju države pred organizovanim kvazipatriotskim grupama koje po ko zna koji put pokazuju onaj stepen drskosti koji jeste srazmerno proporcionalan nemoći države da se njihovog divljanja samozaštiti.  

Fudbalska reprezentacija Srbije večeras igra protiv Italije. Na njihovom terenu. Kakav je plan? Bod, tri boda, ili što časniji poraz? Ili plana nema, u smislu - igraćemo, pa šta bude? Ili je to sada već jedna razvijena faza dezorganizovanosti, u kojoj je smešno govoriti o planu. Otkako su Karadžić, Đorić, D. Savić i ostali krenuli da smenjuju Radomira Antića, nivo igre našeg tima se srozava, kao neminovna posledica srozavanja atmosfere u reprezentaciji. I srozavanja njenog ugleda. Više se govori o poslovnim klanovima i ljudima iz fudbalske senke, a manje o igri, igračima...

Odbojkaši Srbije su osvojili ZLATNU bronzanu medalju na SP u Italiji pobedivši domaćina.

Juče smo više nego nesrećno ostali bez finala koje smo zaslužili (ali i Kubanci su, to je sport) i koje bi bilo najlepši način da se od reprezentativnog dresa oprosti jedna od najvećih legendi ovog sporta - naš kapiten Nikola Grbić.

Ovo je na neki način i priča o njemu, jer je on nezamenjivi deo reprezentacije koja je već deceniju i po u samom svetskom vrhu.

A kako je sve počelo...

 Danas su svi nešto besni. Neko je besan na pedere, neko na nepušače, neko na taksiste...

stefan.hauzer je moj današnji gost. I on je besan.Pogledajte zašto

The expression, "it's like riding a bike" generally means it is something easy and something you do not forget. Whoever said this probably forgot.

The following started out as a letter to a good friend who gave me his mountain bike before absconding to the jungles of South America, but in the meantime has taken on wider significance for me.

Skoro nesto imbeciilnije nisam cuo i video…i to u moru svakodnevnih imbecilnosti kojima smo zatrpani. Ova je svakako mnogo benignija od svih crnih hronika, zlostavljanja dece, korumpiranih lekara koji truju pacijente neumernim dozama citostatika, majstorima pranja novca i…tako dalje, tako dalje…

Upravo ta, uslovno receno, benignost me je naterala da je pomenem, da cisto ne ostane nezapazena.