На Копаонику је тренутно "српски Давос". Мислим да вам је толико познато. Али каква је Србија такав је и Давос. Зато и не пратим превише. Да се не нервирам на испразност и да не губим време. Али, кад већ нисам тамо (а да ми се указала прилика отишао бих, скијања ипак никад доста) најефтинији начин (временски најефтинији) је испратити вести на Тањугу. Свакаквих глупости се тамо има прочитати али бар су агенцијски сажвакане и скраћене па некако прође. Оно што ми је привукло пажњу је "објашњење" о цени тзв "зелених картона" које је дао секретар УОС-а, В. Манић:

"Generani sekretar Udruženja osigurača Srbije Vladan Manić je objasnio način na koji se kod nas formira cena zelene karte, koja trenuno iznosi između 2.000 i 3.000 dinara.
"Tačno je da je u većini zemalja EU cena zelene karte ukalkulisana u osnovno osiguranje u saobraćaju i kupac polise nema mogućnost da bira hoće li da kupi zelenu kartu ili ne", rekao je on.
Onog trenutka kada je kupio polisu osiguranja kupac je kupio i zelenu kartu a hoće li on uzeti obrazac ili ne to zavisi da li negde putuje, objasnio je Manić.
Kod nas cena zelene karte nije ukalkulisana u osnovnu polisu, dodatno se naplaćuje i uzima je samo onaj kome treba, objasnio je on."

извор: http://tanjug.rs/novosti/119859/velike-perspektivne-razvoja-sektora-osiguranja-.htm

ко ме зна бар површно зна, зна да презирем јувентус. хладан, корпоративан клуб, с више пара него страсти. имају хиљаде титула али ниједну нису у стању да прославе као романисти. не умеју. нема тог срца, нема те душе, нема те чежње. али то знање о презиру је погрешно, тј баш површно. јуве јесте клуб хладан и корпоративан али не могу га презирати. за њега су играли инзаги и пирло. истина не заједно. милано је ипак мало већи клуб.

Prenosim ovaj tekst sa sajta organizacije "Naši", bez dozvole autora.

Ovo je četvrti nastavak Kontraspiska ili, ako prvi posmatramo kao zasebnu celinu, treći nastavak spiska literature koju, po mom sudu, treba da pročita svaki nacionalista, naročito početnik, jer je kod početnika jako važno da u startu svog političkog sazrevanja, umesto da bude zadojen mitologijom, mržnjom i fobijama, otvori svoje emocije i čula prema svoj tragičnoj lepoti sveta koju nikada neće uspeti da razume.

Gost autor: Kristina K.

Svako ko misli da ću sada lamentirati nad teškom situacijom u Srbiji po pitanju nezaposlenih i razvijati teme kako pronaći poslodavca, slati CV-jeve itd, u velikoj je zabludi.

Kao i ostatak radnog naroda Srbije smatrala sam da ako završim sa pomenutom agonijom traženja posla, mojim brigama i mukama došao je kraj. Ali avaj, sledi jednako iznurujuća procedura prijavljivanja novozaposlenog radnika.

Puna nepoverenja u bilo čiji sud, osim svog sopstvenog, otišla sam do jednog od punktova gde se srećnici i nesrećnici susreću.

[Помисли нешто потпуно другачије]

[Сваки човек је важан ]

Мишљење и свет

„Оно што мислимо је сувише различито
од онога што би требало да мислимо."
Чарлс Сандерс Пeрс

Човеково мишљење настаје као последица интелигенције, односно способности да се елементи из окружења уодношавају. Оно настаје из нагона за опстанком, односно потребе да се створи интерпретација света зарад лакшег сналажења у свету, пре свега зарад лакшег предвиђања будућих догађаја. Мишљење је дубоко посредовано искуством у свету, односно изложеношћу подацима из окружења. Што је то искуство богатије, то ће и човеково мишљење бити богатије.

Невоља са мишљењем је што је оно, у својој основи, непоуздано.

[Твој мали чин много значи друштву]

„Током вечери аутобусу су пришли околни мештани да питају
да ли има неко ко је болестан и да ли има деце.
До јутра нас више нико није посетио,
а тада су поново дошли неки људи и донели нам переце, пицу и чај."

Трагаш ли за добрим гласом?

У читавој буци која је пратила дешавања око Фекетића, овај део вести је прошао неопажено. У тој буци се још једном показало да је медијски простор загађен вестима које подстичу негативне, деструктивне емоције. Оно што је мање очигледно јесте начин на који велика изложеност деструктивном медијском простору утиче на човека и његову способност да себе перцепира, тј. да мисли о себи.

[Подржи себе, подржи друге]

Карневалска реалност је сигуран простор у коме се испитују и изазивају важеће друштвене норме, обичаји и догме. У карневалској реалности луде постају краљeви, краљеви луде, блудници постају чедни, чедни постају блудници, жене постају мушкарци, мушкарци постају жене, војници постају музичари, свет постаје верски простор... Карневалска реалност је простор у коме се тестира „како би било, кад би било".

Карневалска реалност је сигуран простор, јер омогућава да се то другачије друштво, једном када се карневал заврши, усвоји или одбаци. Када се карневал заврши све се враћа на старо, а друштву остаје могућност да временом усвоји или одбаци испробане односе. Карневалска реалност омогућава да се превазиђе окошталост устаљених норми, обичаја и догми, па је тиме психо-социјални елемент који омогућава напредовање једног друштва.

[Ми, полубогови]

Деловање наших магијских моћи су многи осетили на својој кожи. У стању смо да човеку оведримо дан или осузимо образе, да га смиримо кад је под тензијом или покренемо кад је без енергије, да дижемо револуције или допринесемо миру... А можда сте већ чули за лепотице које су нашом моћи заводиле морнаре на мору. Можемо да људима обојимо мисли различитим осећањима.

Ми смо ту, међу обичним људима, од њих потекли. Тешко нас је препознати по људкој природи, јер је свако од нас различит. Неки од нас су мирни, неки раздражљиви, неки су коцкари, женскароши, неспособни за везе, наркомани, арогантне дркаџије, неодговорни на послу, а неки су породични типови, монаси, посвећени помагачи, ревносни радници, пожртвовани пријатељи. Међутим, када оно божанско проради у нама, све наше особине постају неважне и сви нас познају по нашој моћи:

Pod jedan:  zato što svaka zabrana sa sobom povlači i svoje nusprodukte – u ovom slučaju to bi bila besplatna reklama.

Pod dva: zato što zabranom koncerta otvara prostor za nešto što inicijatori peticije verovatno ne žele – a to je davanje prihvatljivog izgovora za zabrane drugih manifestacija. Nama kud-i-kamo prihvatljivijih.

Pod tri: zato što ne verujem u instituciju zabrane kao takvu.

Jednom sam razbio glavu. Nisam sam, pomogla mi je ploča sa sanduka za roletnu. I završio sam na Urgentnom, zbog toga što sam krvario u Domu zdravlja a to se, tamošnjem osoblju nije svidelo. Nego, da počnem od početka kako i dolikuje jednoj, makar predizbornoj, priči.

edit

edit

edit