Srbija se nalazi u ozbiljnim teškoćama koje se mogu prevazići samo nacionalno odgovornim radom svih,kao što je nekada govorio Jovan Cijić.Politička borba mora da se vodi tamo gde joj je mesto jer je to ozbiljna stvar a ne folkolor pa ne može biti ni deo navijačkog folklora, mada je skandiranje “Spasi Srbiju , ubij se” teško svrstati u bilo koju vrstu folklora. 

Niko ozbiljan ne smatra da su stadioni mesto gde se vodi politika i da fudbalske utakmice mogu biti političke tribine. Navijači nisu političke partije ali ih očito neko instrumentalizuju kao grupe za pritisak.

Zato bi parlament i vlada morali postati ozbiljnija mesta ne samo gde se vodi politika, već mesta gde se ozbiljno raspravlja  šta se dešava u društvu i na stadionima.

Nije mi uopšte namera da se bavim , čak ni da kritikujem ponašanje navijača, već političkom neodgovornošću onih koji to tolerišu, podstrekavaju i usmeravaju.Nisam video ništa dobro kada se skandiralo “Spasi Srbiju i ubij se” Slobodanu Miloševiću, ni kada se skandiralo to isto Vojislavu Koštunicu, a ni sada kada se  skandira Borisu Tadiću ni bilo kome da se to upućuje.

Rasprava o Zakonu o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka je pokazala da poslanici narodne skupštine nisu na nivou zadatka jer je skupštinska sala bila uglavnom više nego poluprazna. Rasprave i diskusije su pokazale neznanje, primitivizam i višak emocija i patriotizma za javnost. U tome su naravno prednjačili poslanici SRS i DSS ,a jedan  se hvalio kako je komandovao PVO jedinicom koja je raketama Strela-2M dometa 4 km gađao “NATO zločinačke, terorističke ( i mnogo još epitetskih argumenata), avione”.Rasprava se pretvorila u patriotsku protiv eventualnog pristupanja NATO-u.

Proces reformi profesionalizacije vojske započeo je  2003. godine i odvijao se bez političke podrške i opstrukciju naročito DSS  u koaliciji sa D17+. Pod reformom

Ipak, izgleda da Fond PIO brine samo o sebi,jer dok penzioneri čekaju svojih 2% povećanja koji će im obezbediti značajno povećanje standarda,  oni koji brinu o njima povećavaju sebi plate za 20%, što je samo  10 puta veće.

Pored toga, Vlada odobrila Fondu za penziono i invalidsko osiguranje da zaposli novih 100 ljudi, iako je prošle godine otpustila 461 radnika koji su bili višak. Njima je na ime  otpremnine isplaćeno po 4.500 evra po čoveku ili više od dva miliona evra. A pošto će sada da zaposli 100 ljudi, njima će iz državne kase samo na plate mesečno da ode novih 4,4 miliona dinara, pošto je u fondu prosečna plata 46.464 dinara. Najveći iznosi za plate isplaćeni su u julu i avgustu prošle godine. Tada je oko 3.200 radnika dobilo ukupno 245 miliona dinara (u proseku po 76.500 dinara). Tada je Fond raspolagao sa viškom para pa je ponudio opciju prekovremenog rada jer nisu dozvoljena „regularna“ povećanja. Gotovo svi radnici Fonda radili su produženo radno vreme i tako zaradili dodatni dinar, tj. ostajali su na poslu da bi opravdali neregularna povećanja.
Potpredsednik Vlade Krkobabić nije bio raspoložen za razgovor na ovu temu pa je, navodno odgovorio novinaru

  "Zovite me sutra, imam sada neke ljude ovde, ne mogu da pričam. Ćao, živeli".

Nekada su se  u Beogradu održavali veliki i značajni međunarodni skupovi i time smo se ponosili. Onda jedno vreme dugo nije skoro niko ni u posetu hteo da dođe, čak ni fudbalski klubovi i tada nam je bilo krivo, bili smo ljuti na njih što nas izoluju, što ne dolaze.

E sada kada se u Beogradu održavaju ponovo veliki međunarodni skupovi predsednika, ministara, načelnika generalštabova ili nesvrstanih, opet nekima smeta. Nekima smeta što će biti jubilarni sastanak ministara nesvrstanih ali još nisu počeli anti-kampanju, dok je protiv jedne druge konferencije kampanja u punom jeku, s puno patriotizma i dezinformacija.

Beograd će će od 13. do 15. juna biti domaćin jednog važnog međunarodnog skupa koji ima vojni, politički i bezbednosni aspekt i  predstavlja priznanje Srbiji, njenoj spoljnoj politici, vojnoj diplomatiji i međunarodnom imidžu njenih oružanih snaga.Radi se o skupu pod nazivom „Strategijska vojna konferencija za partnere“ (SMPC 2011), važnoj međunarodnoj konferenciji koja će okupiti načelnike generalštaba 28 država članica NATO, 22 države Programa Partnerstva za mir kao i 19 država Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative i drugih pozvanih država poput Indije, Brazila, Australije, Japana, Novog Zelanda i Pakistana sa ciljem da se razgovara o bezbednosnim izazovima

Neposredni povod za ovaj post je nekoliko tekstova o položaju mladih, a mogli su biti tekstovi o položaju radnika, nezaposlenih, zaposlenih kod privatnika, penzionera, malinara,  stočara, putara,  penzionera ……. i bilo kojih drugih, jer je svima, osim uskog sloja onih koji su se “snašli” u tranziciji, svakim danom u svakom pogledu sve teže. Drugi povod je tekst anonimnog građanina pokornog koji cirkuliše mejlovima po internet, a koji će mnogi novopečeni i novoizobrazovani dobrostojeći oceniti kao “žal nekog komunjare za vremenom socijalizma kada su svi živeli od privilegija”.Iako se ne radi o tekstu vrhunskog analitičara, nazovi političara, stranačkih perjanica i poltrona, čini se da odražava razmišljanje normalnog običnog čoveka, naroda kome se desilo to što mu se desilo.

Pa evo šta građanin piše:

“Vaspitan sam po opštim moralnim principima:
 Kada sam bio mali, majke, roditelji, profesori, dedovi, stričevi, komšije
 su bile osobe vredne poštovanja i ugleda.Koliko su nam bili bliži ili stariji toliko su nam više osećaja davali.
 Bilo je nezamislivo nevaspitano odgovoriti starijima, učiteljima ili vlastima.Imao sam poštovanje.
 Imali smo poverenje u starije,jer su bili roditelji, majke ili rodbina sve dece u ulazu, ulici …..

Glede ove predsedničke kampanje , učestvujućih kandidata, njihovih međusobnih odnosa i ponuda nešto mi pade na pamet kako bi izgledalo da imamo kolektivno predsedništvo, kao rešenje koje ionako ništa ne rešava, pa da sve kandidate izaberemo.

Demagogija u „žaru izborne borbe“nije ništa novo - stara stvar koliko i izbori i još starija.Ono što je kod nas svakim izborima postajalo sve izraženije jeste količina demagogije i davanje obećanja naciji za koja i sami znaju da niti im je u nadležnosti, niti su u mogućnosti da ih ispune.

Predsednički kandidati se utrkuju ko više voli Srbiju i nas, njene građane, i ko će više i epohalnije da nam ponudi. Kao da niko od njih nije pročitao ustavne nadležnosti predsednika, pa obećanjima o svemu i svačemu potiskuju u drugi plan parlamentarne i lokalne izbore.Zbog toga postoji opasnost da se građani-birači nađu na velikim mukama jer je nepatriotski i  glupo odbaciti toliko mnogo lepih ponuda svih ostalih, zaokružujući ime samo jednog kandidata.

Izdržite izbornu ćutnju i provedite lep vikend uz- opustite se i nasmejte uz nekoliko viceva i poučnih priča.

Evo:

Uhvatio Mujo zlatnu ribicu. Kaže on njoj: 'Kupi mi novi Audi!'
Ribica:'Hoćeš na kredit ili na lizing'?
A Mujo će: 'A hoćeš ti na ulje ili na mast?'

Uđe plavuša u autobus, a policajac ustane i ustupi joj mesto.Plavuša: "Pravi ste menadžer:"
Policajac: Hvala na kontinentu.

Zašto Piroćanac premotava video snimak svadbe unazad? Gleda kako mu muzika vraća pare!....

Zašta je SNS dobila , a DS izgubila?

Na izborima za predsednika SrbijeTomislav Nikolić je izabran većinom i ima da se poštuje odluka većine i on kao predsednik Srbije. Bilo kako bilo, na izborima su DS i Tadić ipak kažnjeni, a Nikoliću je data šansa pa neka je iskoristi i uradi ono što je obećavao. Za postignuti rezultat prvenstveno su zaslužni njih dvojica ali i njihovi savetnici i izborni timovi pa će i Tadić i Nikolić adekvatno zahvaliti svojim savetnicima,nagraditi ih  svakom prema zaslugama.

Uvek onaj ko je na vlasti i dok je na vlasti svojim činjenjem i nečinjenjem najviše utiče kako će proći na sledećim izborima. Arogancija uvek bude prezrena i treba biti objektivan pa reći da i za DS i za Tadića važi ona narodna "Sam pao sam se ubio".

U aprilu 2009.godine napisao sam da DS kao najveća i vodeća stranka mora da učini mnogo više da se država upristoji, a i ona sama, jer konformizam i demagogija mogu samo kratkoročno da koristiti, a onda prelaze u samodestrukciju.

Ja stvarno verujem da čoveka možete bolje upoznati u 15 minuta za volanom nego za 6 meseci periodičnog druženja. Tekst je posvećen svima koji prolaze kroz gužvu svakoga dana vraćajući se sa posla preko Brankovog mosta ka gradu. Kakva vrsta nekulture za videti....

Vrata se otvaraju. Desna noga ide unutra, pa onda zadnjica, blago savijanje kičme, udobno uglavljivanje, pa leva noga. Ključ, otvaranje prozora, start. Sa parkinga na ulicu. Gas dok su kola u leru, kvačilo i gas, polazak. Gas druga, gas treća. Levi žmigavac, preticanje. Ostavljanje slabijeg iza leđa. Blago smejanje

Stojim ja tako na autobuskoj stanici pre nekih 11 godina i čekam famoznu 26-cu kod Kalenića. Dok čekam, kao i svi ostali, razgledam unaokolo ko će ga znati za čim. Ubijam vreme brojeći kocke na trotoaru od mene do ivičnjaka pri tome pokušavajući da pogodim da li će ih biti paran ili neparan broj. Okrećem se i učinilo mi se da mi je taj lik poznat odnekud... 

Sa druge strane stoji lice koje isto tako gleda u mene. Hmmmm, razmišljamo se obojica, znamo se odnekud. Sigurno. Tri sekunde previše i famozno dizanje obrve. Ni danas se niko ne seća ko je prvi progovorio.

Ako su oči ogledalo duše, šta onda treba da budu oči jednog grada?

Ko kaže da sve mora da bude opisano rečima?

Unazadni Vizuelni putopis sa ličnim potpisom.

Za ovo mi je trebalo oko godinu dana, pa se nadam da mi nećete zameriti što je blog malo veći. Ali za sve one koji ga ovakvim nikada nisu videli, On može i ovako da se gleda, čuje i oseti...

O tome se "mora voditi računa" - i verovatno je, mada ne sigurno.

Odluka o tome bi možda mogla da se donese čak i pre leta, ali verovatno tek na jesen.

Ako bi sutra bili izbori, koga biste birali?

Ja znam koga ne bih, i tu je kraj mog svekolikog znanja. Prilično zabrinjavajuće, zar ne?

Setila sam se vica koji je kružio krajem osamdesetih:

Pričaju Jugosloven i stranac i Jugosloven kaže: „Ako nas neko napadne, mi ćemo biti jedinstveni u odbrani zemlje!", a stranac ga pita: „A ako vas niko ne napadne?"

E, sad mogu da dopišem vic: ako nas niko ne napadne, mi ćemo birati manje zlo.

Ne mogu da se dogovorim sa sobom - jesam li pala s Marsa, ili živim na Marsu? Da li ste vi videli ovu vest?

Prva presuda crkvenog suda

7. april 2009. | 01:14 | Izvor: B92

Trebinje -- Crkveni sud Eparhije zahumsko-hercegovačke osudio je dvojicu Trebinjaca zbog delovanja kojim su, kako se navodi, naružili crkvu i njene velikodostojnike.

Nikola Sekulović i Blažo Stevović, iz Trebinja, isključeni su iz crkve na određeno vreme. Suđenje u Eparhiji bilo je zatvoreno za javnost.

Šestočlani crkveni sud, kojem je predsedavao episkop Grigorije, zatražio je da Sekulović i Stevović za vreme isključenja iz zajednice prestanu sa svojim sablaznim i dušegubnim delovanjem, koje je na štetu crkve i na njihovu propast.

Sekuloviću i Stevoviću zabranjuje se da ulaze u hramove, prisustvuju liturgijama, kao i bilo kojoj drugoj sveštenoradnji, bogosluženju, hrišćanskom krštenju, venčanju, sahrani.

1991.

Vaske i još poneki od vas znaju više o njegovoj novinarskoj karijeri. I poznavali su ga duže i drugačije nego ja. Ja sam ga upoznala tek pre nešto više od dve godine, kada smo se okupili u „prvoj postavi" e-Novina. I od tada - iz dana u dan, chat-mail-chat-mail... Do nedavno.

U životu nijednog namćora nisam uspela da zavolim, a ovog jesam. Jer je bio iskren do koske i kad je valjalo i kad nije, i kad je grešio i kad je bio u pravu.

I jer je bio najbolji urednik deska kojeg je zemlja videla, evo dodaje Vaske.