U petak, 26. oktobra 2012, u 5 minuta do 13h, na stepenicama Beogradskog sajma kod Hale 3, "Nekompromitovani intelektualci Beograda"  organizovali su veoma posećeni performans pod nazivom "ODBRANA & NOVI DANI", sa porukom - Nema povlačenja, nema predaje!

Bila je to, u stvari, promocija dve knjige, posvećene nesalomivom i nepodmitljivom beogradskom duhu.

Masovnost i žestina građanskih protesta u Sloveniji, začetih krajem novembra u Mariboru, iznenadili su srpsku javnost. Uprkos šturim i kontrolisanim informacijama iz uzavrele Slovenije, između redova se može naslutiti da je reč o pobuni sa elementima prave revolucije.

Zašto baš u Mariboru i zašto baš sada? Poznavaoci lokalnih prilika tvrde da je Maribor od osamostaljivanja Slovenije 1991. godine bio mesto eksperimenata novog kapitalističkog sistema. Kap koja je prelila čašu je tzv. javno-privatno partnerstvo, gde preduzetnici, uz pomoć gradskih moćnika, u ovom slučaju gradonačelnika Franca Kanglera, skidaju kajmak.

Domaći mediji manje-više korektno su preneli glavne revizione nalaze Državne revizorske institucije, saopštene na konferenciji za štampu juče u beogradskom Medija centru.

Međutim, ono što je ostalo između redova objašnjava kako su moguće i zašto su baš tolike zloupotrebe u raspolaganju sa javnim finansijama, dakle sa parama građanki i građana Srbije. Uzroci su, pre svega, nepostojanje odgovarajućih zakona i podzakonskih akata, zatim manjkavosti i nedorečenosti već donetih zakona i podzakonskih akata, pa nedovoljan broj revizora u DRI, nedelotvoran sistem interne kontrole i nepoštovanje zakonske obaveze organizovanja interne revizije.

Prvi put sam u Zagrebu nakon 23 godine. Proleća te  davne 1990. pratio sam predizbornu kampanju za parlamentarne

Uz čestitke i želje za dobru kondiciju i jake živce, novoizabranim ministrima finansija i privrede predlažem da početak svog mandata obeleže jednim gestom, potezom, činom... koji će svakako ući u istoriju moderne Srbije.

Neko će reći da bi taj potez bio demagoški, izraz jeftine propagande ili možda nedovoljno delotvoran po pitanju štednje, odnosno kresanja rashodne strane budžeta Republike Srbije. Ali, u svakom slučaju bio bi to istorijski postupak sa dalekosežnim posledicama po mentalitet vlasti i svih onih koji se grabe za nju.

Da li ste videli ostrašćenu facu Ivice Dačiča dok govori o smenjivanju aktuelnog gradonačelnika Beograda? Kao da svršava! Ili onu grupu SNS-DSS puzavaca dok se primiču gradskoj većnici sa papirom - predlogom za smenu Đilasa? Kakav grupni polit-sex!?

I Đilas i ostrašćeni lovci na fotelje, sinekure, službene limuzine, nove sekretarice i dnevnice, pripadaju polusvetu, bolje reći četvrt-svetu, maestralno opisanom u komedijama Branislava Nušića.

Šta smo mi Bogu zgrešili da imamo ovakve paćenike, kojima je briga za muke građanki i građana Srbije samo demagoški paravan za isijavanje patoloških lovačkih strasti!?

Paviljoni su najstariji i, na žalost, najzapušteniji deo Novog Beograda. Pedesetak paviljona izgrađenih tokom pedesetih godina XX veka danas podsećaju na kolektivnu ruinu, donekle ublaženu, tj. prikrivenu bujnim zelenilom stabala - vršnjaka simbola udarničke izgradnje Novog Beograda od 11. aprila 1948.

Oronule fasade, otpadajuće ograde terasa, krovovi koji prokišnjavaju... samo su otužan inventar višedecenijskog propadanja.

Tzv. rehabilitacija ratnih zločinaca i kvislinga iz II svetskog rata, koja je u Srbiji uzela maha, kao i lažno, idolopokloničko prikazivanje Draže Mihailovića u diletantskoj TV seriji "Ravna gora", dokazi su puzajućeg i opasnog nadiranja fašizma. Huligani i njihova nekažnjena divljanja samo su vrh ledenog brega kabinetsko-salonske relativizacije zločina, kao i revizije istorije, u režiji najreakcionarnijih i najekstremnijih slojeva srpskog društva.

Slični, pogubni procesi u susednoj Hrvatskoj zahtevaju jasan, odlučan i beskompromisan odgovor svih normalnih i civilizovanih ljudi na prostorima bivše Jugoslavije.

Jedan od čestih primera bahatog i neodgovornog odnosa vlasti prema građanstvu

Ne znam šta bih rekao sem da sam toliko dirnut obrazloženjem predloga za izbor novog Guvernera Narodne banke Srbije da sam pomislio kako bi ovaj momenat morao ostati zabeležen i kao poseban blog.

Naravno, zahvaljujem se našem Predsedniku na brizi za narod, državu, NBS i naš dinar!

Takođe podržavam princip stručnosti kao jedini u izboru najboljih kadrova za sve funkcije!

 

Kao što reče Radovan onomad - "To je istina ali to su mi amputirali!" - i ministar kulture Srbije Bratislav Petković  kaže da je njegova izjava o poželjnoj patriotskoj kulturi izvađena iz konteksta ali je aktuelna i korektna. 

I šta još kaže ministar Petković?

I siđe Toma sa gore kremanske, siđe on pod rukom Platformu noseći .
I stvarno kao da je Mojsije sa Gore sišao ne sumnjam da će nam narednih dana i o plamtećem grmu govoriti, i prosvetljeniju svome.

Ali - šta piše u Platformi?
Heh... Može neko lakše pitanje?

Imajući u vidu izjavu predsednika Srbije, Tomislava Nikolića koju je dao za talijanske novine Corriere della Sera u kojoj predsednik ne samo da negira presudu Međunarodnog suda pravde već svoj stav poistovećuje sa celokupnim srpskim narodom, može se sa razlogom postaviti pitanje u čije ime on daje ovakve izjave? Da li po tom silogizmu "Srbin" koji priznaje presudu Međunarodnog suda pravde izdaje svoj nacionalni identitet? Govori li on to u ime svih nas ili zapravo u ime onih koji uporno odbijaju da se suoče sa prošlošću, koji haške optuženike vide kao heroje umesto kao utelotvorenje jedne pogubne politike koja nas je odvela u krvave sukobe devesetih?

Odavno nisam čuo ovako militantne i nasilničke intervencije u obraćanju "potčinjenima", tako sistematsko ignorisanje njihovog mišljenja, toka izlaganja i uopšte, ličnosti svakog ko je na bilo koji način pokušao da obrazloži neki afirmativni stav u vezi Pajtića ili kritički u vezi demagogije SNSa i SPSa, kontramitinga, poziva na linč itd... i na kraju je pozvala posilnog (snimatelja u studiju) da i on, eto, glasa, ne ovako, već onako! Pa Olja, izvikala si večeras sebe za vojvodu!!!

Autor: Rodoljub Šabić

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Srbija je dobila, sad se već može reći, poodavno, krajem 2008. godine. Objavljen je u Službenom glasniku 27. oktobra, a stupio na snagu osam dana kasnije, početkom novembra iste godine.
Jedna od odredbi Zakona (čl. 16) predviđa, u skladu sa dobrim demokratskim standardima, posebnu zaštitu tzv. naročito osetljivih podataka. Tako u prvom stavu pomenutog člana stoji: „Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak."