Srpsko-hrvatski odnosi su uvek bili ključ mira, stabilnosti i bezbednosti regiona i šire, pa bi bilo normalno da su upravo Srbi i Hrvati najviše zainteresovani da oni uvek budu što je moguće bolji. Međutim, nije uvek bilo tako, pa i još nije, i upravo zbog toga oni koji se trude da civilizuju i uljude međusobne odnose zaslužuju najviše pohvale. Da su uvek kroz istoriju, dalju i bližu, na čelu oba naroda bili ljudi,  ne bi ni bilo potrebno da na početku druge decenije 21.veka radimo ono što su moderni narodi davno učinili, dakle izvinjenje, žaljenje, utvrđivanje istine i pomirenje. U istoriji, kao i u životu pametni uvek moraju da ispravljaju ono što su neodgovorni, i  budale upropastili.

Predsednici Tadić i Josipović su poručili da su odlukom da posete Ovčaru i Paulin Dvor, kao mesta stradanja pripadnika oba naroda, pokazali da nema sile koja će ih sprečiti da okončaju proces pomirenja.

"Niko ne treba da nas natera da budemo ljudi", a oni su pokazali da su državnici i ljudi.

Prema njihovim rečima, Hrvatska i Srbija će morati da sruše još mnoge barijere, a prvi i najvažniji korak u tom pravcu biće utvrđivanje istine o sudbini nestalih u ratu.
"Nema te politike koja će nas dvojicu sprečiti

Naslov bi mogao da glasi i manipulisanje narodom putem masovnih medija, ili instrumentalizacija masovnih medija ili Narode snago moja, narode marvo moja

Narod je uvek radije slušao slatke laži nego gorke istine, što su vladari i političari, bez obzira na sistem, to uvek koristili i danas koriste da bi bili na vlasti, a svoje interese prikazivali opštenarodnim.

Zahvaljujući savremenim sredstvima masovnih komunikacija sada  je manipulisanje javnim mnenjem mnogo lakše i, naravno, maksimalno je prisutno u svim sferama. Iako se koriste naučna dostignuća iz oblasti socijalne psihologije i  psihologije političkog ponašanja, na političkoj sceni ima dosta slučajeva koji se pre mogu svrstati u oblast psihijatrije.

Zato ne treba da čudi kada građani za mnoge političare kažu da “se nose“, a ne ponašaju.

Noam Chomsky je napisao Strategija manipulisanja ljudima putem masovnih medija, kako na globalnom , tako i na nacionalnom nivou. Ta strategija se otprilike svodi na to da  javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti, a ljude je potrebno  ubediti ljude da je poželjno biti glup, vulgaran i neuk.

Evo tih 9 tačaka njegove strategije, a svako može da u okviru njih nađe i mesto naše političke scene i pozorišta.
„1. Upotreba  nevažnog

Bez izvinjenja i poverenja nema ni trajnog pomirenja.

Gospodo, kardinali, vladike, hodže i popovi, uradite i vi kao što uradi Grigorije, uradite gde god hoćete, mesta na žalost ima mnogo, a vreme je da budete ljudi iako ste verski glavari. Političari su se već izvinili, neki još nisu pa ih naterajte. Osim Grigorija, vi to još niste uradili. Učinite to jer imate šansu da trajni mir, verska tolerancija i suživot na ovim prostorima  bude i vaša velika zasluga ili još jedna velika krivica.

Kardinale otidi u Jasenovac i Jadovno,Medački Džep, Gospić u Glinsku crkvu i kaži konačno nešto ljudski, Ceriću otidi u Bratunac, Kravice,Skelane, na Ozren i kaži ono ljudsko, vladike odiđite u Srebrenicu, Kozarac i druga mesta pa izgovorite ono ljudsko. Skupite se svi zajedno obiđite stratišta, pomolite se senima i pokajte se zbog onih koje ster blagosiljali da to urade, a pokajte se i što ste ih blagosiljali.

Ugledajte se na vladiku Grigorija, kažite barem onoliko koliko je on rekao.

Na B92 nađoh tekst pod naslovom „Šta se sve proizvodilo u SFRJ?“, što me navede na razmišljanje šta smo sve izgubili a mogli smo imati i to i još više, i ne samo Srbija nego i svi ostali delovi SFRJ. Umesto toga, uništiše zemlju, uništiše firme i uz ogromne žrtve  napraviše od svih država neznačajne državice a od naroda sirotinju.

Većinu pogodi ona kletva imao pa nemao, samo mali broj koji nije imao sada ima, što ne znači ni da će oni stalno imati.

U nedelju je poginuo jedan od mojih poznanika.

Momak je imao nešto manje od 30 godina. Nesrećan slučaj. Niko za kriviti. Teško za prihvatiti.

Morao sam da mu postavim sliku u firmi. I flor. I sveću. I knjigu žalosti. I umrlicu. I obaveštenje za ostale kolege. Sve u rok službe.

Šta god uradio, njegova stolica će zauvek ostati prazna.

Hodao sam uz Mariju već neko vreme ivicom šume. Sumrak je počeo da obuva svoje cipele i da nam prilazi polako. Preko horizonta, dan je zevao i pripremao se na počinak.

Na toj granici, gde se priroda menja, nije bilo tragova ulaska u šumu. Putevi su se izlizali i i tamo gde su nekada staze kročile u šumu i šipražije, sloj snažne, niske trave i šumskog rastinja je nadvladao. Kao da je šuma bila netaknuta.

Iz drveća se nije čula graja ptica. Nije bilo znakova da unutra ima ičega. Sablasna, gotovo mrtva, tišina je ispunjavala prostor granice. Tek ponegde se čulo

Ima ih stvarno razlicitih. Ja nisam nikakav poznavalac.

Ali ko cuje ovo i ne svidi mu se... ne znam sta da mu kazem

Iran

-- sa Vikipedije

Baš mi je drago što nisam u Iranu, pa da ajatolah Al Hamnei ima ustavno pravo da se meša u poreski sistem, stavljajući veto na mišljenje ekonomskih eksperata u vladi...

Grb

Pitam se da li se nekada desilo da jednoj istoj osobi, u vezi iste stvari, predsednik istovremeno da i pomilovanje i odlikovanje?

Evo prilike. Radi se o Maji Stojanović, aktivistkinji Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu, koja je osuđena na 10 dana zatvora zbog lepljenja plakata o Srebrenici.

Više o tome, kroz Majino viđenje, možete pročitati kod Zoksa na blogu, ovde, ili na blogu B92, ovde, gde je Jasmina prenela tekst sa Zoksovog bloga.

Evo jednog bloga o oblasti u kojoj nisam stručan (pravo), pa bih zamolilo one koji su verzirani za ovu oblast da pomognu i ukažu na eventualne greške - kako u formi, tako i u suštini.

Radi se, ko bi to očekivao, o narodnim inicijativama :-)

Na bazi krajnje zanimljivog skupa pitanja koje je na jednom od mojih prethodnih blogova postavio gospodin Šabić, pokušao sam da napravim skicu ugovora o prikupljanju i obradi podataka o ličnosti koju bi organizacioni odbor narodne inicijative sklopio sa odgovarajućom skupštinom, kojoj se inicijativa podnosi. Ovo bi (tj. to je moj predlog za novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je trenutno u pripremi) bilo obavezni deo pokretanja narodne inicijative i predstavljalo bi osnov za prikupljanje podataka o ličnosti, u kontekstu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Ali da ne dužim - evo ispod predloga, pa bih vas zamolio za pomoć da dovedemo isti u razumnu formu. Molim da se uzdržite od trulih paradajza za moje razumevanje prava - ono što hoću da predložim ovde nije preciznost fraza, nego model odnosa i obaveza.

Ne visim na tviteru već poslednjih mesec-dva, nešto pritisao posao, ali sad se uključih i pregledah malo vesti - kad ono krajnje interesantna recenzija knjige Slobodana Reljića "Odumiranje slobodnih medija" na NSPM-u:

 Mladen Đorđević: Vreme dreke i propagande

Da li je neko slučajno već pročitao Reljićevu knjigu? Kako vam izgleda?

Imam zadovoljstvo da ugostim Ivana Grujića i Ivana Branisavljevića, koje poznajete sa mojih ranijih blogova o elektronskim narodnim inicijativama - ovaj put sa sjajnom novom e-Inicijativom: uvođenjem elektronskih javnih rasprava zakona (eJavne rasprave) - tj uvođenjem obaveznosti elektronske javne rasprave u proceduri donošenja zakona. Pročitajte njihov tekst - i pridružite nam se u podršci inicijativi!

Sparno letnje veče u Cirihu, sedim na terasi, kao čitam, a u stvari osluškujem jedan open air koncert koji s obližnjeg brežuljka huji, buči i trešti mojim kvartom. Učini mi se da čujem Herberta Grönemeyera, nemačkog Zdravka Čolića. Ne mislim na koncert, ne mislim na Grönemeyera, ne mislim na Čolića, nego na Nemačku u kojoj sam jedanaest godina živela. Proveravam na inernetu, ne, nije Grönemeyer, verovatno sam negde polusvesno videla reklamu za njegov koncert krajem meseca, pa pogrešno svezala. Ovo što sada čujem je grupa Deichkind, i zapravo nimalo ne liči na Grönemeyera:

Ili: Ko je ovde lud II

Posvećeno Jeleni Krajšić, naravno. Da se ne nervira i ne posustane.

Pitanje o tome gde je bolje može da se postavi i ovako: koji zatvor je bolji, i za koga?

Evo dva moguća odgovora, oba iz zemlje Srbije:

1. prekjučerašnja vest:

Aktivistkinji mladih za ljudska prava izrečena zatvorska kazna zbog lepljenja plakata

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=23&nav_category=11&nav_id=256478

Ne propustiti komentare:

http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=256478#hrono

Mnogo sam se razočarala večeras u 22h. Namestila se ko prava pred laptop, slušalice na uši, Realplayer radi ko podmazan... Jedino što dokumentacije o 20 god. B92 - nema na streamu!

Ljudi, pa da li ste normalni, pa ja obožavam dokumentarce! Pa još ovakav jedan da propustim?! I baš takva stvar da ne bude dostupna svima nama rasutima po belom svetu koji na taj b92 "klikćemo" svakodnevno x puta? :(

Hajde neka neko ko zna šta je tehnički izvodljivo, ili zna šta je planirano, kaže da li postoji mogućnost da i mi, strani plaćenici i domaći izdajnici :), pogledamo taj film. Pa nije baš da nas je šaka jada.

A oni koji su videli - kakve su impresije?

Uzgred, imala bih ja zamerki na rad B92, ali danas od prvog do poslednjeg slova potpisujem komentar tajanstvene urednice napisan ovde.