Manipulacija, prevare, podmetanje... Jeste. Pricam o nasem svakodnevnom zivotu. Po nekad mi se cini da je biti inteligentan u nasem drustvu u stvari otezavajuca okolnost u kome elita zivi od nedostatka dokaza a stalima se serviraju mrvice i bombasticne price. Ne mogu da se setim zasto ni je bas obogaceni hleb pao na pamet ali puno toga nam je servirano kao lepo i dobro sto u sustini nije bilo istinito. Sa kakvom namerom - nikad nije bilo jasnije. Hleba i igara je samo demonstracija sile.

OB - obogaceni hleb. U to neko vreme kada se nije ni nagovestavao prelazak na trzisnu

Napisah naslov i hitno sam morala da izletim iz kuće da preuzmem neki paketić od brata. Hajde da iskoristim i psa  da prošetam.... E sad, dve stvari su bitne: ulica koja je raskopana do ivice zgrade - trotoari ne postoje i Malac terijerske krvi. Kad se to dvoje spoje, uvećano njegovom neobuzdanom radošću pred bregovima šljunka, zemlje, peska, dobijemo haos ili praznik, zavisi od ishoda.

I da, Malac jurca na povodniku od 4 metra i kako trči i svim mogućim pravcima (šteta što ne leti, bilo bi još zanimljivije) svaki čas mene uveže tim povodnikom. Umesto da ga prebacim iz

Odmor na Ohridu je idealna prilika da se obidje susedna Albanija. Dobro, skoro svima koji iz Srbije dodju u Ohrid na odmor to je daleko od pameti, ali meni, kao skoro nosiocu albanske spomenice sa 6 odlazaka do sada, djavo nije davao mira sve dok nisam ubedio društvo da odemo. Da li sam bio u pravu, procenite sami.

U jučerašnjem Blicu, u rubrici "Reč nedelje", objavljen je tekst Akademika Dragoslava Mihajlovića. U nemogućnosti da ga nadjem na Netu, prekucavam ga:

Dinarci nam sede na glavi

autor, moj gost Namegiver

Ajmo skupit 50 000 Hrvata/Srba koji se ne mrze .....zovite sve

iliKako je facebook dobio smisao

Neko jutro Mali Aljoša sedne za komp, relativno nevoljno pogleda ko ga je od čudnih ljudi addovao na fejsu, na maloj slici video mrnjau devojčurak i po ko zna koji put rekao prihvati prijateljstvo. Negde između drugog srka kafe i blejanja u slike sa plaže, poluusnulog smišljanja loše fraze za start preko neta i slučajnog švrljanja po

moj gost: Mr. Loader

Dotična tema je ovde, na blogu već pominjana, ali je očigledno da se mora naglasiti još (najmanje) jedanput. Tokom muškog finala na velikom teniskom turniru u Australiji komentator RTS-a izjavljuje kako naš tenis za ovaj turnir veže puno lepih i značajnih trenutaka, pa uzima vazduh i, sav razdragan, nabraja... Nabraja sve – osim one koja Gren-slem finala i titula ima više nego kad se saberu svi koje je nabrojao !

Šta je problem? Komentator mlad, pa ne zna? Ili je zaboravan?

 gost autor: Stjepan Mimica

Ma ništa, samo neke fotke. Takoreći foto-blog.

Nemam fotoaparat, kabasto je to meni, a sem toga, tolike sam po kafanama i taksijima ostavljao, da sam već sasvim odustao. Imam samo tanušni mobilni za ćiju bi se kamericu jedva moglo reči "ipak nekakva". Vazda mi u džepu, vazda je iz džepa potežem, povazdan nešto snimam.

Snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza, bez mobilnog, k'o bez pola mozga. Kad god ga negde zaboravim, setim se svoje učiteljice i njenog čuvenog "jednom ćeš, Stjepane, glavu da zaboraviš". Eto zašto sa šalama valja oprezno, svaka se kad-tad, bar na pola obistini.

Puno ljudi koji ovde dolaze ili su nekad dolazili znam u realnom zivotu, pa mi tako rastanak i ne pada tesko. One koje nisam imala cast da upoznam, a kapiramo se, verovatno cu sresti

Ovo je možda i nastavak na temu koju je Saša Radulović započeo "Gde su nestali pristojni ljudi?", sa jednim konkretnim primerom. Povodom ranjavanja na stadionu FK Crvene zvezde, Vensen Dežer, šef delegacije Evropske unije u našoj zemlji, dao je sledeću izjavu:

"Za sprečavanje nasilja ključna je edukacija navijača, ali ponekad se mora pristupiti represivnim merama. To podrazumeva zatvaranje stadiona za vreme utakmice, što jeste nesrećno rešenje, jer ono znači da mnogi ljudi neće moći da

Tokom posjete Banjaluci Dr Zoran Đinđić je  21 februara 2003 u vjećnici Banskih dvora održao predavanje studentima na temu Nacionalizam i patriotizam.

Ovo je bilo njegovo poslednje obraćanje studentima. BUKA je bila  jedini medij koji je ovo predavanje objavio na svojim stranicama. Tokom proteklih godina ovaj govor smo na godišnjicu atentata slali na razne forume i nevjerovatno je koliko je zadržao svježinu i bitnost. Mislim da u Srbiji ne postoji političar koji bi znao

U nedelju, dok je Bozidar Djelic, neimajuci pametnog (pametnijeg?) posla, otvarao nekakav foto-tapet po beogradskom aerodromu izasla je lista top 500 univerziteta u svetu. A nekako, tek koji dan pre toga, razisla se sa plocnika ispred Vlade Srbije grupa studenata koja u principu protestvovala strajkujuci gladju zato sto hoce da studira, ispunjava uslove ali avaj nema pare.

Foto-tapeta Bozidara Djelica, najverovatnije jedan od vecih investicionih projekata u infrastrukturu poduzetih tokom Novembra 2010. godine, porucuje, dosta pretenciozno, to jest, a sto i to ne reci, bez trunke srama

Sa prijateljima vodim radionicu u kojoj učestvuje grupa skoro punoletne albanske, srpske i romske omladine. Samim tim što su uspeli da barem na trenutak zbrišu iz svog okruženja, presrećni su. Čini mi se da im pre svega godi to što nema roditelja da ih kontrolišu. Možda je očekivano da rezultat prethodne rečenice znači haos u hotelu, ali za divno čudo, sva su deca pristojna

Po svemu sudeći, Treći svetski rat imaće obeležja računarskog / kompjuterskog rata (engl. cyber war) ili će možda „samo" početi kao kompjuterski rat, a nastaviti se nekim drugim sredstvima, kad računari i komunikacione mreže ispadnu iz pogona. Da li je taj sukob već počeo?

Evo nekoliko događaja koji mogu da nas ispune nelagodom ovih dana.