АПЕЛ ЗА ПОМОЋ

Поштовани пријатељи,

Смедерево има велико срце. Живот нам је, нажалост, дао прилику да то покажемо - да спасимо један живот који је тек започео.

Живот наше мале суграђанке Јање Стаменковић.

  SMS za pomoć 34 na 3030 cena 100 din

Gost autor: G.Cross

Vahid Vaha Halilhodžić je proveo igrački život u senci majstorskog trija BMV Bajavić-Marić-Vladić.
Mada je sve to vreme imao svoju grupu navijača za koju je bio najbolji i koji su najboljem maniru engleskih navijača pod Bijelim Brijegom vikali Vahiiideee; Vahiiidee !!!

Morao sam  da prestanem  da pušim da bih poceo ozbiljno razmišljati o pušenju. Mozak bez nikotina bolje razmišlja o nikotinu, il je možda obratno, nisam siguran.

Elem, vec treći dan prestanka pušenja, kad porivi za cigaretom postaju najjači, počeo sam o pušenju  razmišljati kao o filosofskom pitanju. Da, naravno, ukoliko se o pušenju razmišlja u kontekstu zdravlja, nema tu čovek o čemu razmišljati- sem kazati  zbogom cigareti i zdravo djaci.

Da li je moje prrebacivanje teme pušenja u polje filozofije, bio samo odličan izgovor? Hm, to je samo po

Naravno, svi znate da ovde nije reč o izletničkoskautskom pentranju na brda, brdašca, brežuljke i ine uzvisine. Radi se o ljudima obrazovanim i obaveštenim, vizionarima takorekuć, koji mogu bolje i preciznije da sagledaju situations od uglavnom poluobrazovane ili skroz neobrazovane većine. Daklem, (iako ne moram da vam crtam) brdo je autorova metafora za znanje, obrazovanje, poimanje, spoznaju...Kako god, priznajem vrlo nevoljno, ovo možemo podvesti pod idealistički pogled, jer je takvih, na brdima stojećih i više videćih, povijesno gledajući,

Da je živ kao što nije , danas bi Zdenku bio rođendan. Nina je na FB postavila nekoliko fotki sa Begečke Jame u spomen na našeg zajedničkog prijatelja. Žal za njim ne prestaje! Ispod u komentaru sam napisao da ne idem na pecanje od kako je Zdenko umro. Živa istina! Ne znam šta je s kućom, piše Nina, ne znam ni ja, ni ona ni ja nismo bili na Jami od onda! Nema Zdenka, za nas nema ni Jame! Najverovatnije nikad više neću otići na Jamu!

Pijem prvu kafu, krenem....ali nikako da se odlučim da napišem mail svojim drugarima Pucu i Garu iz Podgorice. Ne znam

 

Ako mislite da je ovo blog o gastronomiji i da ćete naći neki italijanski super recept o pripremanju žablih bataka, moram da vas razočaram. Ovde

Gost-autor Snežana Panjković, foto (2) Slobodan Panjković

Juče smo S. i ja brojali ptice oko Ade Huje i nabasali na onu nesreću od retkog crnog galeba Larus marinus koji se tu nakratko pojavio u oktobru, ali je potom izbegavao sve pokušaje ponovnog pronalaženja i obezbeđivanja dokazne fotografije. I dok užurbano montiram teleskop, malo ga osmotrim, a on, prokletinja, iz čista mira uzleti!! Pre nego sto sam se i mašio foto-aparata! I nestane uzvodno.

Domanović je bio u pravu. Mi ne možemo bez Vođe. Mi smo ubedili Slobu da je on "izabrani".

   Paperjasti goluždravac  zeva nadu iz limenog korita, koža crvenkasto-braon naslućuje paperje. Nemoć ga ophrlila mladog, nit' zna šta je život , nit' šta je posle, a voda može svakog časa da naiđe i odnese nadu. Kad ona ode praćakanje ne pomaže.

   Nešta bi jadničak da kaže  , reči ne izlaze , možda i govori , al' ga ne razumemo. Nema krila da bi odleteo. Njemu je za život potrebno  baš to , let u život odakle nema povratka. Zašto su ga ostavili u toj neizvesnosti, da ojača, da se sam  onako providan i prirodno nezaštićen

Гледам ономад у Финској, иде аутобус, на станици инвалид, стаје аутобус, излази возач, помаже инвалиду, и наставља даље. Следећа станица: наилази на бициклисту, стаје аутобус – излази возач, убацује бицикл, улази бициклиста – и замислите, нико се не нервира, сем мене, као да се ништа догодило није.

Subota, 21. jun

Vrlo umiljato kučence. Mahalo je repićem i prišlo mi da ga pomazim. Pa je trčkaralo naokolo, pa mi se ponovo vraćalo.

Ja sam bio na radnom mestu, svirao sam.

Na kraju je kučence leglo ispod mene, ispred mojih nogu.

Ja sam stari "mačkar" i nikada nisam imao psa, međutim ovo je bila ljubav na prvi pogled, tako da sam svirao i kovao planove kako da malog transportujem do kuće.

Prekinuo sam svirku (žrtvovao sam poslednjih 2 sata posla), malo sam ga mazio, pa sakupio stvari. Pošto je na putu do kombija trebalo

Gost autor: Marko Ekmedžić

 Upadljiv i nagli civilizacijski iskorak jedne velike nacije u nastajanju daje neku nadu da možda i ovde, jednog lepog dana, koji će doći možda mnogo ranije nego što bi se to na osnovu preovlađujuće društvene klime zadnjih četvrt veka moglo pretpostaviti, bude rešen ključni problem koji nas pojedinačno gledano ubedljivo najviše sputava da i mi konačno istinski postanemo deo progresivnijeg dela čovečanstva. A taj ključni problem zbog kojeg smo baš tu gde jesmo, a toliko sporo napredujemo ka onome gde bi trebali da budemo nije u onome što se ovde najčešće navodi - nije on

 zašto to ne bi ste bili vi ? 

    Nakon par minuta morao sam da je prekinem.

To suvoparno izlaganje uz ritam konstantnog lupkanja tek sređenim noktima
po radnom stolu su više iritirali nju,
jednu od prokletijih radnica državne službe,
nego one pre ili posle mene.
Gledanjem na sat i papir iza nje koji je govorio o pauzi izmedju 10 i 10:30
oboma nam je bilo jasno da sam pogrešan čovek
u pravo vreme

- mislim da smo počeli poprilično loše, rekao sam joj.
Zaboravio sam ličnu kartu ali vam dajem