nadahnut Brajovićevim sjajnim blogom riješih da izbacim u virtuelni etar nešto od mojih davnih poetskih uradaka ... pa kud puklo

Umrla je Tijana Ognjanović, devojčica za čiji život se, u jednom trenutku, cela Srbija borila. Dete koje je Srbiju podsetilo na to da je život važniji od novca, i da nema tako malih para koje ne bi mogle da budu, u pravom trenutku, velika pomoć. I dok Srbija žali za Tijanom, borbu za život vode roditelji još toliko bolesne dece. Skoro svaki dan se, na društvenim medijima, pojavljuju vapaji i molbe za pomoć. Zajedno sa njima i želje da se taj problem već nekako reši, da država preduzme nešto, da se napravi fond za bolesnu decu, da ako država neće, onda to urade zainteresovani pojedinci. 

U svoj toj silnoj muci, makar i gledanja tuđeg jada, dobro je kada ljudi pokažu da razumeju da nema ničega vrednijeg od života, naročito dečijeg života. Jedino je pitanje - kako? Kako to uraditi? Prosto, jer nema fonda koji bi, pomoću dobrovoljnih priloga, mogao da pokrije potrebe onih kojima je ta pomoć potrebna. Dece je puno, lekovi i operacije su skupi, preskupi, kako naći način da se ne dođe u najtežu moguću situaciju da novca za jednu decu bude, a za drugu kojoj je pomoć ništa manje potrebna - ne. Ko će da odredi kriterijum za davanje novca? (To ko će rukovoditi tim fondom, da ni ne pominjem) Ko će odlučiti i na osnovu čega čiji život spasavati, a čiji ne?

http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/ 

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

Objavljujemo još jednu priču:

1. Konstantinu - maminom heroju

Glasanje se odvija davanjem preporuka (klikom na oznaku „PREPORUČI" u dnu komentara).
Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici bloga B92.
Rok za glasanje je 72 sata od trenutka postavljanja.

[Волети ближњег свог]

„Више бих волела да сам умрла, а да ово нисам сазнала." - рекла је Ђорђева мајка, након читања текста. Годинама се у њему кувала потреба да јој саопшти, па ипак му је недостајала храброст да то што има, каже усмено. Зато је написао то што би рекао и био ту док је читала.

У једној причи Чехова наиђем на овакву реченицу: ”Семјон Семјонович је седео на клупици и размишљао  о   незамисливом”.  Чеховљева прича се наставља, али ја сам код ове реченице стао, и моје мисли су одлутале

(fotografije ce nažalost izostati, iz razloga navedenih u prvom delu ovog posta)

Jedan od mnogih problema sa kojima se sreću stranci u Kini je internet. Kineska vlada ne samo što je zabranila pristup na preko dve hiljade sajtova, evropskih i američkih dakako, nego je i one koji su dozvoljeni veoma teško a katkad i nemoguće otvoriti budući da se i njihovo učitavanje ometa zavisno od trenutne političke situacije. Logiku po kojoj su neke veb-adrese dozvoljene a druge nisu, vide samo oni koji ih aminuju ili osuđuju na izganstvo. Primera radi, kako objasniti to da je Googlova galerija Picasa zabranjena dok je Flickr dozvoljen?

Bez analize. Bez odgovora. Čak i bez pitanja.

Ukinuta je poslednja emisija koju sam gledao na televiziji B92.

Time nestaje i poslednji razlog da mi se ova stanica nalazi na listi kanala.

Takođe, nikakvu želju nemam da budem autor bloga kuće koja teži sopstvenoj pinkoidizaciji i učešću u daljem kulturnom uništenju stanovništva ove jadne države.

Vidimo se jednom u slobodnoj Srbiji.

Laku noć 

Karl Hajnrih Marks već dugo ne visi po zidovima učionica srpskih škola. Novi sveci danas krase te oronule zidove, ali oni koje smo naizgled odbacili još dugo će živeti u jungovskim arhetipima srpskog bića.

Dobri stari Marks svet je video kao borbu neprestanu između tlačitelja i potlačenih. Tlačiteljem je bivao onaj koji je u svojim rukama držao "sredstva za proizvodnju", a potlačeni je koru hleba morao da zaradi kod svog tlačitelja - u osvit civilizacije kao rob, kasnije kao kmet i, konačno, kao radnik. Podela jasna i jednostavna. Srce lako bira stranu. 

Stvari se, međutim, prilično komplikuju u postpetooktobarskoj Srbiji, i bogami bi se nad savremenom srpskom klasnom podelom itekako zamislili i Karl Hajnrih Marks i drugar mu Fridrih Engels.

„Могућни свет наратива јесте једини универзум у којем можемо да будемо апсолутно сигурни у нешто, јер нам пружа веома јасну представу о Истини. У овом нашем свету, који врви од погрешака и легенди, од сумњивих историјских података и лажних вести, апсолутно тачно јесте јединo оно што је истинито колико и чињеница да је Супермен Кларк Кент. Све остало може се довести у питање."

Vladaju oni ili Irinej ??

Koalicija protiv diskriminacije naoštrije osuđuje povlačenje Zakona protiv diskriminacije iz procedure u Skupštini Srbije. Posebno zabrinjava činjenica da je zakon povučen posle pritiska Srpske pravoslavne

Vas poziva

Na javni skup

„Odgovor građana na nasilje“

Više od nedelju dana posle zabrane „Povorke ponosa“ u Beogradu i napada na državljane Francuske, Grčke, Australije i Libije, država nije odlučno reagovala i pored svih obećanja. Oni koji prete i vrše nasilje su se suočili samo sa prekršajnim prijavama ili kaznama zbog neposedovanja lične karte i održavanja zabranjenog skupa. Niko nije procesuiran zbog pretnji manjinskim grupama, većina napadača na strane državljane nije uhapšena, a govor mržnje je i dalje prisutan. Najave zabrane organizacija „Obraz“ i „SNP 1389“ nisu dovoljne i građani sa pravom očekuju da država jasno reaguje na svaki akt nasilja, ma prema kome on bio usmeren.