Priznajem da jedan od istorijski najtežih trenutaka naše zemlje može biti pretežak za razumevanje i racionalno delovanje običnog čoveka, građanina Srbije kakvim smatram i sebe samog. Međutim ono što je zastrašujuće to je da danas Srbija nema državnika dostojnog ovog trenutka.

Ovih dana sve vreme mi je pred očima jedna scena i jedan državnik koji je umeo da se suoči sa onim što mnogi pre njega i posle njega nisu umeli. S obzirom da moje reči mogu samo umanjiti značaj onoga što bih želeo da podelim ovom prilikom sa vama, zaćutaću i zamoliću vas za 5 minuta pažnje.

Tadic vishe ne slusha Dobricu Cosica

DANI: Ti ljudi žele da čuju da nisu poraženi, iako znaju da je to laž?

POPOVIĆ: Naravno! Mislim da je isti slučaj sa zločinima : da nisu bili tako masovni, tako strašni, možda bismo nešto i priznali. Ali, bili su suviše gadni, suviše odvratni da bi neko mogao da kaže - evo, jeste, radili smo te grozne stvari, stidimo se...

DANI: Ne mislite da je i za to potrebno vrijeme? Njemcima je trebalo...

POPOVIĆ:

Sevdah party!

   Sedeo je tako, u nekom vremenu, na verandi svoje kuce, iznad varoshi koja je polako gasila zamor, obavijen grimznim nebom, Hajrudin bazardzija i pushio chibuk. Mirno, bez suvushnih pokreta, na vezenom jastuku, s jednom rukom na prekrshtenim nogama, chekao je, kao i svake vecheri, srebrno lice Meseca, da mu poshalje misli.

Polako se utapao u tamu krajolika, kroz koji je titrao sladunjevi miris behara i golicao mu nozdrve, navikle

Ljudi moji, potpuno sam posrnula!

lepo je i ne boli!

Umesto sve one mrznje, bestijalnosti, besmislenih polemika, blamaza politichara, zadrtosti crkve, kordona policije, ovog, onog,... je l' moze jedna feshta, kao u svim gradovima dobre volje, pa josh da dodju turisti, ostave neku kintu za dobro zezanje,.. svi se ludo provedu, pa onda svi prichaju kako je bilo sjajno, i ostane ta pozitiva vezana za nash grad!

A imamo i lepshu reku-i to dve!

edit-sada sam saznala da je parada ponosa otkazana-Beograde, stdi se!

Djavo (ili bog?) mi nesto ovih dana nije davao mira. Sto puta sam sebi rekao da necu, da ne treba to da radim, da nema potrebe da se uplicem (opet) u ta vrzina kola. Ionako se radi o licnom izboru, licnom osecanju i unutrasnjem sklopu i ustrojstvu svakog pojedinca.

Pa zasto onda (jos jedan) blog o religiji?

Zato sto se, narocito u poslednje vreme, sa obe strane toliko zamutila granica izmedju vernika i nevernika, religioznih i ateista, crkve i drzave, institucija vere i institucija slobode, agnostika i... dve stolice... da sam morao da reagujem.

    Navuci šešir, izoštri uši i pusti korak. Njujork uvek čeka da te nekuda odvede.

    Grlo sam odrala ubeđujući sve koji posećuju Njujork da u širokom luku zaobiđu ne-njujorke: times squarove, brodvejske predstave, 34-tu ulicu, zgradu Ujedinjenih nacija i slične ludastoće. Završilo se kao i moje dvadesetominutno traženje fontane Di Trevi.

Vidim da se politička korektnost, doslednost u primeni i nešto drugačiji stav o kulturi javnog nastupa pojedinih aktera društvenog  života na blogu i ne cene toliko, al jarac sam ja  ne odustajem od toga. Neko mi je na prošlom postu ostavio komentar-manifest skoro o toleranciji i poštovanju ljudskih prava, amen-potpisujem što bi se reklo ovde na blogu,  ali onda isti Srbima poručuje da se manu "pravoslavlja i tih iracionalnih gluposti". Toliko o poštovanju prava na privatnost, slobodu veroispovesti

Ovo je post o tome kako sam ja pronašala  rešenje za novonastalu situaciju u kojoj je, kad se gleda na prvu loptu,  narod dao više glasova suverenistima, ali Tadić kaže da se izborna volja građana koji su se većinski opredelili za EU mora poštovati. No, tajna mog idola Mila  koji je onomad kupovao jaja  na Siciliji za 15c, prodavao ih u Napulju za 12c, i zaradjivao 4c po transakciji, ostaće mi i dalje nedostupna. Ma ne taj Milo, onaj iz Kvake 22.  

Ovo je rekao jedna od RTS komentatora tokom najave Izraelca veceras na Eurosongu, a kao osvrt- nastavak na priču o jednom od prethodnih  izraelskih  učesnika koja bila transvestit- Dana Internešnl.

 evropsko lice Srbije

Cija su ovo deca?

 Znaju li im roditelji gde su i sta rade?

 Nastavnici u ucitelji, gledate li snimke iz Beograda veceras?

Gradjani, verujete li da radikli sa ovima nemaju nista?

Kako ste?

 Ja sam grozno.

TO je u Beogradu 2008 dobilo toliko glasova da skoro moze vlast da formira.

Toliko o ad hock pomirenju. Sa ovima necu ni da komuniciram a ne da se mirim, sto rece jedan moj drug veceras, dok smo sms komentarisali TV snimke.

PS  ALOOO DRZAVNI VRH, JEL IMATE VI NESTO DA KAZETE NA OVO, KOLIKO VAM TREBA DA FORMIRATE

Anti gej grafiti oko Arene su prvo „novo“ što sam sinoć pri povratku u Beograd uočila. Čim sam se the Taliban na svim kompovima and fejsbucima oslobodila, pokušah da nadokandim propušteno, između ostalog da vidim i šta ima novo kod tolerantnog Đilasa u čijem gradu neće biti „diskriminacije“ kako je pre par meseci arbitrarno odlučio. Kad ono ljubav može al u kući. Kud ćeš jadan, zar ne znaš da gro mladih ionako živi sa roditeljima, a bela kuga hara....