Rano ujutru, otac kuca na vrata sobe svog sina: "Probudi se!". Sin odgovara: "Neću da ustanem, tata". Otac viče: "Ustaj, moraš u školu!". "Neću da idem u školu", odgovara sin. Otac ga pita: "A zašto nećeš?". Sin odgovara: "Neću, iz tri razloga. Kao prvo, škola mi je dosadna; drugo, učenici mi se rugaju; a treće - mrzim školu". Otac mu onda uzvrati: "Dobro, sada ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih moraš da odeš u školu: kao prvo, to je tvoja dužnost; drugo, jer imaš četrdeset i pet godina; a treće, jer si direktor

  Piše: Aleksandar Petrović 

                                                                                              A Freudian slip is when you say one thing but mean your mother (Author Unknown)

                                                                         Kao i u ljubavi, tako i u odnosu roditelja i deteta, slabiji je uvek onaj koji više voli (Žolt Haršanji)

Vesele žene

Pošto ćute  mnogo kvalifikovaniji blogeri od mene za pisanje na književne teme, baveći se drugim stvarima, ili zbog nedostatka vremena, ja želim da kratko skrenem pažnju na upravo odredjenog nobelovca za književnost.

Odavno u literarnom svetu nije bilo takve i tolike saglasnosti oko dodele Nobelove nagrade  - svi se slažu da je ove godine otišla u prave ruke -  sedamdesetčetvorogodišnjem  Peruancu Mariju Vargas Ljosi (Mario Vargas Llosa). Ljosa je zasigurno jedno od najslavnijih književnih imena danas u svetu. Usput,

 Glumica je više od žene, glumac je manje od muškarca (Oskar Vajld)

1. Za mnoge je jun - Gay Pride Month, odnosno vreme održavanja Parada ponosa, širom Evrope i sveta.

U Hrvatskoj su upravo održana dva takva hepeninga (u Splitu i Zagrebu; smejao sam se kada sam čitao jedan komentar Borisa Dežulovića na tu temu), a ovih dana parade se uveliko održavaju u još nekim susednim zemljama (Austrija, Madjarska, Bugarska). Takodje,

Kiša pada već danima. Nekad ozbiljno, nekad ne. Pre par večeri, u petak, počela je negde oko 6, što je sada mrak. Kako je samo počela. Kap, kap, tiho, bez vetra, mokre ulice, kraj nedelje.

Diana i ja smo na Korzici dugo i često pričale. Dugo se nismo videle. Vodile smo naše razgovore do različitih mesta, i ubrzo se pokazalo da im najviše prija Mediteran.

Brojna leta su prošla kroz ovaj grad a da ja nisam uspela da uhvatim na kom mestu se krije granica između ‘celo leto je pred tobom, baby' i ‘leto je skoro gotovo - tough luck, my ungrateful friend'.

Ujedinjena crkva na uglu Šerburn i Karlton ulica balansira zahvaljujući solidnoj gradnji iz 19-og veka
između raznovrsnih kongregacija - crnih adventista, korejanskih prezbiterijanaca, opskurnih misionara, homoseksualaca iz kraja, beskućnika i volontera, meditacionih Budista, rekreacionih mačevalaca, plesača i gimnastičara...

U Beogradu i kroz Beograd klinka i ja najčešće putujemo taksijem. Do toga je došlo jednom običnom kombinacijom potrebe i izbora: našim dragim ljudima tamo ništa ne izgleda teško, ali vreme je sada na zvaničnoj svetskoj listi ugroženih sa naftom, svežom vodom i čistim vazuhom, i tarifa mu je jako visoka. Kako smo mi jedine u tim uslovima koje ga imaju, spadamo u jako bogate, zaključimo uvek sa smeškom već prvog jutra, mamurne od dugog putovanja. Taksi daje dodatno i jedan mali ne beznačajan osećaj nezavisnosti, što neizmerno prija, jer mi takve stvari umemo da cenimo (svaka na svoj način). Iz tih i drugih razloga, nas dve naročito volimo beogradske taksije.

Izađeš ranije i uhvatiš najtiši deo dana. Tokom nedelje izlazim još ranije, ali to je druga priča. Nedeljom su jutra posebna. Oni koji su navikli da se bude rano su budni, ali sede u svojim kućama, i propuštaju puno.
Ništa se ne dešava, a nikad puniji svet. Meko je napolju, k'o među jastucima. I sve može sporo.

Pričale smo juče Ana i ja

   ..novog vala.

 Feral tribune 1993 :
“…Mene su zabranjivali i krali mi novac da bi se od toga snimala "Crvena jabuka". I tko im sad sluša tu njihovu "Crvenu jabuku"?! Eto im, Što su tražili, dobili su.
  Ma čuj, dobro, ozbiljno govoreći, bilo je tu još dobrih stvari. "Parafi" i "Pankrti" bili su dobri. Imao je "Haustor" dvije pjesme, Mlinarec je imao dvije, Arsen Dedić isto dvije-tri. "Film" je imao dvije do tri dobre stvari, ali fakat ja sam ih imao šezdeset dobrih.
Jebi ga, dao sam sve. Sve emocije,

gosti : gordanac, MightyNora, JJBeba, man ray loves me, Gorstak, Jelena Milić, margos 

gordanac :
"..Dan kojim se obeležava pobeda nad fašizmom je dvostruki dan – i Dan vojne pobede, dan sloma fašističke industrije smrti i mržnje koja je opustošila Evropu, i Dan te iste Evrope. Dan kad su pobednici (po prvi put otkad se tako uspešno ubijamo po planeti), razumeli da su ljudi uvek sposobni da ništa ne nauče