Piše: Boban Stojanović  

Ma, ko još može da u Srbiji govori o moralu!?

Neki će svoju političku moć potvrditi pljuvanjem po pederima, drugi će ćutati o mržnji prema Ciganima.

Neki će ići u crkvu svakom prigodnom zgodom da bi se pokazali bogougodni, drugi idu na sve utakmice kako bi pokazali da zaista vole sve što je srpsko.

Među to sve srpsko, posebno spadaju SRPSKA DECA, i to ne sva, nego srpska.

Hijerarhija po pitanju dece je nevidljiva, o njoj se ne govori i ona predstavlja tabu.

Ali....možda je temu potrebno otvoriti.

Recimo, činjenicom da u našoj voljenoj zemlji žive srpska i ostala deca....

Priča o deci je priča u kojoj nema nevinih!

Kalendar Queeria (Kvirija) centra pod nazivom Sloboda: Freedom: 2008 predstavlja nastavak kalendara Prijatelji:Friends 2007 koji je imao zapažen uspeh. Ideja kalendara bila je povezivanje javnih ličnosti, sa grupama koje su često isključene iz javnih sfera i čiji glas teško dopire do šire zajednice, što podiže nivo odgovornosti pojedinca u društvu i uspostavlja otvaranje dijaloga. Ovde pre svega podrazumevamo one zajednice, grupe i pojedince čiji identiteti izlaze iz granica opšte prihvatljiih: osobe sa drugačijom bojom kože, sa drugačijim jezikom, političkim mišljenjem, rodnim ili vizuelnim identitetom, seksualnom orijentacijom, ili kulturom/subkulturom kojoj pripada.

U kreiranju kalendara Sloboda:Freedom: krenuli smo od ideje da pojam slobode ne podrazumeva samo odsustvo rata, već i mogućnost da ljudi van ratnog stanja žive u adekvatnim uslovima i društvenom okruženju koje ne negira, već prihvata različitosti. Jedino u društvu koje prihvata takav način razmišljanja, može doći do stvaranja trajnog mira i minimalnih šansi za nove ratove i razaranja.

GALERIJU MOŽETE POGLEDATI OVDE

Gejevi se odrekli Marije zbog Tome

Uredništvo srpskog gej portala Kvirija odlučilo je da u glasanju za hit godine diskvalifikuje pesmu Molitva Marije Šerifović. Mlada pevačica, koja je jedna od najvećih ikona gej populacije u Srbiji, postala je nepoželjna nakon što se u ponedeljak uveče pojavila na kragujevačkom predizbornom mitingu Tomislava Nikolića, kandidata Srpske radikalne stranke za predsednika.

- Smatramo da je nedopustivo da se pobednička pesma Evrovizije koristi za promociju ideja jedne stranke. Takođe smatramo da gej hit godine mora da bude u službi slobode i promocije različitosti, a ne u službi ideja stranke čiji predsednik je optužen za ratne zločine. Zbog toga smo odlučili da titulu naj gej hita godine ponese drugoplasirana pesma Grejs Keli britanskog izvođača Mike – kažu predstavnici Kvirije, koji se na razočaravajući potez svoje miljenice reagovali munjevito. Ova izjava se, naime, na njihovom sajtu pojavila već u utorak ujutro.

Koliko god želeli da glumimo političku korektnost i da se hvalimo našom bezgraničnom tolerancijom, na kraju možemo samo da spustimo pogled, zacrvenimo se u licu i stidljivo priznamo da je veličina ipak bitna. Sećam se snimka kada su se Toma Nikolić i Boris Tadić sreli u hodniku B92 pre snimanja „Utiska nedelje“ i kada su se koškali i podbadali.

- Pobediću te.

- E nećeš.

- E ’oću.

- E vala nećeš.

Podsetili su me na dva napaljena orangutana koji mere svoje maestralne organe:

- Moj je veći.

- E nije. Moj je veći.

- Nije istina. Tvoj lenjir leže.

- E ne laže.

- Ali moj je deblji.

Veličina nam daje moć. Veličina biračkog tela ili veličina maestralnog organa. Iako veliki maestralni organi nisu funkcionalni ni praktični za održavanje, oni jednostavno vlasniku daju moć, naročito u gej svetu: „Viđu ga koliki je“. Velike grudi ženama takođe daju moć. Iako tu moć feministkinje odbacuju zbog patrijarhalne-seksističke osnove. Kako god okrenemo: „Veliki maestralni organ i gvozdena vrata otvara“.

*serbian and eglish version bellow

U okviru kampanje „Ljubav na ulice!“ Queeria centar u saradnji sa Centrom za integraciju mladih i Švedskim helsinškim odborom za ljudska prava, a uz podršku umetnika:

Aleksandra Maćaševa, Alise Matović, Biljane Cincarević, Billjane Rakočević i Jelene Jelače organizuje humanitarnu akciju prikupljanja sredstava za Svratište za decu sa ulice.

Zašto ova akcija?

Ulice pripadaju svima, one su nedeljive, na njima svako mora da se oseća sigurno i bezbedno. Ipak, ulicama često dominiraju nasilje i diskriminacija, iskazuje se mržnja i netrpeljivost prema određenim grupama. Možda najviše prema onima koji na ulicama žive, rade, spavaju, kojima je ulica čitav život. Deca koja žive na ulici se neredovno hrane, nemaju gde da se okupaju, nemaju nijedan dokument, zdravstvenu zaštitu, spavaju na ulicama a devojčice su posebno ugrožene.
Zahvaljujući Svratištu, profesionalcima i volonterima koji su deci na raspolaganju 24 sata dnevno, do sada je posluženo na hiljade obroka, stotine dece je moglo da se okupa, da dobije hitnu zdravstvenu negu...
Aktivisti Queeria centra veruju da je povezivanja marginalizovanih grupa, iskazivanje međusobnog poštovanja i solidarnosti, važan preduslov u kreiranju drugačijeg – boljeg i pravednijeg - društva za sve nas.

Iako mnogi žive u zabludi da gej muškarci prate modu, da su njom opterećeni i da se ne pomeraju od televizora na kome se vrti FashionTV, moram da priznam da ja uopšte nisam takav. Ja vam se u modu uopšte ne razumem. Ne znam nijednog modnog dizajnera, ne kupujem tu garderobu, ne umem da složim boje i kada mi neko kaže „Moschino“ ja pomislim da je to začin ili neko egzotično južno voće. Isto tako ne pratim modne trendove u vidu borbe za prava životinja na fer i pravedno suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, niti organizujem proteste ispred ambasada jer „U Kini jedu pse“. Jedini modni trend koji ja pratim jeste ljudska solidarnost i uvek ću se solidarisati za obespravljenima, prokazanima, neshvaćenima i od ljudskog društva odbačenih, jer je solidarnost uvek u modi. Naročito, ako su ti neshvaćeni i obespravljeni gej ili trans. Zato se ja solidarišem sa slatkom malom neshvaćenom sirovinom iz Kule, Miladinom Kovačevićem - umetničko ime Minja.

U ovom blogu objavljujem eksluzivnu priču šta se u stvari dogodilo tog kobnog 4. maja.

Minja je oduvek bio fino i povučeno dete. Kao mali igrao se lutkicama, tiganjima i šerpama. Često je oblačio haljinice svoje sestre, u koje bi se jedva uvukao jer su mu bile male, i navlačio mamine cipele, dok je ona bila na poslu, i imitirao Lepu Brenu. Ali, ubrzo, pošto je bio napredno dete, nije mogao da ulazi u sekine haljinice i mamine cipelice, te je postao depresivan. Roditelji nisu znali šta da rade, niti su znali u kom grmu leži problem. Da bi ga izvukli iz depresije upisivali su ga na razne sportove. Od boksa, karatea, ragbija do streljaštva i džudoa. Možda ga je bavljenje sportom izvuklo iz depresije, ali ljubav za suknjicama, cipelicama i Lepom Brenom nikad nije nestala.

Ajmo sestre glasno samo, da kažemo šta mi znamo, poznajemo mušku ćud, daćemo o njima sud. (Lepa Brena, Vesna Zmijanac, Mira Škorić)

Queeria Web Portal poziva sve ljubitelje lepih muškaraca i sve eksperte kada je u pitanju muška lepota da zajedno izaberemo NajFrajera za 2008. godinu.

Nominovani za prestižnu titulu najFRAJERA 2008. su:

1. Radovan Jelašić - guverner NBS

2. Mladen Obradović - bezObraznik

3. Vanja Udovičić - vaterpolista

4. Vojin Ćetković - glumac

5. Miladin Kovačević - siledžija

6. Slavko Kalezić - bivši dečko Marije Šerifović, inače glumac

7. "Gole činjenice" - golaći sa bilborda

8. Nebojša Milovanović - glumac

9. Skaj Vikler - bivši dečko pevačice Kaje, inače muzičar

10. Milorad Čavić -plivač

Izvor: Gejta

Sinod Srpske pravoslavne crkve zamolio je uprave Partizana i Crvene zvezde da odlože utakmicu zakazanu za 23. april jer tada je verski praznik - Velika subota.

SPC, kako se navodi u dopisu upućenom klubovima, traži odlaganje meča "s obzirom na to da u taj dan ove godine pada Velika subota, kada se vrši spomen na pogreb i silazak u Ad Gospoda i Boga našega Isusa Hrista, a Pravoslavna crkva sa svojom vernom decom provodi molitveno i u miru".

Crkva je zatražila da se utakmica između Partizana i Crvene zvezde odloži "do posle proslave" Uskrsa.

Mili Bože, čuda golemoga,
ja li grmi, ja l' se zemlja trese,
ja se bije more o mramorje,
ja se biju na Popina vile?
Niti grmi, nit se zemlja trese,
ni se bije more o mramorje,
ni se biju na Popina vile;
već pucaju u Ševeningenu topovi,
šenluk čini aga Bramerc-aga,
uvatio Malog Komadića,
pa ga meće na dno u tavnicu.
U tavnici dva sužnja,
jedan plače, drugi popijeva:
"Ne boj se, brate moj dvagi,
eda Bog da kakva gođ junaka
koji će nas junak izbaviti!"
A kad k njima Komadić dođe,
svi u jedno grlo zaplakaše,
Komadića ljuto proklinjahu:
"Komadić, dopadnuo muka!
I mi smo se i uzdali u te
da ćeš ti nas kadgođ izbaviti,
eto i ti sade k nama dođe -
ko li će nas junak izbaviti?"
Veli njima Mali Komadić:
"Ne bojte se, braćo moja draga,
već ujutru kad danak osvane,
vi dozov'te agu Bramerc-agu,
pa mu kaž'te da j' umro Komadić
ne bi li me aga zakopao!"
Kad svanulo i sunce granulo,
a povikaju dva sužnja:
"Bog t' ubio, aga Bramerc-aga,
što dovede k nama Komadića?
Jer ga sinoć objesio nisi,
već se kod nas noćas prestavio -
hoće li nas pomoriti smradom?"

Pored logorske vatre na Ravnoj gori sedeli su Čeda Jovanović, Vuk Drašković i Žarko Korać, kao i svako veče i pričali prazne priče, kao i svako veče.

- Vuče, a kako da i ja imam bradu kao ti - upita ga Čeda.

Vuk ni usta otvorio nije, a Žarko sav besan skoči na noge lagane i poče da brunda:

- Što si njega pitao? I ja imam bradu. Vidi... pipni...

- Neću da te pipam. Pitao sam ga jer je Vuk poznat po toj bradi. Nemoj Žarko odmah da se ljutiš.

- Kako da se ne ljutim, prijatelji smo godinama, a nikada me nisi pitao za savet kada je brada u pitanju. Jel to zato što ljudi pričaju da sam peder? Jel zato?

- Nije Žarko, šta ti je?!

- Hiljadu puta sam vam rekao da nisam peder. To nikakve veze nema s mnom!!! Podmetnuli su mi zločinci!!!

- Naravno da jesu, Žarko, reče Vuk. E šta su sve meni podmetali, a ti si čovek u godinama, nije tebi više do toga.

- Šta bre lupaš ti. Kome bre nije do toga!? Po ceo dan mislim samo o tome.

- Pa onda smo stvar rešili. Nema potrebe da se nerviraš, mi prihvatamo sve te vaše različitosti.

- Kakve bre sad različitosti?! Šta Čedo, ovaj lupa!!! Opet se napio...

- Nemoj tako Žare. Smiri se. Hajde da ogovaramo Tadića, znam da to najviše voliš... A, si video kako se glupo juče obukao, uopšte nije složio boje, pokušavao je Čeda da smiri situaciju.

 

I ranije sam pisao o zulumu koji je naša država nametnula svim građanima bez obzira na versku pripadnost da plaćamo izgradnju hrama jednoj lopovskoj organizaciji zvanoj Srpska pravoslavna crkva. Opet imam potrebu da o tome pišem i pomognem ljudima koji imaju nelagodu kad im u pošti zalepe ovu doplatnu markicu i otmu 10 dinara. Mojoj organizaciji, Gej lezbejskom info centru, Srpska pravoslavna crkva je do sada otela nekoliko hiljada dinara.

Obratio sam se Pošti Srbije sa pitanjem da iz ličnih razloga ne želim da plaćam doplatnu markicu za Hram Svetog Save i da li postoji način da to izbegnem. Stigao je odgovor:

Evo da vas malo izvestim kako tece slucaj JA(D)T...

Tuzba je u pripremi, ovih dana ce biti predata sudu (ne znam tacno kad, ali bicete obavesteni). Pocela sam da dizem i medijsku prasinu. List Danas je objavio fenomenalan clanak, a dala sam i izjavu za B92. Ocekujem reakciju jos nekih medija, a neke cu tek obavestiti. Sve u svemu za sada sam jako zadovoljna tim delo.

Juce sam bila i kod Ombudsmana.

Vec dugo me jako nervira, i sve mi na pameti da to podelim sa vama, onoliki seksizam i sovinizam u nasim TV reklamama. Ima ga i u stranim, ali mislim da mi prednjacimo. Pogledajte samo najnoviju verziju za pivo "muskarci znaju zasto" pa neki za namestaj u kome se polugola liliputanka setka od kreveta do kreveta, pa jos ko zna koliko takvih primera.

Pored reklama tu su i raznorazne muzicke emisije u kojima obavezno u pozadini stoje devojcice sa silikonima na "izvo'te" i nogama na cijem gornjem kraju kroz slic na haljini stoji vrlo velika sumnja u nosenje