Sombor, Pazova, Novi Sad. Paljevine, rafali, ručne bombe. 

Ovo nije bruka. Ovo je društveni kancer. Ovo nije jurnjava za zastavom, niti ljutnja zbog političkog incidenta; ovo je "Ubij, zakolji" koje su u svojim reagovanjima i saopštenjima preskočili i predsednik Vlade, i ministri unutrašnjih i spoljnih poslova.

Ovo je demarš fašistima i dijabolama koji nije napisan i uručen. Onako iskreno - jebe mi se i za drona, i za zastavu, i za fudbal. Da li će utakmica biti ponovo igrana, da li će biti 3:0 ili 100:0, da li će se loptati samo deca na poljani.

Ali ovo - da, ovo jeste fašizam, gospodo, u svom najčistijem obliku. U ovom prvom talasu, na sreću, bez žrtava. Od vas, gospodo ministri i nas komšija, prijatelja, sugrađana, rusofila i anglofila, evroskeptika i evrofanatika - zavisi hoće li to tako i noćas ostati.  

 Ako se ovo ne zaustavi sad i odmah  - Srbija će biti žrtva.  

      Odavno želim da pišem o ovome,ali nikako ne pronalazim vreme, a ni reči. Danas je jedan bloger opet upotrebio reč autizam i podsetio me na to. Ovaj put su bili u pitanju "autistični upravni odbori". Poslala sa mu pp, sa molbom da to promeni i on je uz izvinjenje odmah to i uradio. Evo i ovde mu se zahvaljujem na tom gestu. Pre nekoliko dana je jedan drugi, inace meni veoma drag bloger nazvao moderaciju autističnom ( nadam se da će se i ovaj put praviti da nisu pročitali:) ). Nekoliko dana ranije neko drugi je pomenuo u svom komentaru.

Zajedničko svim tim

Glavni i u stvari jedini stvarni problem budućeg ministra privrede je budući premijer. Aleksandar Vučić. Svi ostali problemi su savladivi. Oni su naravno teški, traže veliki rad, znanje, odličan tim, vreme. Ali savladivi. Glavni problem nije. Jer on traži drugog premijera.

Bio sam i danas u Doboju. Riječ katastrofa nije dovoljna da opiše ono što je Doboj danas.

Ljudi hodaju sa maskama. Smrad je na pojedinim mjestima u centru grada nesnosan. Ljudi vam na svakom koraku prilaze i pitaju da li dijelite neku pomoć. Centar grada ne postoji. Sve je polomljeno i razrušeno. Na sve strane razbacan je neupotrebljivi namještaj. Zapitaš se ko uopšte može živjeti ovdje ... 

I

19. januar 1995. godine

6 sati ujutro

- Šile, ti si?

- Da, ko je to?

- Ubili su mog Srđana.

Čitam jutros neki članak o autizmu u kome kažu kako postoje i osobe sa autizmom koje imaju veoma nizak IQ, a koje su neverbalne. To nije prvi put da pročitam ili čujem tako nešto.
Eh, te predrasude, i ta ljudska osobina da sve procenjujemo po nekim svojim, unapred zadatim, a često nebitnim merilima.
Ne, ne razlikujem se ni ja od drugih, i verovatno bih isto to mislila da ne poznajem jednog Lazara, umetnika sa autizmom, kako je sam želeo da ga predstavim.
Kada ga je Dragana, njegova mama, pitala za dozvolu da objavim njegovu priču na blogu, rekao je da mogu, ali da kažem da on ima autizam.
Pitala ga je zašto mu je to važno i dobila sledeći odgovor:
" Želim da se zna da i mi sa autizmom možemo da mislimo i da za mene nema granica."
Ali, da krenem od početka...

Moj gost autor je verauskokovic.

Evo kako se ukratko predstavila.

Zovem se Vera Uskoković. Preležala sam dečiju paralizu tako da za kretanje koristim invalidska kolica. Diplomirana sam matematičarka, radim kao database administratorka i do skora sam mislila da nemam šta da pišem i govorim o invaliditetu, životu, ljubavi, no setila sam se rečenice "Nista o nama bez nas!!" i pomislila da možda mogu da objasnim kako je to biti osoba sa invaliditetom, možda nekoga ohrabrim ili motivišem. 

 Danas je cetvrta godisnjica  Bloga B92. Mislila sam da napisem sta mislim o tome, ali onda je umrla moja drugarica Biljana Kovacevic Vuco ...i posle prvobitnog soka vesti su pocele da kolaju, pa i na blogu. Koliko god da je bolovala i da je operacija bila teska, ona od toga nije nastradala i o tome nema zbora. To  menja sve.

   Godine 1999, 22. novembra umrla je moja majka  " posle krace i teske bolesti" ( mozdani udar) Bile su to godine Milosevica, sankcija; godina bombradovanja  (posle cega je zabelezen veliki broj bolesti/smrti). A moja majka, pedijatar i komunistkinja, dozivela

Krstareći internetom, naletela sam na jednu izuzetno zanimljivu kampanju, koju vam prenosim u celosti i bez ikakve lične intervencije. Naime, nekoliko javnih ličnosti je pokrenulo hrabru i neobičnu akciju iskazivanja solidarnosti sa našim bivšim sugradjanima, podsećanja na zločine i izbegavanje odgovornosti, zbog kojih je Srbija izgubila Kosovo.

Ovaj hrabar i neoubičajen gest govori više nego hiljade potrošenih reči, svi pregovori, pretnje, obmanjivanje javnosti, zaklanjanje iza nakaznog ustava. Ovi ljudi slikom govore: Albanci su naša braća, hladnjače su naša sramota.

Hajmo polako, kao u školi. Što da ne? Redom, lepo, jedno po jedno, da prodiskutujemo sva najčešće postavljana izborna pitanja. Da počnemo ovako.

1. Zašto da glasam kada od toga ništa ne zavisi ?

Izgledalo je kao da smo se jedva oporavili od prošlogodišnje maratonske predizborne kampanje, koja je počela gubitkom dragocenog vremena oko izrade i prihvatanja Ustava, zatim oko samih izbora i tromesečne krize i ucena, koji su predvodili formiranju vlade, kad sad - opet glasanje.
Ljudi i to s pravom kažu - dosta više ili dokle više izbori?

Pogledajte najbolji predizborni spot iz ove kampanje. Uradio ga je ko drugi nego Hattori Hanzo.

Ostalo je još sedam dana do dana odluke!

Premijer je podneo izveštaj o radu vlade. Premijer je zadovoljan svim ministrima. Svi su odlično radili. Premijer je i kratkim odgovorom "Ne" u večerašnjem dnevniku sahranio predlog poreske reforme ministarke finansija. Politika je pregazila stručnost. A zatim se pristupilo podeli novca:

Bonus od 5.000 za plate do 50.000

"Novac će dobiti zaposleni na neodređeno vreme, odnosno direktni i indirektni korisnici budžeta, uz uslov da im neto plata ne prelazi 50.000 dinara."

Glavna nagrada

Moje je ime je Juca i večeras ću se družiti s vama i deliti vam nagrade. Večerašnja nagrada, kao i svako veče je divni, najdivniji plazma televizor, koji može biti vaš ako pozovete naš jeftini, najjeftini telefon 0900 milion - milion i odgovorite tačno na prosto, najprostije pitanje. Minut razgovora je samo 50 dinara plus PDV.

Spremite se dragi slušaoci jer ću uskoro reći koje je večerašnje pitanje.

Da li ste spremni?

Večerašnje prosto, najprostije pitanje glasi: Ako je Ćira pop, šta je po zanimanju njegov prijatelj Spira?
Pozovite 0900 milion - milion i ako date tačan odgovor na ovo prosto, najprostije pitanje, divni, najdivniji plazma televizor može biti vaš.

Hajde, zovite me, zovite me, jer želim da razgovaram s vama.

Ja želim tačan odgovor, zato telefon u ruke i okrenite 0900 milion - milion. S druge strane žice vas očekujem ja, a moje ime je Juca i ako date tačan odgovor možete osvojiti divni, najdivniji plazma televizor.

Hajde dragi slušaoci, zašto me ne zovete. Biću jako tužna ako me ne pozovete. Ne, neću biti tužna, biću besna ako večeras ne poklonim ovaj divni, najdivniji plazma televizor. Stvarno ne želim da sutra brišem prašinu s njega, već će to biti vaš posao, ako pozovete 0900 milion - milion i date tačan odgovor na pitanje: Ako je Ćira pop, šta je po zanimanju njegov prijatelj Spira?