Društvo| Ekonomija| Politika

Dosta je bilo. Restart.

Saša Radulović RSS / 04.02.2014. u 21:11
Ауторски текст у Недељнику од  30.01.2014.год.
 
Изгледа да политичким странкама није било доста овог пропалог система. Политичка воља за реформе не постоји. Постоји велика жеља за празним маркетингом, за причом о реформама. Тзв. ППВ реформе. Уместо институција системa, постоји једино жеља за самовољом појединца. Уместо рада и одговорности, и даље им је једина нада да ће доћи неки страни инвеститори и спасити нас од нас самих. Арапи, Кинези, Руси, Бјелоруси, ванземљци, три милијарде евра, па још три, па 10.000 милијарди, авиони, камиони, подморнице, чипови.

Не постоји никаква воља да се политичке странке одрекну привилегија паразитског система који су креирале у последњих 10 година и у коме живимо. Свих својих субвенција, страних инвеститора, Београда на води и јаја на око, нетранспарентних уговора и заобилажења тендера, неспособних кадрова, директора и управних одбора, страначких запошљавања, јавних предузећа као крава музара, синдикалних вођа који послушно извршавају задатке, медија преко којих пласирају блато. Ако се питате зашто огромна већина људи лоше живи, одговор је због паразита и паразитског система привилегија у чијем центру је јавни сектор.

Ја сам ушао у владу да би иницирао промене. Прво економске. Да се уведе ред. Укине дискреционо одлучивање. Укину погубне субвенције. Прекине пљачкашка приватизација чији је последњи пример могао бити Вршачки виногради да га нисмо спречили. Да би покренули привреду тако што ћемо почети одговорно да се понашамо. И онда смо заустављени. Догодио се народ по ко зна који пут. И овај пут спонтано.

Ако сами себи не помогнемо, нико нам неће помоћи. За Србију постоје два пута - један је пропала економска политика субвенционисања, корупције, партијског запошљавање, самовоље појединца, пљачкашке приватизације, паразита који живе на леђима друштва и други, много тежи, пут одговорности, напорног рада, домаћинског понашања, пристојности, институција система.

Да ли је грађанима било доста овог првог пута? Како каже Пешчаник, ако вам је добро, онда ништа. Нама је доста. На овим изборима ће сви они који схватају да морамо овим другим, тежим путем, ће имати за кога да гласају.

 

Шта је наш друштвени интерес

Институције и одговорност

Наш интерес је да створимо друштво слободних и одговорних грађана. То се постиже стварањем уређеног система заснованог на демократији, законима и владавини права, којим управљају независне институције система. Уређен систем ствара претпоставке за равноправан, праведан и сигуран живот у коме ће сваки грађанин и породица моћи самостално да стварају своју срећу.

Људска права и слободе грађана су загарантована уставом. Она су врхунски друштвени интерес. Она су наше политичко опредељење. Она су призма кроз коју се посматра свака акција државе и њене администрације. Призма кроз коју се посматрају закони.

Правна сигурност. Живимо под системом разорених институција. То су институције које не врше свој посао. Институције које је урушила партократија. Живимо у систему самовоље појединца. Политичари се мешају у њихов рад; њихов рад нико не контролише; службеници немају аутономију у спровођењу закона. Институције су слабе, јер свако може да их злоупотреби или заобиђе. Желимо правну сигурност кроз независне институције система. Смисао државних агенција је стварање независних институција система независних од политике. Државни службеници не смеју да буду изложени вољи политичара који, заобилазећи институције, од њих траже да крше професионалну етику. Државни службеници морају да буду зависни само од закона који им утврђују надлежност.

Независно и транспарентно правосуђе које само себе чисти од лоших судија и тужилаца. То не може без јасних критеријума за оцену њиховог рада. То не може без уједначене и транспарентне судске праксе. Не можемо толерисати да за исто правно питање имамо дијаметрално супротне одлуке, зависно од тога коме се суди. То ствара корупцију у правосуђу од врха до дна. Све смо до сада реформисали више пута, само те две суштинске ствари не: критеријуме и судску праксу.

Транспарентност. Желимо транспарентност на свим нивоима власти. У свим државним пословима. Траспарентност као политичко опредељење. Као врхунски друштвени интерес. Сви уговори које потписује држава и државна предузећа морају се јавно објављују. Буџет сваког министарства, сваке агенције, сваког јавног предузећа, сваког фонда, болнице и школе мора да буде доступан сваком грађанину 24 часа дневно. Јавни конкурси за све државне агенције, сва државна предузећа и установе. Са јавним плановима рада. Са јавним извештавањем.

Позитивна селекција. Интерес друштва и њених грађана је да нас воде најбољи међу нама. На свим нивоима. У свим сферама друштва - у привреди, политици, образовању, правосуђу, култури, здравству. Партократија је појела друштво. Политичке странке и с њима повезани привредници паразитирају на леђима грађана. Због тога и тако лоше живимо. Морамо да прекинемо партијско запошљавање аналфабета и отворимо простор за стручне и одговорне људе. Ако то желимо, морамо да, свуда где је то могуће, уведемо конкуренцију, ненамештене конкурсе, и квалификације за јавне послове. Једино тако ћемо створити претпоставке за позитивну селекцију.

Одговорност и ред у државној управи, у јавним предузећима, у државним фирмама. Желимо одговорност од премијера до запосленог на општинском шалтеру. Јасни критеријуми мерења учинка. Једино мерљив успех је прихватљив. Добре намере нису мерило. Оне су неопходне, али недовољне. Не смемо више да толеришемо премијере, министре, градоначелнике или општинске службенике који никоме не полажу рачуне. Не смемо да толеришемо директоре јавних предузећа који послују са губитком, а своје финансије проглашавају службеном тајном. Не желимо директоре агенција који раде далеко од очију јавности. Залажемо се за систем институција - тзв. четврту грану власти - који ће имати овлашћења да надзире и санкционише злоупотребе извршне власти. Животи седам милиона људи зависе од успешности у управљању јавним пословима. Морамо да прекинемо да толеришемо неуспех и неодговорност у управљању државом и јавним инстутуцијама.

Слободни медији. Као контролори власти. Не као средства за манипулацију људима. Не као таблоиди под директним утицајем политичких пратија и интересних група. Не блато.

Неодгодворност и разорене инстуције су у претходних 13 година произвеле стотине хиљада незапослених људи. Сви живимо горе, јер систем омогућава мањини да живи добро на леђима већине.


Хумано, социјално и одговорно друштво

Желимо владу која води одговорну социјалну политику. Без гладних. Без обесправљених. Без елементарно неписмених и необразованих. Са универзалном здравственом заштитом. Са приликом за напредовање на друштвеној лествици. Без обзира на етничко порекло. Нико није одговоран за околности у којима се родио - без обзира на то да ли се родио у богатој или сиромашној породици. Деца нису крива за економску снагу родитеља и заслужују једнаку прилику.

Школство плаћено из буџета. Бесплатно и квалитетно основно и средње образовање за све грађане. Укључујући и књиге и остале трошкове. Основне и средње школе морају да пружају квалитетну услугу која се постиже конкуренцијом међу школама. И бесплатан превоз за сву децу са села у веће школе. Да одрасту са осталом децом. И топли оброк. Систем образовања у основном и средњим школама је потпуно деградиран. Инфлација "Вуковаца" мора да се заустави. Образовни систем налази се на путу да потпуно изугуби способност позитивне селекције - било би лепо када би сви ђаци имали највише оцене, универзитетску диплому и посао у топлој канцеларији, али Србија још нема привреду у којој сви могу да раде висококвалификоване послове. Са друге стране високо школство не треба да буде бесплатно, али мора да буде свима доступно. Студенти морају да преузму одговорност одлуке да струдирају и за оно шта студирају. Високо школство је подржано кроз стипендије школовања, али само за оне који не могу сами да га плаћају. Не желимо да подржавамо садашњи систем у коме чистачица из Београда и радник из Пирота порезима финансирају бесплатно школовање деце хирурга из Београда.

Здравство плаћено из буџета. Бесплатно здравство за све грађане, без обзира на статус и запослење. За све пољопривреднике, на пример. Оверавање здравствених књижица треба да оде у неславну историју - сви заслужују основно здравствено осигурање, а не само они који имају да плате. Да би побољшали конкуренцију и квалитет и приватне лекарске ординације треба да могу да равноправно пружају своје услуге у оквиру истог система здравственог осигурања. Да би здравствена услуга била квалитетна, домови здравља, болнице и лекари не могу да буду ослобођени одгодворности за своје услуге, већ морају да брину за своје пацијенте. Да би то било могуће, грађани морају да имају могућност да "гласају" о квалитету здравствених услуга и промене лекара, бирајући лекара који им одговара. Породични лекари морају да буду избор породица, а домови здравља, болнице и лекари треба да се за своје пацијенте боре квалиетном услугом на тржишту здравствених услуга. А позитивну секецију да врше грађани, пацијенти.

Социјална помоћ само за оне којима је неопходна. Ако желимо да друштво помаже онима који немају, мора да престане да помаже онима који имају. Укинути садашњи систем по коме социјална помоћ стиже и онима којима треба и онима којима не треба, а велики број људи остаје без ње, јер им недостаје неки папир. Морамо да прекинемо да толеришемо праксу по којој лошијестојећи грађани субвенционишу бољестојеће, тј. праксу где родитељи у џиповима доводе децу у субвенционисана обданишта, богати плаћају субвенционисану струју и гас, бесплатно школују своју децу на факултетима. Морамо успоставити критеријуме за минимум прихода сваке породице. Социјално угрожене породице се саме пријављују под кривичном и материјалном одговорношћу. Безболно пријављивање. Али зато провере и контроле се врше случајним избором. И казне су ригорозне. Не само затворске, већ и новчане.

У Србији би та помоћ данас могла да износи 15.000 динара месечно по породици, плус 5.000 динара за сваког додатног члана породице. Породице са три члана би примале 25.000 динара. Породице са четири члана, би примале 30.000 динара. Данас на систем социјалне заштите трошимо 150 милијарде динара годишње. То би било довољно за пола милиона породица са 1.500.000 грађана по универзалном систему. Овакав универзални систем заштите са друге стране ослобађа економију од вођења социјалне политике. Социјалном политиком се бави држава, не привреда.

Загарантоване социјалне пензије за све грађане старије од 65 године. Није потребно да пензионом фонду доказујете када сте радили, колико, где и колика вам је била зарада по години стажа. Не морате да рачунате просек најбољих десет година. Није важно да ли сте уопште радили. Потребно је само да покажете личну карту којом доказујете да сте навршили 65 година. Држава која брине о својим грађанима гарантује минималну пензију без иједне године радног стажа. Као део социјалног система. Ово представља први стуб пензионог система: пензије за све плаћене из буџета. Са друге стране, сви они који уплаћују доприносе за пензије, било кроз други, било кроз трећи стуб приватних пензионих фондова, ће имати додатне економске пензије и то онолике колико су новца одвојили. Садашњи пензиони систем је неодржив на дужи рок. Он је у интересу искључиво запослених на буџету и запослених у јавним предузећима. Ако се не реформише, за двадесет година од пензија више нико неће моћи да живи. Свака реформа мора да пође од тога да се стечена права не могу мењати, што значи да реформа пензионог система ни на који начин неће утицати на садашње пензионере. Она утиче на њихову децу и унуке.

Да ли можемо све ово да платимо? Наравно. Само не можемо и то да платимо и да имамо преко 15% вишка запослених у државној управи, јавним предузећима, школству, здравству, да се давимо у намештеним тендерима и корупцији, да имамо искривљен порески систем који одговара само богатим монополистима, да арчимо новац пореских обвезника на НИП-ове, субвенционисане кредите, субвенционисно запошљавање и ине перпетуум мобиле пројекте који осим трошка ништа не стварају. Не можемо да имамо паразите који злоупотребљавају систем, ни да имамо 20% инвалидских пензија од 1.700.000 пензионера. Тако наравно не може.

Ово није издрживо. Када кажемо да је више од 15% вишак запослених у јавном сектору, то не значи да имамо толико вишка лекара. Али у јавним предузећима и администрацији имамо партијских кадрова и више од тога. Вишак од 15% у јавном сектору нас годишње кошта преко 1 милијарде евра.

 

 

Како да ово остваримо? Јака и здрава тржишна економија.

Како да остваримо хумано и социјално одговорно друштво? Одакле ће доћи новац за социјалну помоћ, бесплатно основно и средње образовање, универзалну здравствену заштиту, гарантоване пензије? Он долази из пореза, а порезе плаћају људи који привређују. Није могуће имати јаку социјалну државу, ако не постоји јака привреда. Кључни елемент у остварењу богаћења целог друштва уз одговорну социјалну политику је привредни систем који кроз конкуренцију подстиче све грађане да се труде да буду што богатији, уместо да чекају да им држава обезбеди благостање.

Привредни систем мора бити заснован на прицнипима ефикасности, конкуренције и приватног власништва. Социјализам је показао да државна привреда, свачије и ничије, не функционише. Политичар који хоће да привређује и мисли да зна где треба уложити новац, треба да иде у привреду. Не може новцем пореских обвезника. Најбоље ће привредним ресурсима управљати онај ко их поседује. Постоји само један разлог због кога су приватна предузећа ефикасанија од државних - у њима за немар и неодговорност постоји озбиљна санкција. Када на конкурентском тржишту приватно предузеће направи лош производ, купци га казне одласком код конкуренције. Ако жели да преживи на тржишту, произвођач мора да се више потруди; ако се не труди, мора да затвори предуеће. То је основни механизам који ствара привредни раст, квалитет и одговорност. Такав механизам је неизбежан ако желимо да имамо јаку привреду која ће омогућити бесплатно школство, здравство, гарантоване пензије и социјалну помоћ. За разлику од тога, доминантно државно власништво и државна привреда, и политика субвенција одабраних приватних предузећа, како смо видели у последњих неколико деценија, ствара сиромаштво и несрећу.

Порески систем који обезбеђује држави приходе, подстиче привредни раст и омогућава праведнију расподелу дохотка. Порези који гуше привредну активност треба да се смање или укину. Порези који омогућу богаћење богатијих на штету сироманијих треба да се промене. Централна институција која то мора да обезбеди јесте министар финансија. Министар финансија није рачуновођа, већ особа која зна који су порези више, а који мање штетни за привредни раст.

Желимо да смањимо сиву економију, црно тржиште и рад на црно. Сива економија износи 30% БДП-а. Сви послодавци морају да плаћају све порезе и доприносе. Али порези најпре морају да буду разумни. Не постоји пореска администрација која ће утерати неразумне порезе. Залажемо се за смањење пореза и намета на рад до оног нивоа до којег ће сваком послодавцу бити прихватљиво да пријави сваког радника и плати му пензионо и здравствено.

У микро предузећима (мање од 10 запослених) ради преко 500.000 људи. Значајан део на сиво.
У малим предузећима (од 10 до 50 запослених) ради око 200.000 људи. Значајан део на сиво.
У средњим и великим приватним предузећима ради око 300.000 људи.
У јавном сектору и јавним предузећима је запослено преко 700.000 људи.
На црно ради преко 500.000 људи.
Незапослено је преко 700.000 људи.

Доприносе на терет послодавца треба смањити са 17.9% на 10%. Доприносе на терет запослених са 19.9% на 10%. И увести прогресивно опорезивање дохотка са стопама од 0%, 20%, 30% и 40%. Овакав порески систем би довео до раста нето плата за 70% грађана. И раста нето пензија за 70% пензионера. Са смањењем сиве економије и растом броја запослених, доприноси на терет запосленог би се смањили на 0%.

Регулаторна реформа и гиљотина прописа. Администрација је сервис грађана и привредника. Ови први су је основали да би уштедели време; ови други стварају нову вредност која свима омогућава да живимо боље. Желимо смањење бирократије. Смањење процедура и броја докумената које су неопходне да бисте регистровали предузеће, платили порезе, пријавили радника, добили прикључке за воду или струју, породиље да добију породиљску надокнаду, или пријавили тек рођено дете. Свачије време је драгоцено. Грађани не постоје због бирократије, и не смеју да губе време сакупљајући документацију, уверења, дозволе, потврде, чекајући у редовима или чекајући на неки документ по неколико месеци. Администрација мора да комуницира међу собом и буде заснована на електронској управи. Ако сте један документ предали на једном месту, не треба да га предајете на још десет места.

Смањење јавне потрошње. На свим нивоима. Можемо трошити само оно што зарадимо. Неумерено и неодговорно задуживање мора да се прекине, јер ће те дугове враћати наша деца. Немамо право да их оптерећујемо каматама и кредитима у чијем дизању они нису учествовали. Желимо да укинемо дискрециону потрошњу министара. Грађани знају много боље како да потроше и распореде новац него држава и неименовани државни службеници. Не желимо да јавне приходе трошимо на партијско запошљавање, субвенције предузећима која не раде, инвеститоре који траже повластице. Резултати овакве политике су свуда око нас.

Сви монополи су лоши. Неки мање, неки више. И државни монополи су лоши. Приватни монополи су много гори од државних. Природни монополи теба да буду у државним рукама. Здрава и јака конкуренција је основ слободне тржишне економије. Без ње имамо експлоатацију целог друштва од стране малог броја људи.

Решење наших економских проблема нису ни индустријализација, ни субвенционисање, ни помоћ државе, ни страни инвеститори. Решење су грађани, иноватори и предузетници, њихове идеје и напори у једном уређеном, правно сигурном друштву. Када систем буде добар за наше грађане, страни инвеститори ће сами доћи. А која делатност и индустрија су будућност Србије, показаће нам сами привредници кад им створимо услове.


Политичке институције

Директни избори и изабрани који директно одговарају грађанима. Директни избори за градоначелнике и председнике оштина. Директни избори за посланике и одборнике. Комбинација већинског и пропорционалног система за избор посланика. Такав систем омогућава како већу одговорност посланика и председника општина, као и владе и скупштине са мањим бројем странака.

Децентрализација. Одлучивање довести што ближе грађанима. Враћање имовине локалним заједницама. Децентрализацију спровести на нивоу округа, са јаким градским центром ка коме гравитирају све општине у округу. Главни локални избори треба да буду на нивоу округа. Општине су делови бирократског апарата округа са изборима за начелника општине. На нивоу округа може да се води смислена економска политика. Водити смислену економску политику и имати целу бирократију са све скупштинама, одборницима, јавним предузећима, установама на нивоу општина води експлозији администрације. Окрузи треба да добију и значајне изворне пореске приходе за самостално вођење економске политике.

 

Facebook grupa podrške reformama

https://twitter.com/SasaRadulovich

.

 

 

 



Komentari (0)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana