Društvo| Gost autor| Obrazovanje| Porodica

Ništa o nama bez nas

/ 26.11.2013. u 19:25

Komentari: 46
Čitanost: 14573
/
Preporuke: 10179
/

Moj gost autor je verauskokovic.

Evo kako se ukratko predstavila.

Zovem se Vera Uskoković. Preležala sam dečiju paralizu tako da za kretanje koristim invalidska kolica. Diplomirana sam matematičarka, radim kao database administratorka i do skora sam mislila da nemam šta da pišem i govorim o invaliditetu, životu, ljubavi, no setila sam se rečenice "Nista o nama bez nas!!" i pomislila da možda mogu da objasnim kako je to biti osoba sa invaliditetom, možda nekoga ohrabrim ili motivišem.

PORODICA

Na letu za Frankfurt, sa čijeg aerodroma sada i pišem čekajući sledeći let za Kopenhagen, bilo je tri osobe u invalidskim kolicima. Kada nas je ljubazno osoblje na aerodromu zamolilo da sačekamo, čula sam komentar gospođe u invalidskim kolicima: „Kao da imamo izbora, možemo samo da čekamo!“ Da li su osobe sa invaliditetom pasivni posmatrači društva, života? Imaju li / imamo li izbora? Da li samo čekaju i očekuju pomoć?

A kako je zapravo biti osoba sa invaliditetom? Vidljivim, fizičkim invaliditetom.

Kada mi je bilo tri godine, preležala sam dečiju paralizu i prestala da hodam. Nehodanje, od tada moje prirodno stanje, nemam sa čim da uporedim, ne sećam se prethodnog iskustva. Nisam birala da budem osoba sa invaliditetom, to se dogodilo i to sam prihvatila. Moje novo stanje prihvatili su i roditelji i neprestano, nesebično me podržavali. Imali su i jasan cilj: Deci se mora pružiti adekvatno obrazovanje.

Bez teorijskog znanja o inkluzivnom obrazovanju, intuitivno počeli su da primenjuju njegove principe. Iz ruralnog sela, u kom sam rođena i do čije četvorogodišnje škole se nije moglo doći invalidskim kolicima, moji roditelji su se preselili u varošicu. U Osnovnoj školi, od prvog do trećeg razreda, moja učionica je bila na spratu, jer učiteljica nije volela prizemlje. Kada sam krenula u gimnaziju, mama je prestala da radi da bi mogla da me vozu u obližnji grad. Zbog studija, porodica se podelila, mama, sestre i ja smo se preselile u Beograd, tata zbog posla nije mogao. Na fakultetu, mama me je svakodnevno nosila od četvrtog do petog sprata jer nije postojao lift, a vežbe i predavanja su bili na petom spratu.

Z5gMipZsrMllakOrlwnmhy4R1YxRZIqTYnM71eBSMkb93cBrA-liDvFUIGiSuN_py0cZ85LNIviYZPZrnfyvrm68bcFhb-DUmkA-fkQHIWgT_2sWD1A3yY5EP1qyrDcRa-I

Neki bi rekli da su se moji roditelji žrtvovali, a oni su mi pomagali. Oni nikada nisu pravili razliku izmedju mene i mojih sestara. Imali su iste zahteve i očekivanja. To prihvatanje mog invaliditeta i tu lakoću pomaganja su preneli na moje sestre, braću od tetke, na moje drugove, drugarice. Kasnije se to samo širilo na zetove i kolege, na decu.

Tako sada imamo mene, kćerku, sestru, tetku, drugaricu, diplomiranu matematičarku, database administratorku , koja je puna ljubavi, srećna, vesela, nasmejana, otvorena, društvena, šarmantna, ponekad namćorasta, brzopleta, gruba, hladna, tužna. U stvari, to je osoba od krvi i mesa sa vrlinama i manama. Da hoda, ne zna da li bi na bilo koji način bila drugačija.

Obrazovanje, za koje mislim da je najvažnije od svega i koje podrazumeva da deca sa i deca bez invaliditeta pohađaju iste škole, moguće je samo uz podršku roditelja i porodice, a društvo je tu da pruži podršku porodici.

STEPENICE

"Juče sam bio pametan. Stoga sam želeo menjati svet.

Danas sam mudar. Stoga menjam sebe."

(Sri Chinmoy)

Verovatno niste razmišljali o tome da je svet oko nas prilagodjen ljudima koji hodaju. Zamislite da krenete nekuda, hodate i odjednom naidjete na zid visok dva metra, a vaš cilj je sa druge strane zida. Svaki stepenik i ivičnjak je takav zid za ljude koji se kreću pomoću invalidskih kolica. Ono što sam vremenom naučila je da kada su u pitanju ivičnjaci i manji broj stepenika uvek postoji rešenje: alternativni put ili šarm. Uz osmeh, ljubazno pitam: “Izvinite, da li možete da mi pomognete?” I odgovor je uvek “Da”.

KApvu1MgVIKs3uxny3nDzH7CeLtqcoGtiOpVrgTfinUiIaD2A6TdwmpTMj3Wj17dkIA93JfTPt9zQKHxNSxd5uz6qsVL4YGcyYpOGZFGDPiRxhVIHFu9tpqomTqXqdf8ilA Sećam se vremena kada sam osećala strah i zebnju gde god da krenem. Nigde nisam volela da idem sama, bez ljudi koje baš dobro poznajem. Već unapred, pre nego što bih krenela razmišljala sam o tome koliko stepenika će da me dočeka i koga ću da pitam za pomoć. Moj želudac je patio a mozak je nabrajao: pet stepenika, deset stepenika, vijugave stepenice, strme stepenice, betonske, drvene, kamene. Ne možete ni da zamislite koliko različitih vrsta stepenica i prepreka je bilo u mojoj glavi. Sumnjam da je bilo koji arhitekta mogao da zamisli tu raznolikost stepeništa.

U najvećem broju slučajeva me baš to i dečekivalo. Zgrade sa stepenicama koje nisam znala kako da savladam. Želela sam da promenim svet, da promenim druge, da pobegnem iz Srbije. Mislila sam da ja nemam šta da menjam kod sebe i da ne mogu ništa da uradim. Da svet treba i mora da se prilagodjava meni.

Vremenom su se stvari promenile. Ne znam da li je to zbog toga što svake godine po neka nova ustanova i zgrada postanu dostupne, što su ivičnjaci u Beogradu spušteni ili se samo moj fokus promenio. Sada znam da skoro svuda mogu da udjem. Kada vidim stepenice više ne vidim neprijatelja. U mojoj glavi se pojavi misao šta je alternativa, gde je zaobilazni put? Sigurno postoji, samo ga ne vidim. Obično tako i bude, alternativni put se pojavi, a ako i nema altrenativnog puta, šarm me nikada ne napušta i rečenica: “Izvinite, da li možete da mi pomognete?” otvara sva vrata i ruši sve stepenice.

Nekada sam mislila da ja nemam pravo da od drugih tražim pomoć. Mislila sam da je nehodanje moj problem i problem moje porodice. Uvek je bilo u redu da ja drugima pomažem ali zašto bi meni neko pomagao. A zapravo, zašto uskraćivati drugima mogućnost da učine nešto dobro i pomognu, meni ili nekom drugom?

postavite na |

Komentari (46)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

krkar 19:34 26.11.2013

Hm, matematičarka???

Predrag Brajovic 19:50 26.11.2013

Re: Hm, matematičarka???

Па кад може докторка, може и математичарка, зар не?
А блог је један леп и реалан увид у проблеме и решења особа са инвалидитетом.

zilikaka 19:54 26.11.2013

Re: Hm, matematičarka???

Kako god da se kaže, s moje strane

krkar 20:19 26.11.2013

Re: Hm, matematičarka???

Па кад може докторка, може и математичарка, зар не?

Nije stvar u gramatici. Volim matematičarke, inženjerke i žene sa praktičnom stranom mozga

verauskokovic 20:36 26.11.2013

Re: Hm, matematičarka???

krkar
Па кад може докторка, може и математичарка, зар не?Nije stvar u gramatici. Volim matematičarke, inženjerke i žene sa praktičnom stranom mozga

pomislila sam da ćemo da pričamo o rodnoj ravnopravnosti.

bolid1 23:01 26.11.2013

Re: Hm, matematičarka???

Nije stvar u gramatici. Volim matematičarke, inženjerke i žene sa praktičnom stranom mozga

BTW, preporuka za tekst...

Jelica Greganović 20:02 26.11.2013

Mnogo teže je

naučiti da primaš no da daješ.

A zapravo, zašto uskraćivati drugima mogućnost da učine nešto dobro i pomognu, meni ili nekom drugom?

A, ovo je najvažnije...

Sada znam da skoro svuda mogu da udjem.

verauskokovic 20:39 26.11.2013

Re: Mnogo teže je

Jelica Greganović
naučiti da primaš no da daješ.
A zapravo, zašto uskraćivati drugima mogućnost da učine nešto dobro i pomognu, meni ili nekom drugom?A, ovo je najvažnije...
Sada znam da skoro svuda mogu da udjem.

Da, trebalo mi je dosta vremena da naučim da prihvatim pomoć.

JJ Beba 20:52 26.11.2013

Re: Mnogo teže je

Da, trebalo mi je dosta vremena da naučim da prihvatim pomoć.

totalno kapiram

dobrodošla vera

nikvet pn 20:04 26.11.2013

Чврстина

Мој другар после саобраћајке са 38г. остао квадриплегичар. Човек блек-стена, инструктор ронилац, планинар, ловац ... Шок.

Нико га није напустио. Породица ментално функционише као да се ништа није десило. Супруга подметнула леђа, деца поодрасла и кренула својим путем. Нас неколико другара ускачемо штагод и кадгод. Водимо га на све феште, излете; он је наш Број Један. Није клонуо духом ни грам ево 17 година.

Управо сам преузео становиту количину једног прелепог вина за њега. Очекује друго унуче па не може неспреман. Крећем да одгледамо вечерашњу фудбалицу.

natasavb 21:41 26.11.2013

Re: Чврстина

Водимо га на све феште, излете; он је наш Број Један. Није клонуо духом ни грам ево 17 година.

:)
Da, to može da izgleda i ovako:

nikvet pn 13:47 27.11.2013

Re: Чврстина

После удеса операције, интензивна нега, оће-бити-неће-бити и најзад претеко другар. Пребаце га у Сокобањску. Лето '96.

Долазимо нас двојица другара у посету. Паклена врућина. У соби осам младих људи непокретних; зарасли, забрадатили; постељина поцепана, смрди ко сенгруп. Загаламимо од врата : Шта је бре ово !? Четнички вод сјебан ? Умро вам берберин ? Ко чисти ову шталу ?

Картон ледених кајзериица ( кајзер пиво лименке ) поделимо по соби; посрчу га ко мајчино млеко. Другог квадиплегичара напојимо али нашег другара не. Ставимо му ледену конзерву на груди - изволи, сам ћеш. Не могуу... Опрем добро, можеш. Ајде.

Много сурова сцена. Сви лочемо а он сирома упиње се да дохвати, подиже полако леву, дрхти, пршти зној из њега; полако приближи и десну, стисну обема слабашно, полако дрхтаво приноси устима; цела соба навија, скандира; он усипа оно пиво без гутања; тоооо, мајсторе, ево још !

Одемо до сестринске собе. Кафенишу разгаћене по врелцу. Добардан, главна сестра ? Ја сам, изволите ? ( Пљас новци на сто ) Сестро, имате један сат да соба шестица буде типтоп. Не дао вам бог да не буде. Јасно ?

После један сат соба је стварно била цакум-пакум. Нова тура кајзерица леденица и још штошта; ко деда Мраз да им дошо.

Ускоро им се придружио онај тв-коментатор па је нега постала о.к.

Много касније другар се изборио до виљушке; а још после много труда и до чаше.

Каква је то борба за сваки милиметар живота ми читави не можемо ни да замислимо.

Свака част Вера, не попуштај.

sneza.lazarevic 20:22 26.11.2013

Jedna ilustracija

Obrazovanje, za koje mislim da je najvažnije od svega i koje podrazumeva da deca sa i deca bez invaliditeta pohađaju iste škole, moguće je samo uz podršku roditelja i porodice, a društvo je tu da pruži podršku porodici.

Tekst o majci koja je svom sinu omogućila da se obrazuje tako što mu izrađuje aplikacije

Divan tekst, veliki pozdrav Veri!

verauskokovic 20:39 26.11.2013

Re: Jedna ilustracija

sneza.lazarevic
Obrazovanje, za koje mislim da je najvažnije od svega i koje podrazumeva da deca sa i deca bez invaliditeta pohađaju iste škole, moguće je samo uz podršku roditelja i porodice, a društvo je tu da pruži podršku porodici.Tekst o majci koja je svom sinu omogućila da se obrazuje tako što mu izrađuje aplikacije Divan tekst, veliki pozdrav Veri!

Mame su sjajne!

Jaril 20:24 26.11.2013

Људи

напросто воле да помогну другоме.

Диван текст.

Ribozom 21:41 26.11.2013

Re: Људи

Ja sam se upravo vratio sa seminara gde smo izmedju ostalog imali ona motivaciona predavanja. Tip, vojno lice bez skole, je pokusao da nas ubedi da smo rodjeni sefovi i da liderstvo vec posedujemo a da to i ne znamo.
Kasa od predavanja je sadrzala sve, od rijalitija 'Robinzon' do licnih impresija Kantom. Uzas. A tek pokusaji iznalazenja smisla u necemu sto nema smisla.
...i tako. Taman sam se pitao ko ce da mi vrati 5 sati zivota, i vratise mi se ovim tekstom.

verauskokovic 22:24 26.11.2013

Re: Људи

Hvala

bocvena 08:35 27.11.2013

Re: Људи

ovih dana sam čitala neki članak o generaciji "Y" - naučenoj da teži tome da bude posebna, drugačija, da ima velika očekivanja od sebe i drugih...i kako su nesrećni. sa sve svojim japi uspehom jer posebnost mora stalno da se "hrani", a onda je svaki, pa i mali, neuspeh nepremostiva planina. običnost je izgleda zabranjena.

za veru, veću inspiraciju od bilo kog predavanja...

kleinemutter 21:03 26.11.2013

majka

,,Kada sam krenula u gimnaziju, mama je prestala da radi da bi mogla da me vozu u obližnji grad. Zbog studija, porodica se podelila, mama, sestre i ja smo se preselile u Beograd, tata zbog posla nije mogao. Na fakultetu, mama me je svakodnevno nosila od četvrtog do petog sprata jer nije postojao lift, a vežbe i predavanja su bili na petom spratu.

Neki bi rekli da su se moji roditelji žrtvovali, a oni su mi pomagali.,,

Volela bih da pogledaš jednom svet iz ugla tvoje majke.
Ona se jeste žrtvovala. Mnoge majke se žrtvuju često za svoju decu. Mnogi očevi se često žrtvuju za svoju decu. Nema veze da li imaju invaliditet ili ne.

U Srbiji su te žrtve postale neminovnost, a ne bi tako trebalo da bude.

Predrag Brajovic 21:13 26.11.2013

Re: majka

U Srbiji su te žrtve postale neminovnost, a ne bi tako trebalo da bude.

Тако је свуда, само је негде боље.
Ниједна држава на свету не може до краја да замени родитељску љубав и посвећеност. Само су неке богатије државе издашније у тој бризи.

Такође, чак ни у њима није иста ситуација кад је реч о тој пруженој бризи: од региона до региона, од града до града, од општине до општине помоћ се разликује, како материјално тако и у бесплатним услугама. Исто као и код нас.

На жалост, ми смо толико сиромашно друштво да су нам тим мањком пара и ограничане могућности.

krkar 21:19 26.11.2013

Re: majka

Ona se jeste žrtvovala. Mnoge majke se žrtvuju često za svoju decu. Mnogi očevi se često žrtvuju za svoju decu.

Čemu ta potreba da se u svemu nalazi "žrtvovanje" i "žrtva"?

Sve je to deo roditeljstva. Paket aranžman. Da nije morala da je nosi u kolicima na neke spratove možda bi joj se dete bavilo, na primer, triatlonom pa bi pola godine morala da spava po ledenim šatorima po vukojebinama gde se takmičenja održavaju. I to je, valjda, isto "žrtva"?

Ne pričam napamet!

sneza.lazarevic 21:23 26.11.2013

Re: majka

kleinemutter
,,Kada sam krenula u gimnaziju, mama je prestala da radi da bi mogla da me vozu u obližnji grad. Zbog studija, porodica se podelila, mama, sestre i ja smo se preselile u Beograd, tata zbog posla nije mogao. Na fakultetu, mama me je svakodnevno nosila od četvrtog do petog sprata jer nije postojao lift, a vežbe i predavanja su bili na petom spratu.

Neki bi rekli da su se moji roditelji žrtvovali, a oni su mi pomagali.,,

Volela bih da pogledaš jednom svet iz ugla tvoje majke.
Ona se jeste žrtvovala. Mnoge majke se žrtvuju često za svoju decu. Mnogi očevi se često žrtvuju za svoju decu. Nema veze da li imaju invaliditet ili ne.

U Srbiji su te žrtve postale neminovnost, a ne bi tako trebalo da bude.

Ne bih se složila sa ovim. Ja se za svoje dete, odnosno decu ne žrtvujem, to što radim za njih, to je moj izbor. Ako neću ja da uradim sve što je u mojoj moći za njih, a ko će?
Pri tom, svakako da je potrebna podrška društva porodicama u kojima ima dece sa teškoćama ili invaliditetom, ili dece obolele od teških i retkih bolesti.
Ali i pored toga što podrške društva/države nema, oslanjam se onda na pojedince i guram dalje. Vršim pritisak tamo gde mogu, gde ne mogu, radim sa onim što mi je na raspolaganju.

natasavb 21:33 26.11.2013

Re: majka

Pri tom, svakako da je potrebna podrška društva porodicama u kojima ima dece sa teškoćama ili invaliditetom, ili dece obolele od teških i retkih bolesti.

Mislim da je podrška društva veoma važna.
Ne treba zaboraviti na to da neka deca nemaju roditelje koji bi sve ovo o čemu Vera piše učinili za njih, i to ne zato što neće, već možda jednostavno ni ne znaju kako.

verauskokovic 21:37 26.11.2013

Re: majka

kleinemutter
,,Kada sam krenula u gimnaziju, mama je prestala da radi da bi mogla da me vozu u obližnji grad. Zbog studija, porodica se podelila, mama, sestre i ja smo se preselile u Beograd, tata zbog posla nije mogao. Na fakultetu, mama me je svakodnevno nosila od četvrtog do petog sprata jer nije postojao lift, a vežbe i predavanja su bili na petom spratu.Neki bi rekli da su se moji roditelji žrtvovali, a oni su mi pomagali.,,Volela bih da pogledaš jednom svet iz ugla tvoje majke. Ona se jeste žrtvovala. Mnoge majke se žrtvuju često za svoju decu. Mnogi očevi se često žrtvuju za svoju decu. Nema veze da li imaju invaliditet ili ne.U Srbiji su te žrtve postale neminovnost, a ne bi tako trebalo da bude.

O tome šta su sve moji roditelji radili za mene mogu da pričam danima i potpuno mi je jasno koliko su mi pomagali. Znam koliko im nije bilo lako. Slažem se i da društvo može da uradi mnogo više i da pruži veću podršku porodici. Kod nas u kući se nije koristila reč "žrtvovanje", da jeste ne znam da li bih ja danas bila ja.

sneza.lazarevic 21:42 26.11.2013

Re: majka

natasavb
Pri tom, svakako da je potrebna podrška društva porodicama u kojima ima dece sa teškoćama ili invaliditetom, ili dece obolele od teških i retkih bolesti.

Mislim da je podrška društva veoma važna.
Ne treba zaboraviti na to da neka deca nemaju roditelje koji bi sve ovo o čemu Vera piše učinili za njih,
i to ne zato što neće, već možda jednostavno ni ne znaju kako.

Jeste Nataša, slažemo se. Ipak ne volim da mislim o tome kako se žrtvujem.
Srela sam jednom prijatelja sa studija koji mi je kazao kako mi se divi i kako me smatra herojem. Ja to nisam doživela kao kompliment. Kakav heroj? Bilo bi mi lakše da imam pomoć, ali nisam morala da radim sve što radim, mogla sam da izaberem i lakši put. Nisam, i to što sam izabrala, to je moj život, jedini koji imam i živeću ga najbolje što mogu.

zilikaka 21:52 26.11.2013

Re: majka

Kod nas u kući se nije koristila reč "žrtvovanje", da jeste ne znam da li bih ja danas bila ja.

Žrtvovanje podrazumeva teret, i teret duga i krivice za drugu stranu.

Roditeljstvo podrazumeva odricanje od nečeg, ali i dobitak na drugoj strani.
Osim toga, u svakom slučaju je stvar ličnog izbora odrasle osobe.
Dete sa tim nema ništa.

natasavb 21:57 26.11.2013

Re: majka

Jeste Nataša, slažemo se. Ipak ne volim da mislim o tome kako se žrtvujem.

Slažem se i ja sa tobom.
Ja sam oboma jednostavno samo mama. Ne pravim nikakavu razliku između toga šta činim za jedno ili za drugo, već se samo trudim da to činim najbolje što umem.

Ja to nisam doživela kao kompliment.

Nekad smo i mi malo previše osetljivi.:)

JJ Beba 22:03 26.11.2013

Re: majka

Mnoge majke se žrtvuju često za svoju decu

ja to ne kapiram kao žrtvu, ne nikako

mirelarado 22:09 26.11.2013

Re: majka

На жалост, ми смо толико сиромашно друштво да су нам тим мањком пара и ограничане могућности.

Истина, али не бисмо смели да одустајемо од покушаја да се оскудна средства која постоје што боље искористе.

Верин текст показује како и није баш све у новцу. Треба да научимо да помажемо онима којима је помоћ потребна кад год можемо.

Заиста си нам се сјајно представила, Вера, и добро нам дошла.

verauskokovic 22:25 26.11.2013

Re: majka

Hvala svima, na toploj dobrodošlici.

wilma68 23:16 26.11.2013

Re: majka

Divna si, Vera!
Profesionalno sam vezana za životne priče slične ovoj.Mogu da kažem da nema pravila, neko uvek traži nove stepenice, a neko uvek nalazi rešenja.Kao i u životu, uostalom.
Htedoh da kažem:i tvoja porodica i ti ste pozitivni, životno orjentisani i motivisani...Zato, u okruženju kakvo je naše-ne trpi ništa i nikog ko je "drugačiji"-možemo da pročitamo i ovako sjajnu priču.
Srećno!

bocvena 09:01 27.11.2013

Re: majka

Ne treba zaboraviti na to da neka deca nemaju roditelje koji bi sve ovo o čemu Vera piše učinili za njih, i to ne zato što neće, već možda jednostavno ni ne znaju kako.

ili nemaju snage, ili podrške, ili znanja, ili volje, ili ljubavi (da, da, ima roditelja koji napuštaju i zanemaruju svoju decu)...pa dopišite. možete do sutra da se ubeđujete kako je isto gajiti zdravo dete i dete sa bilo kojim zdravstvenim problemom koje će do kraja života biti zavisno od vas, ali nije. ne znači da ne donosi istu roditeljsku sreću, ali vas stavlja pred veća iskušenja sigurno.

svaka vrsta roditeljstva je sklanjanje ličnih potreba u drugi plan i favorizovanje dečjih. ovo je samo dignuto na enti. da li ćemo to nazvati žrtvom ili podrškom nije ni bitno, važno je da svako ostvari svoj maksimum (i roditelji i deca).

kukusigameni 09:07 27.11.2013

Re: majka

Ovde da se podvučem. Sjajan blog i sjajna priča. A sjajna je baš zbog ovog:

bocvena
svaka vrsta roditeljstva je sklanjanje ličnih potreba u drugi plan i favorizovanje dečjih. ovo je samo dignuto na enti. da li ćemo to nazvati žrtvom ili podrškom nije ni bitno, važno je da svako ostvari svoj maksimum (i roditelji i deca).

Svedoci smo da to baš i nije tako. Zato je Verina priča posebna.
Dobro nam došla Vera.

4krofnica 09:11 27.11.2013

Re: majka

Verine 'stepenice' imaju svi. svašta nas može sprečiti ukoliko nemamo čvrstu volju i želju. ovo je lepa priča o optimizmu i lakoći rešavanja problema. poznavala sam jednu divnu damu koja je trećinu života provela u kolicima. imala je više energije i poleta od mnogih koje poznajem, ona je bila oslonac i pokretačka snaga celoj porodici. takva je bila uvek, bolest nije uticala na njen duh.

cassiopeia 09:59 27.11.2013

Re: majka

zilikaka
Žrtvovanje podrazumeva teret, i teret duga i krivice za drugu stranu.Roditeljstvo podrazumeva odricanje od nečeg, ali i dobitak na drugoj strani. Osim toga, u svakom slučaju je stvar ličnog izbora odrasle osobe. Dete sa tim nema ništa.

Zili ubola si suštinu. A u kulturi ovog podneblja je čest stav roditelja da ističu svoje žrtvovanje i nabijaju to deci na nos. A lepo si rekla, odrasle smo osobe i pravimo lične izbore koji često nose sa sobom i osujećenja.
Teže je brinuti o detetu sa teškoćama u razvoju i jako je važna podrška koju imaju od prijatelja i društva u kome žive.

Vera dobrodošla

antioksidant 10:22 27.11.2013

Re: majka

Ниједна држава на свету не може до краја да замени родитељску љубав и посвећеност.

svaki 'izam to radi.

kleinemutter 13:48 27.11.2013

Re: majka

Da nije morala da je nosi u kolicima na neke spratove možda bi joj se dete bavilo, na primer, triatlonom pa bi pola godine morala da spava po ledenim šatorima po vukojebinama gde se takmičenja održavaju. I to je, valjda, isto "žrtva"?

Upoređivati invaliditet s sjedne strane i izuzetne sportske sposobnosti s druge strane je za mene novi pogled na svet.

Da li je ovo prosvetljenje na pomolu??

kleinemutter 13:52 27.11.2013

Re: majka

A u kulturi ovog podneblja je čest stav roditelja da ističu svoje žrtvovanje i nabijaju to deci na nos. A lepo si rekla, odrasle smo osobe i pravimo lične izbore koji često nose sa sobom i osujećenja.

Ja bih rekla da je u kulturi ove zemlje ( pa i naroda) da im deca nisu prioritet.

Nisu deca a nije ni porodica.

To mora da se menja.

predatortz 13:59 27.11.2013

Re: majka

Ja bih rekla da je u kulturi ove zemlje ( pa i naroda) da im deca nisu prioritet.

Ja se sa ovim ne slažem. Deca i porodica su itekako utkani u biće ovog naroda.
Država je nemarna, tu se slažemo.

Ali, zemlju ne čini samo vlast, čini je i narod. Zbog toga i moja opaska.

kleinemutter 13:59 27.11.2013

Re: majka

pa dopišite. možete do sutra da se ubeđujete kako je isto gajiti zdravo dete i dete sa bilo kojim zdravstvenim problemom koje će do kraja života biti zavisno od vas, ali nije. ne znači da ne donosi istu roditeljsku sreću, ali vas stavlja pred veća iskušenja sigurno.

svaka vrsta roditeljstva je sklanjanje ličnih potreba u drugi plan i favorizovanje dečjih.

Bocvena sve si tako lepo rekla. Baš ono što i sama mislim a nisam umela da to napišem.

I da dodam: zahvalnost se uči.
Stiču vremenom pojam o njoj i roditelji i deca. I treba čovek da nauči da bude zahvalan. Svet je lepši kad postaneš svestan koliko si nekome važan i koliko je lepo što je mnogo učinio za tebe.

Svet je lepši kad postaneš svestan koliko ti je neko važan i koliko želiš, možeš i činiš za njega.

krkar 10:35 29.11.2013

Re: majka

Upoređivati invaliditet s sjedne strane i izuzetne sportske sposobnosti s druge strane je za mene novi pogled na svet.

Baš nisi razumela!

S druge strane je, recimo, dete koje ima izuzetnu želju i volju a uopšte nema predispoziciju za neke vrhunske rezultate. Ali voli, želi i pokušava. I opet, i dalje...

I odgovoran roditelj koji prepozna da tu nema ništa od nekog Novakađokovića - nastavi da ide po raznim vukojebinama i spava po šatorima po zimi i kiši.

Iako ni tu ne priznajem nikakvo "žrtvovanje".

Po meni žrtvovanje je kad kreneš na koncert za koji se mesecima spremaš i sretneš gladna prosjaka, uzmeš ga za ruku, odvedeš na večeru i kući da se okupa i prespava u toplom ... i pritom propustiš koncert.

To je žrtvovanje (banalno, ali žrtvovanje). Ostalo je životna, društvena i porodična obaveza koju si preuzeo kad si počeo da se igraš života po opšteprihvaćenim pravilima.

verauskokovic 13:03 29.11.2013

Re: majka

Ostalo je životna, društvena i porodična obaveza koju si preuzeo kad si počeo da se igraš života po opšteprihvaćenim pravilima

U potpunosti se slažem.

snezana mihajlovic 09:17 27.11.2013

kada tražiš pomoć

radiš to zato što znaš šta želiš
i zato što si jak.

odličan blog.

i zabeleška,
na mom faksu su svakoga dana drugari nosili svog drugara. prvo mi je bilo čudno zašto njegovo lice nije ispisivalo emociju koju sam očekivala. posle mi je sinulo.
bio je jači od mene.

Oni nikada nisu pravili razliku izmedju mene i mojih sestara. Imali su iste zahteve i očekivanja.

prava (i jedina moguća) stvar.
neko je skoro preneo misao, prenosim je i ja:

'Pity is just another form of abuse'
~ Michael J Fox

psl_srbija 09:29 27.11.2013

Svako ima nesto vredno

Divno bi bilo kada bi država, ustanove, a i svi ljudi pomagali svima kojima je ozbiljno potrebna pomoć. Uvek treba pomoći, jer svi smo mi ljudi i ako je neko hendikepiran s neke strane, možda je mnogo vredniji od nas prosečnih sa druge. Naravno uvek je važan i odnos onoga kome se pomaže prema toj pomoći i verujem da se takve osobe ne trebaju osećati manje vredno zbog toga što im se pomaže. Negujte volju, jer volja je čudo. Uvek ću uzeti primer Stephena Hawkinga i koliko bi čovečanstvo bilo oštećeno da on nije imao neverovatnu volju za životom i radom.

hajkula1 11:24 27.11.2013

Zapravo

A zapravo, zašto uskraćivati drugima mogućnost da učine nešto dobro i pomognu, meni ili nekom drugom?

Lep je osećaj kada uradiš nešto dobro.

Nije lako da se po Beogradu voze kolica. Teško je da se uđe u vozilo gradskog prevoza - čak i u trolejbus koji ima predviđenu platformu a vozač ne može da odšarafi. Naravno, nađe se pomoć.

mlekac 11:47 27.11.2013

Samo da kazem

Dobrodosla!

Sakrij replike | Pošaljite komentar

natasavb

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Ništa o nama bez nas

Hm, matematičarka???

Re: Hm, matematičarka???

Re: Hm, matematičarka???

Re: Hm, matematičarka???

Re: Hm, matematičarka???

Re: Hm, matematičarka???

Mnogo teže je

Re: Mnogo teže je

Re: Mnogo teže je

Чврстина

Re: Чврстина

Re: Чврстина

Jedna ilustracija

Re: Jedna ilustracija

Људи

Re: Људи

Re: Људи

Re: Људи

majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

Re: majka

kada tražiš pomoć

Svako ima nesto vredno

Zapravo

Samo da kazem

natasavb

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana