Ne zna se oko čega su se te večeri posvađali Žorž i njegova djevojka, ali se zna da se jedan automobil u ranim jutarnjim satima, doduše davno pre samog svitanja, zaustavio ispred benzinske pumpe.
Trebale su Žoržu cigarete. Da, ima već dugo kako se odlučuje prestati, ali sad mu je toliko izvadila živac da mu je trebala ta cigareta više od ičeg. Pušači uvijek nađu razloga za tu cigaretu, doduše neki se razlozi čine uvjerljivijim od drugih. Samo što je Žož gurnuo vrata, a cipela sa povećom štiklom nemilosrdno je stisnula papučicu gasa, dok

Da su svi ljudi racionalni demokratija ne bi bila najmanje lose rijesenje vec najbolje.
Da ne  postoji ta kolektivna  iracionalnost  u glasackom puku, populisti i ostali sarlatani lijepih rijeci nikad i nigdje ne bi dobili jedan glas,a kamoli vlast.
Koliko je jaka srpska kolektivna iracionalnost najbolje pokazuje slucaj uspona SPS koalicije koja  se uz brdo populistickih i prije svega nerealnih PUPS obecanja srpskom puku nametnula kao da predhodne cetiri godine nit je luk jela nit luk mirisala.
I nema veze sto u drzavi u kojoj vlada sistemska korupcija Ivicina policija nije sprovela niti jednu jedinu istragu koja bi se zavrsila pravosnaznom presudom nekom drzavnom cinovniku.

Ili, priča o istinskom heroju.

Avioni ponekad padaju.  Iz različitih razloga. Ovog puta se radi o priči sa srećnim krajem, što nije naročito česta pojava u svetu aviona koji padaju.  

Chesley B. "Sully" Sullenberger III je toga dana trebalo da pilotira na rutinskom letu, avionom Airbus 320, sa njujorškog aerodroma LaGuardia na liniji za Šarlot, Severna Karolina.

Priča je mogla

"What do you think, this is the army, where you shoot'em a mile away? You gotta get up close like this - and...bada-bing ! You blow their brains all over your nice Ivy League suit!"

Sonny (James Caan u "Kumu")

Još malo "filtriranja" sadržaja sa interneta na mom blogu! Ovoga puta pažnju mi je okupirao izvanredan, opširan članak  u Vanity Fair-u, o tome kako je pravljen Kopolin "The Godfather".

Btw, morate naći malo vremena da pročitate

a, deluje blesavo, ali mene raduje što se igram i pravim nove reči u ovo poznojesenje vreme iz ušuškanosti tople sobe, inspirisana lutanjem po netu. Sada ću opet kao osvedočena blogobrbljivica, da vam pričam s brda s dola, i od Kulina bana, i možda sam naslov nema mnogo veze s mojim brbljanjem, ali šta ću kad moram.  Jednostavno ne mogu dugo da ćutim i da dugo ništa ne kažem.

Kod nas u kući postignuta je neka vrsta konsenzusa o tome da 2009. g. nije bila ono što smo svi očekivali da u njoj postignemo. Dalje, u  njoj su se  desili neki veseli i tužni događaji, vezani za našu porodicu, već po onom  čaša žuči ište čašu meda...itd. Datumi koji našu kuću od 21. novembra  pa dalje do kraja januara pune dragim ljudima, radošću i veseljem, provedeni su po redu, i onako kako spada. Ali nekako svedeno, skromnije i tiše. Jedan dan je bio pomalo izuzetak.

Drugog dana božića ove godine, tihu, popodnevnu atmosferu, prekinuo je  telefonski poziv. 

Bliži se 27. februar 2011. i još jedna 83-ća po redu, dodela oskara. Pale su nominacije i kladionice rade punom parom, konkurencija je žestoka. Moj favorit je Džef Bridžis (ahh!)  u "True grit", braće Koen. Rustera igra sasvim drugačije od Džona Djuk Vejna, i ne bi ništa falilo, za moj ukus, da oskar i ove godine pripadne njemu.

Navijam i za Helen Bonam Karter, kraljica majka u "The king's speech", meni  i Timu Bartonu omiljenu glumicu. Ona je nominovana za najbolju žensku sporednu ulogu.

Vec dugo slusham kako je Archibald Rajs tako dobro josh onomad sve razumeo i opisao. Potpuno je sagledao srpsku dushu i narav, probleme i korene problema koji tishte Srbe, i chak je i znao kako da se isti prevazidju. Sve je to Archibald znao i sve je rekao Srbima bez ikakve nadoknade u svojoj knjizi Chujte Srbi, a Srbi josh uvek ne slushaju iako im je sve lepo objashnjeno i napisano.

Dakle poshto volim da chitam, odem da vidim o chemu se radi. Prochitao sam verziju na srpskom, 61 strana, 2005, u izdanju Ethosa, sa kratkim predgovorom Chedomira Antica. Da odmah kazhem, da sam

Danas, još malo pa deceniju od demokratskih promena, Srbija ne može da se izbori sa samo jednim problemom, koji se zove „nemoralna kadrovska kombinatorika". Iza te tri reči kriju se suštinski problemi stagnacije i nazadovanja zemlje. Kada bi se zbrojilo šta je takva politika uradila, odnosno šta njeni predstavnici nisu uradili a trebalo je, rezultat bi pokazao da je izgubljeno i/ili uludo potrošeno više miliona evra, što zbog neznanja, nestručnosti i/ili korumpiranosti... Ako je suditi po trenutnom stanju, takva politika nastavlja svoj uzlazni trend.
Posle osam godina u Upravnom

Inostranstvo, INOZEMSTVO, Foreign, Etranger,,,, STANUJE, obitava U MENI. (Ino) stranstvo, (Ino)zemstvo, vodi svoje poreklo a od kuda nego od slovenskog korena. Reč STRANA (ispraviće me već neko ako grešim) na ruskom jeziku i danas znači druga zemlja, zemlja van granice, INOZEMSTVO, inostranstvo. Prefiks INO takođe je slovenskog porekla: ini = drugi. Onda mu to dođe kao lahko, lagano: Ino/drugo stranstvo, ino/drugo zemstvo, zemlja, država,

OSAMNAESTO PISMO TABUKIJU

Poštovani prijatelju Antonio,

Čitali ste HAZARSKI REČNIK, ne sećate se najbolje Sevasta ali vam se dopao citat koji sam naveo. I veze između njega i sledećih citata.

Čini mi se da pravilno zaključujete da pored toga što ima pravih i lažnih budućnosti, ima ako ne beskonačno mnogo a ono budućnosti ima onoliko  koliko ima duša

Kad god se pomene ŠLAG odmah pomislim na zaboravljeni i davno izopćeni ŠNE/ŠLAG na torti i nekim specijalnim i danas zaboravljenim vrstama kolača, koji se pravio na starinski da ne kažem tradicionalan način. Naime, polupala bi domaćica desetak jaja, korom od jajeta odvojila žumanca za druge potrebe, patišpanj na primer, a belanca bi sipala u duboku ovalnu činiju, dodala odgovarajuću količinu šećera i ručnom žičanom

Grešite! Moj pokojni otac se zvao Dragan. Uostalom ni prezime koje ste mi rekli ne znači mi ništa. Odrastao sam ovde u Buenos Airesu. Rodio sam se u Beogradu 28. Februara hiljadu devetsto šezdeset pete, tako da su me kao sasvim malu bebu, mama me je sve vreme držala u naručju, doveli u Argentinu, moju jedinu domovinu.

Tata je prvih nekoliko godina radio kao tehnički crtač ali su kasnije jedan njegov prijatelj Nemac

Telegrafski:

Upoznali smo se na promociji Jelicine knjige u Novom Sadu, stop.

Otišao sam na Pasuljijadu u Temerin, pozvao me, jeo sam odličan pasulj, on kuvao, stop.

Uz njegov svesrdan angažman učestvovao sam u radu Likovne kolonije Jegrička 2010, od 29. jula do 1. avgusta, stop.

Bilo nas

Prošle godine sam u novinama pročitao vest a sada pronašao zapisano na papiriću da je vozovođa u Moskovskom (ili je to bio Sankt Petersburški ?) metrou, umro od infarkta dva sata nakon što mu se pod voz bacila devojka od dvadeset četiri godine! Ironijom sudbine, devojka je ostala nepovređena, živa.

Moja trenutna asocijacija (?) je bio razmak između smrti majke,