Posle dva meseca boravka u ovoj nadasve cudnoj i veoma mirnoj i lepoj zemlji desilo se i neminovno - upoznao sam konacno domacine - Malajce. Vec sam pominjao kako sam ovde okruzen Kinezima i da idem kod frizera Indijca, ali Malajce jednostavno nisam imao prilike da upoznam malo bolje. Nista o njima nisam znao osim da su malcice tamniji od nas i da su muslimani. To sam primetio odmah po sletanju, jer su sve zenske osobe imale pokrivene glave maramama, tj.burkama. Crvenkapa, zutokapa, tufnokapa ili sarenokapa - ima ih raznih, samo sto ne primetih nigde vuka, ali o zivotinjama drugom prilikom.

             U tom trenutku mi je bilo teže nego na ratištu.Ljudi su nas gledali, ona je vrištala da će da se baci sa stene, a ja sam samo molio Boga da se izvučemo živi, oboje.A sutra ću da raskinem.Iščekivao sam da čujem sirene hitne pomoći i policije i razmišljao sam kako ću da objasnim zašto maltretiram devojku.A onda sam se setio...i udario sam joj šamar iz sve snage ne bih li je osvestio.Ništa!E, tad sam se definitivno uplašio.

             Pre neki dan sam video moju bivšu.Devojku.Gurala je kolica.Znao sam da se udala,

Moderacija

        U trenutku kada svi svode raćune za ovu godinu, kad se dele odlikovanja i nagrade, kad se čestita sve i svašta , želim da kažem nešto o svom utisku godine na blogu.Možda je on i za još nekog, jer je  tada oboren rekord...

        Ovo nije oda autoru ili tekstu, ovo je priča o nama blogoholičarima.

        Bio sam još u blogo-pelenama kada je 03.10. u 20:24 izašao tekst meni tada malo poznatog Unfuckable-a.Zvao se ''Born To Be A Šonjo''.Tekst je bio o nekoj Ivani iz V. beogradske gimnazije, o žurci kod nekog intrigantnog lika,

Da li sanjate golubove?

Kažu da nije dobro kada sanjate golubove.

Ja ih sanjam od sedme godine

Tada je moja majka uslovila ćaleta:

- Ili ti tvoji golubovi  ili ja

Danima pokusavam da se setim ko me je yajebao da krenem na more sa dvoje male dece ( nije pleonazam ) i

da utvrdim da je lakse sacuvati dve buve pred parenje nego njih.

 Danas su svi nešto besni. Neko je besan na pedere, neko na nepušače, neko na taksiste...

stefan.hauzer je moj današnji gost. I on je besan.Pogledajte zašto

-'ajde da mi pokažeš rupe za klikere

-Ali mi ne igramo klikere

-Kako ne igrate klikere? Pa klikeri se igraju od kada je sveta i veka!

-Mi ne igramo , to je stara i prevaziđena  igra

Tekst koji sledi nije napisao Radoje Veliki Domanović.

Ako nađete bilo kakvu  sličnost sa gore pomenutim nenadmašnim satiričarem i majstorom opisa stvarnosti, znajte da to nije nimalo slučajno.

Ne poznajem, naime, nijednog blogera koji se rodio ili koji živi bliže legerdanom Ovsištu od mog blogokolege koji se predstavlja kao gedza.73.

Ovo je njegov tekst a ja sam malo ljubomoran što ne uspevam  da napišem ništa slično:

 Pao sistem

 Srbi snivaju. Ni manje, ni više od drugih naroda. Možda imaju drugačije snove? Ko bi ga znao.

Eto... tako... opet trešti. Opet se svuda puca. I noć se kostreši. Trepuće odozgo.

Sila leti u vis. Crveno, zeleno, plavičasto, narandžasto... Kao da se vatreni div iskašljao, zaboravivši da turi ruku preko usta...

A ja - kao i oduvek - čini mi se da sve mogu da podnesem, samo lošu muziku ne mogu.

Ovaj tekst se tiče putovanja na nama najdalji i namanje poznat kontinent: Australiju. Pretpostavljam da većina ljudi želi nekad u svom životu da poseti Australiju i da je veoma malo procenat naših ljudi imao prilike da ide tamo. Australija ima svoju nacionalnu turističku agenciju koja odgovara na sva postavljena pitanja i na taj način popularizuje i olakšava posete svim strancima koji dolaze prvi put u ovu zanimljivu zemlju. Kao što

Kao da je bilo tu. Da, danas iz ko zna kog razloga počeh da se sećam svojih studentskih dana. Eeee, nekad sam bio strašan dasa. No to nema veze. Ima jedna stara priča koja dobrim delom oslikava ove dane priličnog broja studentarije pa bih hteo da je podelim sa vama. Neki je znaju a neki ne, za one koji je ne znaju evo da se upute. Dakle ovako:

Upoznali su se u subotu uveče u mračnom delu disko kluba i razmenili brojeve telefona. U ponedeljak ju je on nazvao i neformalno pozvao na kafu u utorak u 8 kod Konja. Spuštaju slušalicu...

ONA

Mislio sam da sam ga jedno vreme malo utupio sa nekim propolitičkim blogovima pa sam se zarekao da neću više da pišem takve blogove gde kritikujem raznorazna nesposobna ili nedovoljno sposobna ministarstva i ljude što ne rade svoj posao. Takvih blogova je pun blog tako da još jedan bloger gore-dole sa svojim blogovima ne čini veliku razliku ili onda to znači da sam se predao i da puštam da stvari idu svojim tokom a da ja samo pokušavam “da se držim izvan njih“. Neću da bude tako. Jedna lasta ne čini proleće ali razlika između jedne i nijedne

Eh, taj crveni pasoš. Za nekoga je i danas pored svih promena ostao skoro nedostižan. Zašto? Pa razlog je vrlo jednostavan. Treba otići do SUP-a i predati papire a ako radite ili imate neke druge obaveze onda ovaj cilj ostaje nedostižan. Da se ne vraćam u prošlost i pominjem kakva smo banana republika ispali pred par stotina država kada smo prvo ograničavali važenje pređašnjeg plavog pasoša a onda produživali i to dva puta

Da bi čovek upao u ovakva lepa raspoloženja uopšte ne treba mnogo. Dovoljno je da otvori bilo koje novine, da popriča sa bilo kim iz drage nam otadžbine, malo da pogleda TV i to je sasvim dovoljno. U zadnje vreme sve to manje-više izbegavam osim kontakta sa ljudima i to pre svega jer je jeftinije, staje manje živaca i nerviranja.

Ne borim se protiv vetrenjača, pre svega jer nemam Sanča Pansu da mi čuva strah i sluša moja naklapanja. Zato radim ono što mogu. Zadnjih nekoliko godina radim dva posla. Na tom drugom poslu sam u tih nešto

Na ovo bla-bla-truć me je podenuo ovaj tekst. Tačnije komentari na istom.  Mi ne bi bili mi kada ne bismo imali najveći broj stručnjaka po glavi stanovnika iz bilo koje oblasti. Nego par reči koje mogu da budu korisne za narod.

Prvo, šta je plava karta (Blaue karte)? Plava karta je boravišna dozvola namenjena stanovnicima zemalja koje nisu članice Evropske unije koji hoće da se zaposle u Nemačkoj.