"If you wake up at a different time in a different place, could you wake up as a different person?"
- Narrator, Fight Club

Nekada, život napravi da vam se na javi desi nešto što vam niko ne bi verovao ni da ste sanjali.

Ima onih dana kada ti se pertle stalno odvezuju. Da l' zbog toga što su nove, da l' zbog toga što ih farmerke zezaju. Stalno te nešto tera da gledaš dole. Ne daju ti mira. Svakih malo-malo perifernim vidom shvatiš da opet nešto laprda. Digneš nogu. Vežeš pertlu. Na mrtvo. Vežeš i drugu za svaki slučaj. I tako ceo dan.

Teme o kojima uglavnom pišem, i fikciju i stvarnost, jesu odnos moći i bespomoćnosti i njihov beskrajni, ponavljajući konflikt. John Berger, taj sjajni pisac, jednom je napisao: "Nikada više niti jedna priča neće biti ispričana kao da je jedina." Nikad više ne može postojati samo jedna priča. Postoje samo različita motrišta. Tako da kad ja pričam priču, ne pričam je kao ideolog koji jednu apsolutističku ideologiju ušančuje naspram druge, nego kao pripovjedač koji želi s drugim podijeliti svoje viđenje. Mada može izgledati drugačije,  ja doista ne pišem o nacijama i povijestima; pišem o moći. O paranoji i okrutnosti moći. O fizici moći. Uvjerena sam da nakupljanje ogromne, neograničene moći jedne države ili zemlje, korporacije ili institucije - ili čak pojedinca, supružnika, prijatelja, najbližeg rođaka - bez obzira na ideologiju, rezultira ekscesima kao što su ovi na koje ću se ovdje osvrnuti.

Arundati Roj, u govoru "Come September" (prevod Venita Popović, integralni tekst prevoda raspoloživ ovde).

Sinoć nas je uspavala kiša. Celu noć nam je dobovala po snovima, uporno, sve kao kad te neko prstom u rame bocka. Ali na svu sreću jutros nas je probudila kiša. Oko podneva se malo umorila i poslala oblake na topli obrok, a onda se pojavila u popodnevnoj smeni i nastavila sa radom. Povremeno se predomišljala, ali je uveče odlučila da da sve od sebe i linula kao da joj se gumica na dihtungu pokvarila. Eno je curi još uvek...zapravo, već danima ne staje, nikako da se mrdne i ode negde gde bi joj se neko baš obradovao. Pola Evrope gaca vodu bar do kolena, dok velika Ištar u laž postavlja starog Herodota koji je tvrdio da je i zimi i leti ova reka isto velika. Svi koji duž nje žive, mogu sada da potvrde da je Dunav tako pun sebe kao što vekovima bio nije.

Kao što je opšte poznato i već više puta apsolvirano, opuštenost je najvažnija u roditeljskom zanatu. Opuštenost vašoj deci garantuje zdrav i neometan razvoj, kako fizički, tako i mentalni. Opuštenost je i za roditelje više no preporučljiva, jer smanjuje mogućnost da završe u haljinama koje se kopčaju na leđima i predugim rukavima, takođe leđno, vezanim u mašnu.

Delfsko proročište je odlučilo da zatvori svoja vrata kada je neprihvatljivo skočila cena halucinogenih supstanci na otvorenom tržištu. Do tada su njegove službenice živele mirno i bogato, uslužujući brojnu klijentelu nemuštim izjavama, koje su i dan danas stručna podloga brojnim političarima.  Jeste da se oni ne ljuljuškaju u dimnim izmaglicama, obučeni u crne stoljnjake, ali na načinu na koji iznose svoja smatranja, delfske proročice bi mogle samo da im pozavide.

Ukratko, posle niza godina tokom kojih su vidovite radnice zbunjivale generacije kraljeva, vojskovođa ili uopšte radoznalih bogataša, sindikat delfskih proročica je odlučio da udari rajber na svoje preduzeće, uz preporuku radnicama da posao nastave samostalno. Tako su kroz vekove počele da se smucaju posmatračice budućnosti, koje je pre svega krasio i krasi nemušti govor. Ipak, ostala je nepisana tradicija tajnog sastajanja, u cilju razmene stručnih iskustava. Naravno, na najmanje očekivanim mestima, konspiracije radi.

  Ovo nije Nedelja dece, i zato ovih dana ne možete, na svim medijima, da se spotaknete o njihova bucmasta lica, neodoljive oke, ćevapčaste prstiće, karneriće, svilene kose i slične detinje elemente koji ih čine preporučljivim delom svake reklame koja cilja na meka srca i još osetljivije džepove potrošača. Nema ni hvalospevnih tekstova o značaju dece kao naše svetle budućnosti i najkompleksinijem projektu koji smo za života odradili. Dok se opet ne pojavi neki medjunarodni, nacionalni, svemirski dan, mesec ili nedelja dece. Doduše, s malo sreće banu i neki izbori, pa se dece opet sete oni koji bi da preuzmu što više prava i što manje obaveza u naše ime, i navale da se slikaju sa decom, jer ima li zahvalnije pojave u naručju od deteta? A, ni baloni i zastavice partijskih boja nisu skupi.

Najkraće rečeno, ovaj cvet na slici sa leve strane treba izbegavati u širokom luku. Ne gajiti ga, ne unositi ni u kuću, ni van kuće, nasleđenog pažljivo iseći, paziti da se ne ubode, ako je baštenski, onda mu i korenje iskopati, i zatrti ga bez milosti. Zove se Anđeoska truba, Brugmansija ili Datura, jedino što ova otrovnjača ima zajedničko sa anđelima je da je tako smrtonosna da može da vam ubrza put ka ličnom utvrđivanju da li anđeli zaista postoje ili ne.

Beogradski centra za bezbednosnu politiku (BCBP) nedavno je objavio rezultate istraživanja  “Šta građani Srbije misle o svojoj i bezbednosti Srbije” .  U okviru dela “Bezbednost i integracije”  ispitivano je, između ostalog,  ko je za, a ko protiv ulaska Srbije u EU. Za mene, a verujem i mnoge druge, rezultati tog dela su prilično iznenađenje.

Brend za šljivovicu su nam oteli Nemci i Česi,  kiseli kupus  Šveđani, ojkanje Hrvati, a za naš ajvar  trenutno se bore Makedonci i Bugari.  Znači, malo nam je toga vrednog, a specifično srpskog,  ostalo.  Kako nismo naročito radan, a ni organizovan narod,  teško  da možemo u dogledno vreme proizvesti bilo šta novo što bi svet prepoznao i vrednovao kao poseban srpski brend.  Na izvikanu i u pesmama opevanu  obdarenost i potentnost  srpskih muškaraca ne vredi  trošiti reči, dovoljno je o tome pitati Srpkinje ili pogledati statističke podatke o natalitetu u poslednjih par decenija. Treba li onda odustati od borbe za srpske brendove?  Nikako.  Tu  je još uvek naša vekovna tradicija -  neiscrpno vrelo mogućnosti za brendiranje. Zato, ne budimo spori i lenji i na vreme  zaštitimo naše najveće tradicionalne vrednosti, dok nam i njih neko ne preotme.

Prosečni stanovnik Srbije, pokazalo je jedno obimno istraživanje, svoje poreklo zna samo do čukundede.  Ukoliko bi hteo da sazna više mora se obratiti Arhivu Srbije i zaviriti u zbirku teftera i popisnih knjiga. Međutim, ti tefteri sežu samo do 1816.g, pa naovamo. Ko želi da zaviri dalje u prošlost svoje porodice, mora u Istanbul. Ispada da Srbi, toliko ponosni na svoju istoriju, o prošlosti svoje porodice ili ne zanju ništa ili znaju vrlo malo.

Nekada, a pogotovo u vremenu u kome mi živimo, izgleda normalnije i logičnije da čovek poveruje da je on sam lud, nego da su stvari zaista takve kakve jesu.

Pretrpani su danas mediji savetima o tome kako se čuva zdravlje i kako se biva lep. Kako da se hranimo zdravo i koje sudove za to da kupimo, šta su E 129, E 102 i E 122, GMO, kako da izbacujemo toksine, kako da vežbamo, kako da iščupamo dlake zauvek, kako da ga osvojimo, zašto da ne gledamo u sunce dok je pomračenje, zašto da ne duvamo, koji usisivači ne vraćaju prašine i grinje, kao da se same francuski izmanikiramo ( ravno odsečeno i pri vrhu prekrečeno), pa kako je sve što stavljamo deci i sebi u gaće kancerogeno, kako da radimo vežbe za vrat dok sedimo ispred kompjutera, kako da se rešimo stresa na poslu...

Zeleo bih prvo da uputim javnu zalbu urednistvu bloga na zloupotrebu opcije banovanja od strane Obrena Markova. Pretpostavljam da me je (jos davno) trajno banovao sto smatram primerom zloupotrebe kakve se uvek ponovo ovde desavaju: (poneki) autor jednostavno banuje one sa kojima se ne slaze ili one koji ga kritikuju bez obzira sto nisu napravili nikakav prekrsaj pravila bloga. Mislim da takav nedemokratski cin ostavlja vrlo ruznu sliku o celom blogu i mediju koji stoji iza njega. I da je krajnje vreme da takvi autori budu onemuguceni u svojoj samovolji. Nema nikakvog smisla tolerisati izivljavanje potisnutih diktatorskih sklonosti frustriranih kvazidemokrata...

Dečak star oko pet godina, štićenik Centra za socijalni rad Novog Sada, dva puta za 10 dana bio je primljen u Urgentni centar sa teškim opekotinama i prelomima. Dva nepoznata napadača prebila su danas oko 17.25 vozača autobusa na liniji 25 u Golsvortijevoj. Devetogodišnji M. Đ. iz Prokuplja teško je povređen, pod za sada još uvek ne razjašnjenim okolnostima. Dete je zadobilo povrede opasne po život. Kragujevačka policija uhapsila maloletnika zbog sumnje da je izvršio 14 krivičnih dela teške krađe. U Leskovcu 13-godišnjak ima 136 krivičnih prijava. Benzinsku pumpu u blizini Šapca opljačkao je, uz pretnju oružjem, nepoznati muškarac, b eogradska policija uhapsila je E.R.(20) zbog sumnje da je petogodišnjeg romskog dečaka prisiljavao na prosjačenje i teško ga povredio batinama, devojka stara 21 godinu povređena je oko 01.30 časova u Boljevačkoj ulici u Jakovu, ne zna se kako je povređena , jedna osoba u Nišu privedena je zbog pretnji opštinskom tužiocu, a druga zbog napada na policajca, u Subotici je u Ulici Sonje Marinković, pronađeno telo muškog novorođenčeta, policija je uhapsila muškarca osumnjičenog da je ubio svoju majku, sin je ubio oca i majku i bacio ih u septičku jamu....

Gost-autor: gedza.73 

Što kaže Đura The Kućne Čarolije ‘svima vam se desilo da...' 

Pa, verovatno se i vama desilo da dođe majstor da namesti nove prozore, pločice, kuhinju. 'Ili nešto slično'.
Posao obično započinje sa:
- 'Ijaao, gospođo-dine, pa ko Vam je ovo radio? Kakav majstor, ovaj nema pojma, trebalo bi ga u zatvor, volina jedna, od vagnesa ni V, evo vidite, pipnite zid kako je valovit, jaao, sad to treba da se ispravi.'
I svakome je kriv onaj prethodni. Ovaj je loše iskopao temelj, onaj napravio ‘posan' beton, neko iskrivio dijagonalu, arhitekta nema pojma (to, priznajem, delimično i jeste istina).