Danas se navršava tačno 48 godina od smrti jedne od najvećih svetskih filmskih zvezda, Garija Kupera.

Ako je nekome bilo suđeno da postane filmska zvezda, onda je to sigurno Gari. Sa 13 godina je povredio kuk u saobraćajnoj nesreći, zbog čega je godinama išao na terapiju jahanja, gde je odlično naučio da jaše konja. Na koledžu, koji nije završio, pokušava da uđe u glumačku sekciju, ali ne uspeva jer je procenjeno da nema talenta za glumu. Njegov otac i majka, kada je otac otišao u penziju, napuštaju Montanu i sele se u Los Anđeles. Gari polazi za njima, a kao razlog

Razbole se lisica

Zakleo se bumbar

Ovo su pesme koje moja ćerka i ja najviše volimo. Okačio sam ih sa razlogom večeras (nije nikome rođendan :-) )

Američki filmski institut ovaj film je proglasio najboljom komedijom svih vremena. Ono što se dešavalo tokom snimanja ništa manje nije zanimljivo.

1951. godine nemačka kinematografija izbacuje film "Fanfaren der liebe". Amerikancima se film dopada, dodaju malo pucnjave i svet 1959. godine dobija komediju "Neki to vole vruće". Za ulogu Šugar režiser Bili Vajldler je želeo da angažuje glumicu Mici Gejnor, poznatu po mjuziklima i odličnom pevanju. Međutim, studio je želeo da ulogu dobije Merilin Monro. Režiser i poznata glumica su vodili pravi mali rat za vreme

Uraaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

Danas sam ostvario veliku poslovnu pobedu, zajedno sa ocem nešto fizikalisao (e, da mi je njegova snaga kada pređem 60-u) i detetu čitao bajku pred spavanje. To ja zovem ispunjen dan! 

Šta slušate kada ste radosni?

Dobar ovaj Đovanoti, a?

Ovaj tekst je ustvari nastavak prethodnog bloga. Razdvajam ih jer ste nakačili 2 miliona jutjubova (neka ste :-), a Libkonz je na putu sa svojim vernim laptopom, daleko od "besne mašine", pa se muči sa otvaranjem. 

Povod za prethodni blog su razne fejsbuk grupe tipa "vesele devedesete" i slične tvorevine uma. Za mene su devedesete bile jedan mračni period koji nam je bespovratno ukrao najlepše godine života. Da stavimo na stranu ratove, sankcije, ubistva, hiperinflaciju, užasnu muziku i sva ta čuda. Svoj prvi pasoš sam napravio tek 2000. godine, prvi odlazak u inostranstvo

Aranđelovdan prošle godine je, bez dileme, najsrećniji dan u mom životu. Ne zato što sam se tada registrovao na blog b92, naravno :-). O razlogu sreće nekom drugom prilikom. Dugačka je priča, ali obećavam da ću je ispričati.

Na blog sam se registrovao isključivo da bih podržao Krugolinu i njenu borbu za bolje uslove u porodilištima. A kad sam se već registrovao... počeo sam da komentarišem, čak i da pišem. A pisao nisam 15 godina. Oko mesec dana pre registracije na blog uspeo sam da se rešim zavisnosti od cigara, pa sam ostavio prostora za novu zavisnost - blogovanje.

Onima koji čitaju moj blog je jasno da mi ideje liberala nisu bliske (ni konzervativaca, oni su veći licemeri). Kuda te ideje vode najbolje pokazuje Holandija, u kojoj je stranci pedofila dozvoljeno da učestvuju na izborima i budu birani u parlament. A stranka pedofila zalaže se za sledeće (preuzeto sa index.hr):

LEGALIZACIJA posjedovanja dječje pornografije, prikazivanje pornografije tijekom dnevnog televizijskog programa pri čemu bi prikazivanje nasilne pornografije bilo dozvoljeno tijekom večernjih sati, uvođenje seksualne edukacije u školama te dozvola da

Користим ових неколико минута док се риба крчка у котлићу да свима који славе честитам најрадоснији Хришћански празник Божић.

Мир Божији - Христос се роди.

Божићну посланицу Српске Православне Цркве можете прочитати овде

Pre tačno godinu dana na tržištu Srbije se pojavilo jestivo ulje "Iskon" po ceni od 77 dinara. Do tog 1. septembra 2009. godine litar ulja smo plaćali 120 dinara. U roku od samo par dana sve uljare u tišini su spustile svoje cene na oko 80 dinara za litar. Uhvaćene u pljački naroda i zloupotrebi monopolskog položaja nisu mogli ništa ni da kažu. Ni oni ni vlast. Iz tog razloga ulje Iskon je bilo jedino koje se moglo naći u mojoj kući. Sve to do pre par meseci od kako ga nema u marketima u mom gradu.

Današnja vest kaže da će od sledeće nedelje cena jestivog ulja biti 145

Mrzim dočeke naših sportista. Ako ne računamo onaj doček košarkaša 1995. godine, koji je bio spontan i iskren, sve drugo je bilo isiljeno copy/paste sTanje. "Igra rokenrol cela JUGOSLAVIJA" i ostale dobro znane limunadice, Dejan Cukić i čuveni balkon. Telegrami čestitki od svih poznatih političara, funkcionera. 

A sad neuspeh, četvrto mesto. Tek četvrti na svetu, pih! Kad nisu prvi kome trebaju? 

Najmlađa ekipa na turniru, strašno pokradena u polufinalu od strane sudija, dala je sve od sebe. Timski duh, srčanost, borba za svaku loptu. I umesto da sada kad im

Dovoljno dugo pratim fudbal da jasno vidim da su huligani u Đenovu poslati da bi prekinuli utakmicu. Iako je predsednik fudbalskog saveza Tole Karadžić najavljivao da će huligani da protestvuju protiv njega i golmana Stojkovića, prilično sam ubeđen da su Tole i huligani iz Đenove na istoj strani. Ako ništa drugo, bar su mu sačuvali fotelju.

Do sada je svima postalo jasno da su divljaštva u nedelju gej paradu imala samo kao izgovor. U Srbiji se nešto opasno sprema, a nije teško pogoditi ni ko nam sve ovo kuva.

Srbi i bela kuga 3

Težak period po parazitski režim Borisa Tadića, dok ne legnu pare od prodaje Telekoma, mora se nekako preživeti. Genijalci iz vlade su smislili ono isto što bi smislile i babe iz moje ulice, da ih je neko pozvao na kafu i pitao kako da preživimo krizu: diži cene cigara, diži poreze tamo gde možeš (računari i voće) i otimaj. Naravno da će se prvi na udaru naći mali privatnici, omiljene žrtve i Miloševića i njegovih naslednika. Znači, po sistemu APP (ako prođe prođe) kažnjavaj, kažnjavaj, otimaj. Ali ovaj najnoviji pokušaj otimačine tuđih para

    Samo idem na more, a posle seoski turizam (klinci se više raduju vađenju mrmolja iz rečice, nego plivanju u moru; nemaju pojma, more je provod, more su koke...:)

    Ovaj blog je više podsetnik da li sam sve spakovala. Dakle,
Pod broj 1 - muž, dobro očuvan                                                                          komada 1
2. deca - malo prešla