Hoćemo li saznati da je čovek uredno hranio golubove po Kališu, pecao, okopavao bašticu, bio poznati travar i pisao na Blogu b92, pitajući se "Kada će konačno biti uhapšen najtraženiji begunac"?

Na istom ovom mestu bili smo s jeseni 2000. godine. Sa debelim razlogom. Zbog pokradeinh izbora. Zbog uništenih života. Zbog budućnosti.

I ove besprizorne siledžije su tu sa nekim razlogom. Ne znam koji je to razlog, ali sam siguran da nije onaj koji deklarišu. I da ih treba ukloniti, pod hitno i bez pardona.

Poštovani čitatelji bloga B92,

Epilog događaja o kojim sam pisao pre nekoliko dana, ukratko je prenela "Politika".

U članku je ispravljen naziv verske zajednice "Pentakostalska crkva" u "Pentakostalna crkva".

Uoči šestogodišnjice smrti pokojnog premijera dr. Zorana Đinđića, odlučio sam da postavim jedan moj stariji tekst u nešto izmenjenom obliku.

Približavajući se šestoj godišnjici od njegove smrti, stiče se tužan utisak da je naša zemlja prilično udaljena od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama - „na dobrom putu", već Srbija koja je postala žrtva tromog i rastrzanog političkog organizma sa jedne strane, egocentričnog nacionalnog zanosa i frenetične retorike sa druge, u konstantnom raskoraku između vizije i praktičnih dela.

Ne postoji jednostavan način da se objasni tema koja sledi, prosto iz razloga što je i sama vrlo delikatna i kontraverzna. Između krajnje liberalnih sa jedne i izrazito konzervativnih stavova sa druge strane, teško je biti medijator i pokušati pomiriti suprostavljene stavove, kada je u pitanju odnos homoseksualnosti i hrišćanstva. Zato će nekima ovaj tekst zvučati veoma liberalno, dok će drugi u njemu videti odraz konzervativizma.

Smatram da ovaj tekst može poslužiti kao uvod u širu javnu raspravu u kojoj bi se razgovaralo o odnosu hrišćanstva prema homoseksualnosti. Uveren sam da se u našem društvu ovakvo pitanje treba dublje analizirati uzimajući u obzir i uvažavajući različite stavove i mišljenja.

Prenosim obaveštenje udruženja Ateisti Srbije:

---

U želji da se približi većem broju ljudi i da svoj rad učini dostupnim javnosti, Udruženje „Ateisti Srbije" pokreće online časopis „VELIKI PRASAK". Osnovni cilj časopisa je da, kao protivtežu agresivnom nastupu verskih zajednica i njihovoj propagandi preko medija, predstavi javnosti i naučni pogled na svet.

Stalne rubrike će se baviti temama kao što su sekularizam, popularna nauka, predstavljanje poznatih ateista i sl. Poseban odeljak biće posvećen intervjuima sa ljudima sa naših i stranih

Autor: Rodoljub Šabić

Nedavno sam javno reagovao povodom činjenice da je Agencija za privatizaciju, na svom veb sajtu, u Službeno glasniku Republike Srbije i u jednom tiražnom dnevnom listu, objavila spisak više od 33.000 građana koji nisu ostvarili pravo na besplatne deonice. Na spisku su pored punog imena i prezimena i imena roditelja, navedeni i jedinstveni matični brojevi građana (JMBG). Reagovao sam kao Poverenik za informacije (i zaštitu podataka o ličnosti), ocenjujući da su, i bez zle namere, takvim postupkom, očigledno i ozbiljno povređeni privatnost i pravo tih

Autor: Rodoljub Šabić

Pred samu Novu godinu dobio sam od doktora NN e-mail sledeće sadržine:
„Poštovani g-dine Šabiću, Slučajno sam saznao u toku pregleda protokola pacijenata službe Hitne medicinske pomoći u ... radi istraživanja, da neki protokoli nedostaju. U razgovoru sa načelnikom službe rečeno mi je da su, još pre dve godine, mnogi protokoli odnešeni u MUP ... radi neke istrage. Svaki od tih protokola sadrži hiljade naših pacijenata, sa kompletnim podacima od imena i adresa preko JMBG do kompletnih medicinskih podataka, dijagnoze i terapije.

Autor: Rodoljub Šabić

Da li znate da je u Sloveniji od sredine 2008. u načelu zabranjeno fotokopiranje ličnih dokumenata, lične karte i pasoša? Ustvari, dopušteno je samo uz saglasnost vlasnika dokumenata i u samo nekoliko zakonom izričito predviđenih slučajeva. A nezavisno od toga skeniranje i čuvanje ličnih dokumenata u elektronskom obliku potpuno je zabranjeno.
Da li znate da je u Hrvatskoj od 01. januara ove godine umesto famoznog JMBG, jedinstvenog matičnog broja građana uveden broj koji takođe služi za identifikaciju, ali koji, za razliku od JMBG, nema nikakve

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je pozvala novinarka lista „Press" i postavila mi pitanje - „Kako to da je u Službi Poverenika zaposlen A.S., čovek koji je pustio Bagzija iz zatvora"? Rekao sam joj da je tačno da A.S. radi u Službi Poverenika, a da to o Bagziju čujem prvi put. Rekao sam i da mi to izgleda sasvim neverovatno ali da ću o tome obaviti razgovor sa A.S. što sam i učinio. Nakon toga sam joj preneo sledeće, tačne činjenice. A.S. je svojevremeno u postupak protiv „famoznog" Bagzija bio involviran odmah posle hapšenja istog u incidentu kod Arene i to na izuzetno kratko vreme, bukvalno samo nekoliko sati. U toku tog vremena nije preduzimao nikakve procesne radnje kao što bi na primer bili odbačaj krivične prijave, predlog za ukidanje pritvora ili bilo šta slično. Naprotiv, tražio je da se istraga nastavi. I nakon prestanka kratkotrajnog učešća A.S. u postupku, Bagzi je ostao u pritvoru, a na njegov dalji status A.S. nije imao nikakav uticaj. Usput, u godinama koje su sledile, a u kojima smo „svaki čas" imali nekakve reizbore nosilaca pravosudnih funkcija i A.S. je par puta reizbran, a da naravno, niko nije postavljao pitanje - „Kako je pustio Bagzija iz zatvora?".

Autor: Rodoljub Šabić

Pre tri dana Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje kojim je zabranio dalju obradu podataka o ličnosti u okviru tzv. „Centralizovane školske baze podataka i sistema za obaveštavanje roditelja o uspehu učenika" i naložio Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje AP Vojvodine i preduzeću WDV Soft d.o.o. da odmah po prijemu rešenja zatvore sve pristupe bazi podataka iz lokalnih i spoljnih mreža a da u roku od 10 dana od prijema rešenja brišu iz navedene baze podataka podatke o ličnosti za ukupno

Autor: Rodoljub Šabić

Upravo sam se, sa grupom svojih saradnika, vratio sa Instituta za transfuziju krvi Srbije. Ovaj put tamo smo bili u poseti koja nije bila službena, već građanska. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i veća grupa njegovih saradnika odazvali su se na apel Instituta i pridružili akciji dobrovoljnog davanja krvi.

Nisam siguran koliko je naša javnost stvarno upoznata sa stanjem rezervi krvi. Zapravo siguran sam da nije dovoljno upoznata iako je to stanje takvo da predstavlja informaciju od prvorazrednog javnog značaja.

Autor: Rodoljub Šabić

Presretanje elektronskih komunikacija i pristup tzv. „zadržanim podacima" će i ovog leta biti aktuelna tema. Nekako, sticajem okolnosti, nekoliko zadnjih godina, uvek u leto, kad mu (zbog smanjenih mogućnosti da se u kvalitetnoj stručnoj javnoj raspravi otklone dileme i pronađu dobri odgovori na brojna otvorena pitanja) „vreme nije", predlagano je ili pokušavano usvajanje, za ovu delikatnu oblast, itekako važnih propisa.

U leto 2008. RATEL je doneo Pravilnik o tehničkim uslovima za kontrolu Interneta. Nakon „gužve" izazvane reakcijama Poverenika za informacije i Zaštitnika građana kojima se pridružio i dobar deo javnosti taj pravilnik je stavljen van snage.

Autor: Rodoljub Šabić

Uvođenje sistema e-tiketinga i monitoringa u javni gradski prevoz u Beogradu je tema koja privlači sve više pažnje. Bar sudeći po porukama i pitanjima koje primam, ne malo ljudi ta tema asocira na famoznog „Velikog brata", odnosno na neke od brojnih varijacija orvelovskih vizija totalitarne kontrole, na mogućnost narušavanja privatnosti, odnosno kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Stoga, nije suvišno napisati nešto o tome. Inače, Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti je još tokom jula meseca,

Autor: Rodoljub Šabić

Pre par dana dobijem od jednog našeg mladog sugrađanina e-poruku sledeće sadržine: „Poštovani gospodine Šabiću, obraćam Vam se sa pitanjem u vezi sa jednom nedoumicom koju imam. Naime, da bih na fakultetu dobio Uverenje o diplomiranju morao sam da na račun fakulteta uplatim 2500 dinara. Na Uverenju koje sam dobio piše "Uverenje je oslobođeno plaćanja takse". Da li 2500 dinara koje sam uplatio nisu taksa, i na osnovu čega sam onda morao da ih uplatim, ili je nešto drugo u pitanju? Ovaj problem sam izložio u studentskoj službi fakulteta, ali nisam dobio zadovoljavajuće objašnjenje. Hvala Vam unapred na odgovoru. S poštovanjem, M.M. svršeni student Univerziteta u Beogradu."