Posle dužeg vremena pročitao sam domaće vesti i odlučio da napišem nešto o Marsu. To je inteligentnije nego da komentarišem kako je svaka stranka jako zadovoljna svojim rezultatom na izborima, kako je svaka najjača samo ako se pravilno računa, kako će svaka da formira Vladu itd.

Dakle, zašto istražujemo Mars?

Mars  je prosto stvoren za istraživanje.

Zemlja. Ponekad se bolje vidi iz daljine.

Iz daljine gledano ljudi žive lepo. Oni se razvijaju i razmnožavaju. Menjaju uslove svog života, pa i same sebe. I svakim danom ih je sve više. Možda će destruktivnost jednog dana nadjačati čovekovu kreativnost, ali za sada nam dobro ide.

U inflaciji pokušaja da dođemo do istine u vidu raznih komisija, odbora, foruma, ona je sve dalja i najčešće izgleda nije ni bitna. A do istine se, jasno, ne dolazi komisijom nego kao što je to uobičajeno-Mozgom.
Odlukom da u ovom slučaju držimo mozak u položaju-ler rizikujemo da nam civililizacijski rikverc bude odrednica budućnosti. 

Pepeo

U nacističkoj Njemačkoj su za vrijeme Drugog svjetskog rata postojali koncentracioni logori.

U logorima su u plinskim komorama i krematorijima spaljivani ljudi.Iz dimnjaka

 

Najave i akti nasilja, zbog kojih je zabranjeno održavanje Povorke ponosa u centru glavnog grada Srbije, zbog kojih je više ljudi prebijeno, zbog kojih je Bris Taton tragično preminuo, zbog kojih građani više ne mogu bezbedno da se kreću ullicama gradova, jasno govore o snažnoj potrebi da se napravi širok front u borbi protiv nasilja. Prvi korak je da građani uzmu natrag ulice svojih gradova od grupa i pojedinaca koji seju mržnju, zastrašivanje i smrt. Sledeći korak će biti da institucije pokrenu i uspešno sprovedu postupke protiv pojedinaca, grupa i organizacija koji najavljuju i vrše nasilje.

(UPDATE 1: Saopstenje Koalicije mladih protiv nasilja povodom najave pripadnika organizacije "1389" da planiraju da se pojave na skupu.)

Prvo su advokati podigli svoju pobunu protiv fiskalnih kasa, blokirajući rad sudova u znak oštrog protesta protiv uvođenja transparentnosti u tokove novca. Advokatska komora je čak vršila pritisak na svoje članove da učestvuju u kočenju sudskih postupaka. Zatim su taksisti pošli primerom svojih pravnih savetnika - i oni su odbili da prihvate fiskalne kase i blokirali su grad svojim protestima. Ni jedni ni drugi nisu baš naišli na simpatije građana koji uredno plaćaju svoj porez.

Naravno, ovo nije kraj spiska boraca protiv transparentnosti poslovanja. Ove nedelje je taj oslobodilački pokret dobio akadmski karakter: u isti koš sa taksistima i advokatima hitro su uskočili i uvaženi profesori državnih univerziteta. (Postoje još i njihovi duhovni uzori, ali o tome na kraju teksta.)

Tako su akademska zajednica i taksisti, kao onomad Don Kihot i Sančo Pansa, krenuli u svoj plemeniti pohod - ali ne na vetrenjače, već na fiskalne kase...

Prvi sneg prošle godine pao je u Poganiće u nedelju prvog novembra. Već oko osam sati, na trotoarima u Bulevaru Leontine Vukomanović okupilo se dosta sveta čisteći lopatama sneg od pekare „Ženskom rukom" do zgrade muzeja i dalje prema zanatskoj četvrti. Tek poneki vlasnik lokala u tom delu grada došao je da prokopa stazu do dućana, većina nedeljom ne otvara butigu.

Taman što je istovario novine iz Beograda zdepasti kamiondžija besno je psovao što mu se u uličici kod crkve „zadnja leva" izbušila na jednom od zelenih kočića što, načičkani šiljcima, sprečavaju

Već pet godina, svakog radnog dana od 7h do 15h, Ilinka Mićić, radnica "GRADSKOG ZELENILA", čisti i održava 30 parkova medju novobeogradskim paviljonima, od Tošinog bunara do ulice Otona Župančiča. Doterana, našminkana, sa lepom frizurom i modernim naočarima, u zelenoj radnoj uniformi, "bije bitku" sa PVC flašama, kesama i ostalim urbanim otpacima:

- Rodom sam iz Bratunca. Za vreme

Strari režim je mrtav, ali na žalost, nije pokopan, pa se Srbijom širi neizdrživi smrad.

Zadah se naročito pojačava kada se uključi televizor ili otvore stranice dnevne štampe. Na sve strane razbacani ostaci Miloševićevog režima, koske koje sada služe za glockanje, odnosno za skretanje pažnje

Istorija, učiteljica života, otišla je na bolovanje.

Trenutno je zamenjuje nastavnik fizičkog!

******************

Ovo je pravna država: poštuju se svi prirodni zakoni!

*****************

U Srbiji se gradjani pitaju za sve i svašta im se dogadja!

*****************

Para vrti gde burgija neće,

Bojkot većine građanki i građana na predsedničkim izborima najzad je uspostavio princip smenljivosti vlasti u Srbiji.

Borisu Tadiću i svim političarima poput njega poslata je nedvosmislena poruka da se ne mogu kockati sa sudbinom čitave nacije i države i da kad-tad moraju položiti račune za sve.

Taj princip smenljivosti vlasti je toliko važan i toliko moćan, da potire, bolje reći nadjačava sve nelagodnosti i neprijatnosti zbog izbora Tome Nikolića za predsednika Srbije.

  Dragi prijatelji, računajući da je ovih prolećnih dana najprijatnije ćutati i nešto čituckati, šaljem Vam ovu priču, od pre par godina. Nadam se da će Vam prijati.

AKO DERETE KENGURA, PA KOŽA ZAPINJE, KRENITE OD REPA

Krenemo, tako, jednog predvečerja, moj čovek i ja, da prošetamo kejom, do Štranda. Toplo, početak juna. Dunav se lenjavi, klinci trčkaraju, mlađarija se ljubi po klupama, mesec odskočio pa sija... Razgovor krene pa zamre, valjda nesposoban da konkuriše Dunavu i od mraka posivelim krošnjama drveća.

Koračamo i mahinalno čitamo

Prije nekoliko dana, Hrvatska je postala (nestalna) članica Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda. Radi se o zemlji u kojoj je sve do prije deset godina, UN imao izravnu upravljačku ulogu (u Istočnoj Slavoniji), te koja je i dalje (povremeno) objekt kritičkih izvještaja Haškog suda (ICTY). Ona je u Vijeće sigurnosti izabrana u konkurenciji s Češkom – koja je po svemu (prije svega po mirnom razdruživanju i uspješnoj tranziciji i konsolidaciji)  bila neka vrsta (pozitivnog) „antipoda“ zemljama nekadašnje Jugoslavije. Kako je Hrvatskoj to uspjelo?  

Glavni je razlog

Kad je početkom lipnja/juna došlo do optužujućih izjava između hrvatskog predsjednika Stjepana Mesića i premijera Republike Srpske Milorada Dodika, suzdržavao sam se da ih komentiram, da ne bih dodao još ulja na vatru u toj napetoj situaciji. No, sad više nema takve opasnosti, pa ću si dopustiti reći ponešto o toj epizodi, kao i o stanju srpsko-hrvatskih odnosa u ovom trenutku. Pritom se neću toliko baviti Bosnom i Hercegovinom (to ostavljam za neku drugu priliku), nego prije svega samom Hrvatskom i njenim odnosima sa Srbijom u ovom trenutku i u neposrednoj budućnosti. 

Kao

"Vreme je da se okrenemo budućnosti, da zajedno predano radimo na bržem razvoju, da ne ostavljamo probleme svojoj deci nego da ih sami rešavamo", rekao je Cvetković.

"Nemamo vremena za političke razmirice, ovo je vreme kada odlučujemo kako će naša zemlja izgledati za 10, za 20 godina. Srbija ima snage za to, a ta snaga leži u bogatoj tardiciji, pre svega, i u jasnoj viziji i u dobro osmišljenoj startegiji"

Zahvaljujući NDI Srbija, a na poziv Kancelarije izborne jedinice Južni Belfast i g. Alisdera Mek Donela, imao sam priliku da sa grupom prijatelja učestvujem u njegovoj kampanji, kao i da pratim izbore održane u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK). Svesno zaobilazeći objašnjavanje komplikovanih istorijskih okolnosti i konflikta koji deli ostrvo Irsku na dve države, kao i paradoksa izbornog sistema u kojem je moguće da ona stranka koja osvoji ukupno više glasova dobije ukupno manje mandata, želim da svoju pažnju pojednostavljeno usmerim na relaciju: predstavnik građana - birač - sistem, trougao koji funkcioniše na jedan potpuno drugačiji način nego kod nas, s nadom da će doći vreme kada će barem deo ovakvog odnosa postati uobičajena praksa i u Srbiji.