Bilo je rano proleće 99'te.

Život se vraćao u normalu, deca su već stasala,

odlazila od kuće na sve duže vreme

zaboravljala na podrum, i nedefinisani strah.

Ja sam, inače, ono što zovu "urbani tip". Ne volim mnogo da idem u

"prirodu", nikada nisam kampovala. Kroz moj grad protiče reka o kojoj je

svako ko o sebi misli da je pesnik napisao bar po jedan stih. Ja sam

je

Hvala internetu.
I mom čedu.
Čuli se skajpom, neki dan....
I pitam ja: šta slušaš ?
A on kaže: Klausa Nomija...znaš, radio je i sa
Bowiem...
Ponovim Klaus Nomi?
Poče da mi se razgrće neka magla u glavi.
On kaže da, taj....
I vrati me....

Klaus Nomi je nešto posebno.

Rodio se kao Klaus Sperber 1944, u Bavarskoj.
Otac mu je poginuo u ratu, majka i on su bili sami.
Tokom šezdesetih radio je

 tekst je pisao Ludvig, po drugi put o Federeru...

sve je igra. mislim.

kažu da je danas ispisana nedostajuća stranica jedne igre.

a moj osećaj kaže da je on tu igru doveo do savršenstva. bukvalno.

stoga se samo čekalo da tu zaturenu stranicu pronađu da bi priča o igri bila kompletna.

lakoća.

elegancija.

čitav roman u načinu na

Znate Šeron Robinson?

Znate je, alright! Već dvadesetak godina sigurno...

gost autor:

pingvin, kadkad poludi:

( posvetio margariti)

Nekada davno, u jednoj dalekoj zamlji, nalazilo se jedno magično kraljevstvo. U tom kraljevstvu su svi bili srećni, jer je kralj bio veoma mudar i blagonaklon. Kraljevstvo je bilo bogato, stanovnici su bili radosni. Ali niko zapravo nije znao da se, brižljivo sakriven, pored kralja nalazila njegova desna ruka – jedan stari promućurni čarobnjak, koji je pomagao kralju pri donošenju najtežih odluka.

Jednog

kasno popodne.

obuzima, nosi i leči

Očekivala sam dobru svirku.
Videla sam snimke od pre par godina.

Znala sam da medju ovom dvojicom momaka
struji veoma snažan fluid razumevanja i
iskrenog dugogodišnjeg poštovanja.

Mnogo će se pričati ( i već se priča ) o ovom koncertu.
Vidim da su neki razočarani što nije bilo
mnogo Kleptonovih hitova, neki nisu znali stvari sa
setliste...i takoto.

da, da.

retki su razumeli dada,

ali ipak jesu.

on je pomerao granice...

sobom.

neuporedivo sjajan slikar.

znam da je sreo

milosrdnog utešitelja. ako ga ima.

pod mojim staklenim zvonom je, zapravo, uvek

vreme za silvijana. njegova muzika je, ma kako se
vremenom menjala, uvek introspektivna,
zapitana, prostrana u svom
komplikovanom minimalizmu...
nekako je izdvojena od ovog
strašnog sveta i pomaže meni
da se izdvojim i mirno pogledam oko sebe
i u sebe..

inspirisana poslednjim

milutinovim blogom, edi - va ima ideju:

danas mi mikele na njegovom blogu

reče da ga je kupio vito nikolić, stihovima:

Dane ,djubre jedno , ne svice se tako ,
gubi se natrag pa pristojno svani...

i ja htedoh da mu pustim linak na blog koji sam napisala

ja mislim, u novembru 2008 kada je pao prvi sneg te godine.

link nisam uspela da nadjem jer mi stranica

na kojoj je taj blog baguje,

pa sam rešila da ga ponovim,

jer vito je divan, uzbudljiv i gorko vedar

i leti:)))

blog ponovo:

Kako "Kurir" javlja, a b92 prenosi, izgleda da je SBPOK kontaktirao Twitter da se "lažni profili ministara Vlade Srbije uklone sa ove mreže, a podaci sa njih zamrznu". Izgleda da niko SBPOK nije obavestio da su svi Twitter nalozi lažni, te da prilikom registracije nije potrebno ostaviti JMBG, br. l.k., krvnu grupu i partijsku pripadnost.

ja sam inače, ekstremno glupa
u prvim fazama zaljubljenosti.
glupa kao crna noć.

Well
we know where we're goin'
but we don't know where we've been.
And we know what we're knowing'
but we can't say what we've seen.
And we're not little children
and we know what we want.
And the future is certain
give us time to work it out.