Kažeš, sine Ademe, nećeš da pevaš svoju himnu jer poštuješ sebe?!

Neznanje i zlonamernost zaista nemaju granica, mladi prijatelju.

Povređen, ponižen, uništen....    isuviše su blage reči za ono kako sam se tog dana osećao.

Danas poznata i priznata lekarka, specijalista, a onda samo sedamnaestogodišnja šiparica željna čvrste, snažne, mišićave muške ruke - vodilje kroz traume defloracije i emanacije, zatirala je moju osetljivu i romantičnu dušu svakom sledećom rečju.Dobro je, mislio sam dok sam se borio sa  knedlom u grlu, velikom kao ona  mamina, sa šljivom, ostaćemo bar drugovi ako ne...

-Ne,

Imao sam jedan sličan tekst pre nešto vremena ali ovo je sada nešto drugačije. Sada baratamo činjenicama. Radi se o Durex-ovom istraživanju koje je sprovedeno na teritoriji Srbije (ne zna se tačno gde). Rezultat je sledeći. U proseku Srbi imaju seks 3.5 puta nedeljno ili svaki drugi dan. Ovde se pojavljuju neke vrlo interesantne cifre koje se nikako ne slažu, bar u

Nisam hteo da pišem. Hteo sam da budem karakter, ali ne da mi se. Naslov je verovatno dobro poznat svima. Ovo je onako izvorno, po šumadinski. Ono što je zajedničko u ovoj priči je što će svako u njoj da se prepozna, manje ili više. Priča ima dva dela. Prvi se odnosi na naše uslove života a drugi se odnosi na komšije Hrvate i kako neki od njih izlaze na kraj sa nedaćama. Moj razgovor sa bratom:

Brat:”De si?”

Ja:”Evo

Ima tome par decenija kako sam pokazao na lokalnim takmičenjima da osim klikera po džepovima imam i po neki u glavi, posebno za matematiku i dok me je moj nastavnik Milan Beljić jurio da vežbam matematiku po raznim sekcijama ja sam jurio za loptom, klikerima, sličicama, spisak je poduži. Zbog toga sam sva svoja takmičenja završavao na regionalnom novou.

Kasnije u srednjoj školi sam se malo uozbiljio pa sam čak i krenuo malo da učim. Čisto da pokažem da sam svestrani elektrotehničar, išao sam na republička takmičenja i to iz elektronike i

Jednom sam pitao jednu prijateljicu da pogleda neko moje pisanije. Rekla je da ima pogan stav ali to je njeno mišljenje da svi pesnici treba da odleže  jedno deset godina kako bi im izvetrela ta patetika pa tek onda da se uzmu u razmatranje. Ovo je starije od deset godina, ne znam da li je sad zbog toga možda manje patetično. Ovo je

Jucer je Republika Panama postala 54zemlja clanica UN koja je priznala nezavisnost Kosova.  U,  kako se navodi prijateljskom I dugom razgovoru minister inostranih poslova ove juznoamericke drzave obavjestio je kosovskog predsjednika o zvanicnoj odluci svoje drzave da prizna  suverenitet I samim tim I nezavisnost Kosova. Za mnoge ova vijest  nije nikakvo cudo sem mozda za one  koji  I dalje masu ispraznim frazama  o medjunarodnom pravu koje ce Srbiji valda vratiti nazad Kosmet.  Da se razumijemo ne spocitavam ja pravo srpskoj drzavi da se bori za  to isto Kosovo no ova borba

Oni koji prate moje tekstove još iz vremena potpalublja znaju da sam te, za neke od nas sudbonosne, 1995 izgubio djelimično vid igrajući se vatrom, pardon ratom. U svom profilu zapisao sam, između ostalog, da se svijet posmatra drugačije ako ga sem vlastitim očima posmatramo i vlastitom glavom. Naravno, ne smatram da ljudi koji imaju odličan vid ne vide jasno svijet oko sebe, ali oči mogu da prevare ako isključimo sve ostale, hajde da kažem antene. I sama nauka tvrdi da čovjek

Bio sam treći, ili možda četvrti razred osnovne, više se ne sjećam tačno, kad sam "otkrio" svoje vanzemaljsko porijeklo. Suviše odrastao da bi povjerovao u priče o rodama, a opet previše maštovit da povjerujem da me mama rodila.

Imao sam prlično neobičan hobi koji sam upražnjavao vraćajući se iz škole. Ne, nije to bilo brojanje bandera, ili koraka, već gledanje automobilskih točkova. Znate onaj fenomen kad gledate u točak pa vam se najednom čini kako se isti okreće u "pogrešnu" stranu pa na sekundu čak i stane. Sad, dal' se meni previše zavrtilo u

Izlazi Žorž iz kafane koja liči na brod. Terasa je ogromna i ustvari ima oblik palube. Bilo kako bilo, njegov hod je ostavljao utisak kao da se stvarno kreće po palubi nekog broda na nemirnom moru te ga vjetar tera čas lijevo čas desno. Vjerujem da se i Žorž osjećao kao da ima morsku bolest. A kako i ne bi, još sunce bijaše visoko kad je bacio sidro iza jednog od mnogobrojnih šankova. Vjerovatno o svemu ovom vam pisao ne bih da našeg "mornara" nije spazio lokalni šerif koji je svratio čisto da provjeri poštuje li se zakon države Teksas i da li su gosti orni da napuste ovaj brod

...ili ko koga više voli?

Dok blejim u mom ljubimcu na putu sa posla kući, pade mi ova ideja na pamet.  I kako sam brzoplet i nepromišljen reših da probam da postavim malo lakši materijal za vikend.  Nekako smo svi preozbiljni u poslednje vreme.  A mozda i nije baš lak materijal.  Htedoh da vas pitam, ko su vam deset najdražih blog-drugara?  

Pošto sam ja prvi pitao, ja određujem i pravila.  A pravilo je samo jedno.  Sva mesta na listi mogu da se dele osim prvog.  Meni su uvek sve naj-liste bile grbave (naj-filmovi, naj-muzika...) ali malo intrigantnosti

Evo nas u Horogu (Khorog), pomalo nesudjenom glavnom gradicu Pamira. Da se usred gradjanskog rata, koji se odvijao otprilike kad i nasa zurka, pitala pamirska Skupstina, Horog ne bi bio nesudjeni glavni gradic nego Glavna Gradina Pamirske Republikcine (GGPR) koja bi se ondak vratila natrag u okrilje majcice/macehice Rusije - takav je bio plan, ali se u istopio u onom haosu. Za sada.



Malo krhkih zica, cevki, guma, torbica, gaca, majica i spakovanih satora

Ovoga puta, javljam se inspirisana njanjinim postom od nedavno. Uz nekoliko kvalitetnih linkova naslutićete vi i poneko mišljenje iz moje perspektive, i gledanje na svu tu think geek materiju. Ovo što sam našla na TED.com, jednostavno je fenomenalno! Dakle, radi se o Siftables projektu, o kompjuterizovanim, mislećim pločicama, koje možete slagati, mešati vašim rukama, po vašoj želji, a pomoću kojih onda možete računati, svirati, tj. praviti muziku, pričati sa

Ovog proleća je ustanovljeno da prokišnjava krov na terasi, onoj velikoj, nazad, što gleda u baštu. B. je našao majstora da sanira štetu, ali kad je već majstor tu, smatrao je moj muž, ne bi bilo loše da izvrši neke "male" promene, koje su ispostavilo se, bile sve, samo ne one neodložne prirode, kako sam ja mislila, i kako je meni objašnjeno, onoj koja po njegovom mišljenju, od kako je počela kriza u džepovima gaji kobre, i

You can talk to us now

you can search for a while

when you're rumbling around ...

Najavljujem je s malo, malo izmenjenim tekstom pesme koju ona voli.

Dragi prijatelji, večeras nam priča darkonduty. 

U jesen 2006. godine prvi put sam pogledala suvremeni rumunjski film. Bio je to jedan od onih izbora utemeljenih na principu eliminacije koja se, barem kad je u mom slučaju riječ, orjenitira opozitno ‘većim’, razvikanijim i srednjostrujaškim naslovima. Takva se logika sama po sebi nametnula tijekom