Evo, prošlo je neko vreme pa mene ugovor o tajnosti podataka u Sony-ju više ne obavezuje da ćutim, tj. sad mogu da razvežem jezik šta sam to tamo radio. Nisam radio u NASA-i ali to je ipak neki razvoj nečega. Sada ću u kratkim crtama da opišem o kakvim se svemirskim tehnologijama radi. Razlog je prost. Ja ne vidim njihovu svrhu ali Sony to veoma gura jer je to jedan od njegovih ključnih proizvoda u toj oblasti.

Deo Sony-ja u kome

Ako si mislio da si se rodio a nisi, rodices se jos jednom. Ako si mislio da si umro a nisi, umret ces jos  jednom .  ako si mislio da si voleo a nisi volet ces jos jednom.

Probudio sam se.  Vec odavno sam prestao  praviti razliku izmedju jave I sna, al ipak ovaj put sam se osecao drugcije.   znao sam  da sam  konacno na kraju.    Nisam znao na kraju cega al sam ipak nekako osecao taj kraj. Nisam  imao kad da brojim ali sam verovao da je manje vise Dante bio u pravu kad je opisivao sve te krugove pakla. Mozda kroz neki I nisam prosao , ali  ono sto sam video

Primarni i osnovni cilj vojno redarstvene operacije "Oluja" sprovedene u ljeto 1995 bio je:
A) Vraćanje okupiranog područja pod ustavno pravni poredak medjunarodno priznate RH
B) Pomoć srpskom stanovništvu da se riješi ekstremističkih vlasti, te provedba plana Z4
C) Protjerivanje što većeg djela srpskog stanovništva kako bi se obezbedila nacionalna homogenost te samim tim i stabilnost RH
D) Obezbedjivanje važnih ekonomskih komunikacija, posebice autoput Zagreb- Beograd te linija Zagreb- Split

Kad se rade ovakva pitanja, sistem eliminacije je prvo što vas

Samo je jednom bježao od "Oluje" a danas im se raduje u svakojakim oblicima- od tropske oluje, do tornada pa do uragana. Nema ništa ni protiv izlivanja rijeka, omiljena mu je Mississippi. Kad počnu sezone uragana njemu se brk onako baš nasmije dok trlja ruke dlanom o dlan.
"Biće posla kume, to je najvažnije".

Kad vam oluja, vjetar, voda il' neka preostala alatka majke prirode odnese, potopi, il' makar dovoljno natopi kuću/stan, osiguravajućim kompanijama se smrkava. Došlo vreme i da plate posle godina ubiranja. Neko mora štetu prevesti u dolare i tu nastupa moj

 Gledao sam utisak nedelje gdje je gostovao Ivica Dacic  prvi covjek srpskog MUP- ,podpredsednik vlade i naravno sef SPS. Imala je Olja  podosta motiva da pozove srpskog ministra posebno ako se uzme u obzir Borski skandal u svezi sa laznim uplatnicama SNS-a. No ono sto je, bar po meni,    ostavilo prilicno jak utisak bila su pitanja u vezi intervjua sa Ivicom Dacicem gdje je doticni izjavio kako mu je nekad vise svega preko glave. Osjecam se, rekao je Dacic, kao da sam  predsednik nekog kadrovskog odbora ,opisujuci sastanke vlastite partije. Uporno je Olja pokusala izvuci

 Sati zivota za Petera Kanta (Peter Cantu)mogu se vec odbrojavati na prste samo jedne ruke.  Ovaj  35 godisnji mladic proveo je gotovo pola svog zivota iza resetaka teksaskog zatvora. Prije nekoliko dana  Teksas je odbio njegovu posljednju molbu za preinacenje smrtne kazne u dozivotnu robiju tako  da je sad gotovo sigurno da ce veceras umreti Peter Enthony Cantu vodja lokalnog ganga ciji je zlocin uzdrmao Houston tog juna sad vec davne 1993. 14godisnja Jenifer  i jena samo dvije godine starija drugarica Elizabeth vracale su se tog kobnog junskog predvecerja kuci. Kako bi ranije stigle  djevojcice   su se odlucile za precicu kroz gradski park, precicu koja ce  ih odvesti u smrt.

 Dok smo moja supruga I ja sjedeli u jednoj od ljetnih basti niskih kafica sasvim neprimjetno do nas je doslo  jedno dijete. Djevojcica nije mogla imati vise od tri godine i sem isprekidanih rijeci" daj za leba" ne vjerujem da je sto drugo   znala i kazati.

Na  pitanje sa kim je ovdje  mala djevojcica je uperila svoj prstic  u smjeru druge djevojcice koja nije mogla imati vise od desetak godina.

Problem sa prosenjem ovako male, ogromnom vecinom romske dijece , u Srbiji postoji odavno. Svi smo mi citali, il cak gledali u kusturicinim filmovima  o sudbinama

Necu mnogo da duzim vec pero prepustam Wukadinu , a vidimo se u komentarima.

NA sajtu Peščanika je poznati naučni i društveni radnik, i nama poznati bloger Milan M. Ćirković napisao edukativan i nadasve interesantan tekstić u obliku duhovitog testa - Koliko ste zaglupljeni

http://www.pescanik.net/content/view/6334/1083/

Kriterijumi su veoma strogi. Dolazim u iskušenje da s njegovim kriterijumom debatujem odmah, ali neću kvariti zadovoljstvo rešavanja testa. Pa izvolite, rešite prvo njegov

1Zamisli ti molim te lijepo ona  je na sudu rekla ne samo da   sam  je ja tukao vec se usudila  kazati sudiji kako  je u Bosni  prihvatljivo tuci  svoju zenu. Obicna kucka , osramotila je  Bosnu samo tako.
Rezon:  nije  sramota njega jer je tukao svoju  zenu  vec  treba da je sramota  zenu koja se to usudila  kazati  na sudu?!!!!

2 Cekajte ljudi to je neka greska  govorio je zbunjeni suprug  koga je policija namjeravala uhapsiti radi nasilja u porodici. Trazio je    od  klinka iz komsiluka da prevede policajcima da mora da se radi o ocitoj  gresci

Kako ispricati pricu o gradu o kome sa vec mnogo zna?  Las Vegas je grad prema kome se ljudi najcesce odnose sa predrasudama.  Prvo sto moram da kazem, to je  danas “grad greha” isto onoliko, ni manje ni vise, nego bilo koji veliki svetski grad.  Kazu da je najsjajnija tacka na zemlji koja se vidi iz svemira, te da ima najcistije

Nisam merodavan da kazem ko je najbolji, ali sam o letenju učio od svakako najlucidijeg pilota-instruktora na našim prostorima.  Ne znam kako je danas, ali za radio voditelja Zorana Modlija su osamdesetih godina prošlog veka znali svi koji su znali za Ventilator 202, EKV, Partibrejkerse, kasnije, Modulacije... Ono sto je možda manje poznato je da je on profesionalni pilot-instruktor sa višegodišnjim stažem, koji je napisao dva udžbenika (da

Počelo je tako što je moj stariji sin odlučio da kupi devojci štene Haskija kao rođendanski poklon.  Pored svih naših odgovaranja, u smislu kako je to nerazumno pošto mi ovde živimo u srcu pustinje a Haskiji žive na severnim, ledenim teritorijama, desilo se ono što se izgleda moralo desiti.

Psetance od šest nedelja starosti je dovedeno na naše staranje za period od dve nedelje jer su u kući devojke moga sina imali goste koji su alergični na pse.  Zavoleli smo malu inventivnu ludu, koja je ignorisala sve fizičke pregrade koje imamo po kući, te naše ljubomorno psetance Noodles-a, i neumorno grizla mačora Pepper-a za vrat jer su joj se baš tih dana valjda menjali zubi (a na šta isti nije imao mnogo primedbi).

Utorak?  aaagh!  Nema veze, samo da ovako pržimo, ako ikada omatorimo...

Neki dan sam naletela na jednu dobru stvar, na članak u kom se pominje Adrienne Monnier, i njena knjižara otvorena u nevreme Prvog svetskog rata, usred Pariza. Smatram da je to lepa i dobra priča, iz više razloga, i da lepe priče treba pričati, posebno zbog mladih, kojima danas skoro niko, pa čak ni roditelji, ne pričaju dobre priče, jer za to obično nemaju vremena.

Dakle, htela sam da ispričam nešto o mogućnostima izbora, i volji da izabereš, kad si bedan i gladan, i kad ti vihori rata, odnesu skoro sve. O nekim osnovnim stvarima. Da stvoriš nešto sopstvenim