Bas kad sam razmisljao da napisem blog sa naslovom "Pozitivne strane odluke suda u Hagu" procitah vest o GENIJALNOM potezu Vuka Jeremica koji je odlucio da iskoristi svoja ovlascenja i zakaze javnu raspravu o ulozi medjunarodnih ad hoc krivicnih tribunala u ostvarivanju pravde i pomirenju medju narodima. Evo nekoliko citata iz njegovog saopstenja (Jeremić u UN zakazao debatu o Hagu):

Gost autor: St.Jepan

„Moraš, Majo, s rečima opreznije, ne mogu se tek tako gomilati, valja urednije misliti... Jer, što rek'o Njegoš, 'nije reč šarena marama da je oko vrata vežeš, no je reč ptica lutalica'. Kad odlutaju van tvojih uskih, fondacijski napaljenih krugova, te tvoje reči neće razumeti niko. Stoga bi, ako je moguće, valjalo kakvo bilo razjašnjenje."

Kako bih ja samo svašta nešto htela sad da napišem OVIM POVODOM, ali pravo da vam kažem, ne smem.

Plašim se.

A koliko se sigurno vi osećate?

Doktor Žak Morejon bio je direktor Međunarondog komiteta Crvenog krsta, a potom i generalni sekretar Svetske organizacije skautskog pokreta (WOSM). Kao delegat Crvenog krsta, jedini je u tri navrata je posećivao Nelsona Mandelu u zatvoru na ostrvu Roben, od 1973. do 1975. godine, tada kao direktor kancelarije Crvenog krsta za Afriku. Ovaj intervju nastao je u trenucima kada se planeta oprašta od jedne od najvećih ikona 20. veka.

Iz intervjua datog sutrašnjem Danas-u:

EKSKLUZIVNO: Aleksandar Vučić piše za Danas povodom Dana Evrope 

"Srbi moraju u Evropu"

Autor: Aleksandar Vučić 

Boldovanje i podvlačenje by Frihend.

Jodlovanje i uvlačenje svako za sebe.

vrata ćeš od sada zaključavati.
da inače ne bi pogrešnom nekom nagovestila nešto o otvorenosti
tvog doma, tebe...

Obradujem mu se. Zavoleo sa ga odavno i uvek se lepo ispričamo i izrazgovaramo. Ništa kliše, šema, ne, dijapazon tema je beskrajno širok. I on i ja imamo ogroman broj podupirućih priča o temi koju načnemo. Evo pre neku noć, na otvaranju izložbe našeg kolege, izađemo iz galerije da zapalimo, svež vazduh je zdrav za pluća, kaže, s nama koleginica kojoj sam morao da pridržim čašu vina dok zapali cigaretu, načnemo temu o piću iako ja ne pijem već 16 godina a i on stišao iako nikad nije bio akoholičar, uživao, znao da pije.

Ovaj tekst posvećujem dragom prijatelju Antioksidantu, srećnom ocu Zavodljive i Osmeha.

Ako kažem da je frižider zvao švidiret, helokopter kopit...ne mogu da se setim još nekih njegovih bisera, neću se proslaviti, svako ima u svom sećajnom arsenalu tušta i tma sličnih izraza koje su izgovarali njihovi potomci u svom najranijem dobu. Ali ne samo to! Sinoć, skuvao čaj od kevine dušice, nosim šolje na tacni, žena i sin sede ispred upaljenog televizora i razgovaraju. Kako, zašto...možda zbog one reklame za sokove kad policajac zaustavlja...etc., etc.

Svi su ljudi jednaki pred zakonom. Jel' tako? NIJE! Ja, ti, ona, on, mi, vi, one, oni, ako nismo a nismo članovi vladajućih stranaka, ministri, savetnici, direktori, članovi kriminalnih udruga uspreženih s prethodnima i policijom, nismo jednaki pred zakonom u odnosu na NJIH. Jel' sam ja to pronašao rupu na saksiji?

Bravi smo mi! Stoka jedna grdna! Nesolidarni do jaaaaaakog bola! Mrzitelji, pakosnici i zlobnici! Među sobom. A oko nas? Divljaju i zajebavaju se polupismeni i nepismeni moroni, kroje nam svaki sekund života!

Pored neumornog igranja klikera, klikeri su nam bili kamenci ali smo ih od milošte zvali mermerci a bilo je i tz gvozdenaca izlupanih iz kuglagera, pentranja i lomatanja po zaostalim ruševinama, lunjanja po Kalemegdanu i njegovim lagumima, prelaženja Starog mosta, tada jedinog i branja bambusa po baruštinama budućeg Novog Beograda, skupljali smo i sličice fudbalera. Ko je imao sličice Bobeka, Mitića, Beare, Zebeca, Čajkovskog…a još ako je imao i duplikat, bio je poznat i čuven i van granica Francuske, mislim, ulice.

15-og septembra 1963 godine ekplodirala je bomba u Baptistickoj Crkvi na 16-toj ulici u Birmingamu, drzava Alabama. Poginule su 4 devojcice i niko nije odgovarao za to. Ovaj dogadjaj je oznacio preokret u Pokretu za gradjanska prava 60-tih i pomogao da se donese Civil Rights Act 1964 godine.

1970 godine mladi Bill Baxley je postao Drzavni Tuzilac u Alabami i odmah je otvorio taj slucaj iz 1963 godine. Naravno da su pripadnici Ku Klux Klana protestvovali pa cak i pretili novom Drzavnom Tuziocu.

  Prihvatam sve fizičke poslove!

 Sređujem bašte, ašovim, ravnam, kupim lišće, odnosim  baštensko smeće( i obično kućno), kopam kanale i temelje..

.Atila, telefon 060 35......

 Čitam Zilahija Lajoša, znaš ono „Ararat“, „ Samrtno Proleće“, „Kad duša zamire“...bio je neki   čudan čova i naš ovdašnji, ne bi ni pola znali o tom vremenu, lepotama i  strahotama koje u čoveku i danas žive, da nije bilo Lajoša slikara istorije i čoveka. Njega nije potrebno razumeti dovoljno je prebaciti se u ono vreme ili ga dozvati u ovo. Gledam kako danas ljudi, posebno mladi, ne znaju šta će i kuda će, vrzmaju se u krug ne bi li zaradili koji dinar da bi se kasnije u kafićima pred društvom i devojkama  pravili važni, a sutra il’ prekosutra ponovo, ista priča.

              Evo načina da se napravi dodatni pritisak na nadležne da malo ubrzaju stavljanje enteralne hrane na pozitivnu listu lekova.  Pročitajte šta predlaže Bojana Mirosavljević, mama male Zoje i o čemu je želela da obavesti našu blogozajednicu:

Puno ružnih i tužnih vesti.

Evo jedne lepe, da razbijemo monotoniju.

Sećate se da sam pre nekog vremena napisao blog o ska klincima?

*JOŠ JEDAN  KORAK DALJE ---------LINK

Pa evo. Majstori su pobedili i kao prvu nagradu dobili mogućnost da snime jednu pesmu.

I snimili su je.

Ladies and gentlemen, for your ears only: *SKADRILLA!!!