Iskreno, ne verujem u proroke. Ne verujem da neko može da predvidi šta će se dogoditi u budućnosti tako što mu se ti događaji „priviđaju" u nekoj vrsti transa. Ne znam šta da mislim o Nostradamusu, kao ni o onom našem proroku, čini mi se da se zove deda Miloje, ili kako već. Međutim, nedavno sam pročitao u zagrebačkom nedeljniku Globus zanimljiv tekst o osobi po imenu Gerald Celente. Njegovo zanimanje ima veze sa proricanjem, ali se zasniva na drugačijoj metodologiji. On se bavi prognozama političke i ekonomske budućnosti sveta i direktor je The Trend Researchs Institute.
Kako čovek, uopšte, donosi neku ozbiljnu odluku? Mislim, kako da presečem, a da se posle ne kajem? Ja se, bre, danima dvoumim i koje cipele da kupim, sve mi se čini one druge su lepše! Pa se posle kajem i žderem, mnogo i dugo i za neke sitnice... Koliko ću se kajati za nešto ozbiljnije? A vidim, ljudi to ’ladno preseku, imaju spremne stavove o svemu i kao da znaju šta će se i posle deset godina dešavati. Sve nešto mislim da imaju uvid u budućnost. Možda neki horoskop, kristalnu kuglu, baba Milevu u komšiluku... Moram jednom da ih pitam, kako su tako sigurni da znaju šta hoće.
Raspustilo nam škole po Srbiji. Ovog puta se setilo i Vojvodine, da ne bude mi se stalno nešto odvajamo.A i kukali smo, bre, baš nas potreslo što nas ministar onomad zaboravi. Mislim, nije da mi volimo te vanredne raspuste, nego smo se nešto osetili zapostavljeni. Kad je grip, nek je za celu državu, nemoj i po tom osnovu da se delimo.
A đaci danas radosni, pa mi nešto bilo žao da im kvarim veselje pričom o radnim subotama. Malo me nervirali kad su skočili da se ljube i čestitaju jedni drugima, k'o da su dobili premiju, a ne pretnju zarazom, al' šta znaju deca šta je H1N1!
I
Prihvatilištu za decu i omladinu u Beogradu
Dragi prijatelji,
Potrebna nam je vaša pomoć
U poslednje dve nedelje broj dece koji boravi u Prihvatilištu je značajno porastao. Trenutno je na smeštaju 20 dece u Prihvatilištu, uz skoro isti broj dece u Prihvatnoj stanici, što drastično prevazilazi
Dokle će biti sranja u ovoj zemlji?
Napustio nas je jedan od najvećih fantasta u povijesti ljudskog uma.
Guru, Papa, Kum i Kralj modernog stripa. Čovijek zapanjujuće imaginacije, tehničkog umjeća i mogućnosti transformacije u stilu i izrazu.
za sad samo link (ne mogu srprljivo da čekam da dođem do malo slobodnog vremena i napišem koju reč) a ja se javljam kasnije
EDIT: (sledi pre par sati najavljeni tekst)
envera sam upoznala, a moglo je da bude u beogradu, baš na kosovu - kako i treba. dan pre proslave prvog meseca nezavisnosti kosova vozikala sam se kolima ludim serpentinama po onom malom parčencetu zemlje koje je sever kosova ... provodila čudne dane sa direktorom srpskog narodnog pozorišta u prištini (privremeno pozdravljenog
Umesto odgovaranja na pojedinačna pitanja jesam li sama skinula svoj tekst - odgovor na seriju pitanja na nekom blogu " da li ti (A. R) smatraš Ratka Mladića zločincem" a na temu pojavljivanja Ljilje Bulatović na TV B92 (što je neko čudnim postupkom doveo u vezu sa mnom) - napisaću objašnjenje (a vi ga izvolite skinuti)
Ne, nisam ga sama skinula, nestao je nekih pola sata nakon što se pojavio.
Obrazloženja:
1. obrazloženje: rekla sam da je R. M. zločinac i samim tim žrtva (pokušaj da se pozovem na brojnu literaturu
Kao i svako ko je odrastao na severnoj hemisferi, u području kontinetalne klime, imala sam jasnu predstavu o godišnjim dobima i praznicima vezanim za njih.
Uskrs pada u proleće, Božić i Nova godina su u zimu, naša porodična slava je u jesen, a moj rođendan u leto.
Prosto i jednostavno.
A onda smo otišli na onu drugu polovinu zemljine kugle.
Još pre nekoliko meseci sam razmišljala da počnem da pišem blog, ali nikako nisam mogla da se odlučim o čemu. Prvo sam mislila o novoj sezoni Formule 1, ali sam shvatila da je pogodnije da počnem sa ski letovima, tačnije Svetskim prvenstvom na Planici, pošto imam priliku da prisustvujem istom.
Iako je sutra, u petak, prvi zvanični dan šampionata takmičenje je na 'Velikanki' počelo u četvrtak i ja sam bila tamo. Osećaj koji sam imala kada sam se našla ispred najviše letaonice na svetu za mene, za sada, može da se poredi samo sa odlaskom na trke Formule 1. Ne radi se
Milan Nikolić
Ok, važno je da krenemo redom. U okvirima tako raskošne dramaturgije kakvu je večeras priredila PRVA televizija (šta god ovo ime značilo), trebalo bi se nekako snaći. A, meni bar, nije jednostavno. Kada zaronite u taj okean sreće, ne znate gde biste i šta biste pre. Sletanje aviona Turkish airlineasa, kako su nas revnosno i profesionalno obaveštavali
Milan Nikolić
Ko životari na Parnasu, a ko se bahati na Olimpu savremene srpske književnosti (deo prvi)
"Njegov minhenski stan je bio jedan predivan penthaus u šumi.Bukvalno sve se uključivalo na daljinski."
"I da ne zaboravim Hyatt. I on je bio deo nas"
Marijana Mateus, Amuage, p.134;190
Milan Nikolić
Ko životari na Parnasu, a ko se bahati na Olimpu savremene srpske književnosti (drugi, završni deo)
"Doktor mi je rekao da sam otvorena pet prstiju i da mogu odmah da se porodim (...)Tada nisam baš najbolje govorila engleski, a nisam imala ni šta da kažem doktoru. Nije bilo ni potrebe za tim jer mi je on od prvog trenutka ulivao poverenje.