Deo anonimne prijave protiv OŠ "Mladost" iz Novog Beograda, za koju siroma' budžetska inspekcija nema ni vremena, ni osnova, ni inspektora da je proveri, glasi: "U toku 2007. godine potrošeno je za reprezentaciju 850.000,00 dinara. U toku 2008. godine 500.000,00 dinara. U toku 2009. godine 600.000,00 dinara. Po računima 'Ekomes-a' (komšije direktorke) svaka prisutna osoba na proslavama pojede 1-2 kg mesa i plus hrane i pića po ostalim fakturama dobavljača. Za dan škole direktor je donela račun na 16 litara gorkog lista (priložena kopija fakture). Za muziku za gore navedeni period je plaćeno preko 350.000,00 dinara i to drugovima muža direktorke (po fakturama i po ugovoru o delu)."

Umela sam često da kažem kako u ovoj zemlji Dembeliji, čim izađem iz stana, doživim neku idiotariju od strane državnih organa i organčića.

Kako sam samo bila u krivu.

Ispostavlja se da, u stvari, uopšte i ne moram da izađem iz stana da bih doživela neku idiotariju od strane državnih organa i organčića.

Idiotarije stižu i poštom.

Na primer, današnji račun Infostana.

Dobro, de. Će platim.

Nego, uz računčić, stiglo i obaveštenje.

Krajem prošlog meseca stigla su mi izvršna rešenja Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja kojima se OŠ "Mladost" i OŠ "Radoje Domanović" iz Novog Beograda nalaže da mi daju kopije svih dokumenata koje sam tražila. Divota jedna od literature, ta izvršna rešenja. Milina za čitati. Te žalilja je u pravu za ovo, te žalilja je u pravu za ono, te državni organ je pogrešio ovo, te državni organ je pogrešio ono. I tako na tri strane, pa puta četiri rešenja. Čudo neviđeno u Srbiji - da građanin bude u pravu, a državni organ u krivu. Ču-do!

I, ne lezi vraže, nakon tih rešenja, i jedna i druga škola dadoše mi šta sam tražila. Da ih sad neko pita a što mi to odmah nisu dali, nego su se blamirali kojekakvim skandaloznim rešenjima o odbijanju mojih zahteva - verujem da ne bi znali da odgovore.

Nisam, međutim o tome htela da pišem blog. Htela sam da pišem o toni tih papira koje je svaka škola svake godine u obavezi da proizvede, e, a pitaj Boga zašto.

Muskarci su svinje

Evo uzmimo moj primer. Ja barem priznajem. Uvek kod se raskida krst krivice je padao na mene. Kasnije sam se naucio da se uopste ne koprcam, vec da samoinicijativno prihvatim svu krivicu na sebe. Mada verovatno sam i bio kriv, samo nisu sprovedene istrazne radnje i prikupljeni dokazi protiv mene.

Pada mi na pamet moj prvi brak. Imao je imao odlican pocetak. Ljubav na prvi pogled,

Početak vežbanja u teretani ume da bude neprijatno iskustvo za svakog vežbača. U početku nam se čini da su svi u teretani bolji krupniji od nas a to u principu nije tačno. Veliki deo vežbača su takodje početnici koji se samo vešto kamufliraju medju iskusnijim vežbačima, koristeći masku "znam šta radim".

Kao u životu tako u teretani je mnogo bitno da znaš šta znaš ali je takodje bitno da znaš šta neznaš. Kao početnik u teretani ne treba podleći atmosferi

Ima vec cele dve godine kako sam se usunjao na blog B92 na mala vrata, pasionirano diskutujuci svaku otvorenu temu. Sada vec imam neki staz ali se jos uvek radujem svaki put kada dodjem na blog.

Ajde malo da se podruzimo, castim pice.

Pa dobro na šta ovo liči. Zar jedan Velja da bude napadnut, mučki s leđa, i to u sred šetnje sa političkim istomišljenicima. Zar on, oličenje čednosti, koji se uvek borio protiv krađe a zalagao za kraduckanje. Čovek koji je besplatno obučavao novinare kako se igra fudbal šutirajući ih i pri tom dajući im i napredni kurs iz vređanja. Pa zar da bude napodnut kukavički od pozadi udarcem u čelo. Pa gde baš u glavu koja mu je vitalni organ u tučama gde udara glavom. Zar Velju koji nikada ne bi pijan izašao pred masu... mislim nenaoružan i da se pita kako da napadača ne liši života Zar Veljicu koji je skrivao njegovu finansijsku konstrukciju za koridore 10, 11 i 12 da se ne sekiramo kako se troše naše pare i još mu je spočitavano da nam se cinično smeje. Zar da mu se na onakav način povredi ugled koji uživa međ narodom. Zar nisu mogli napadača da vešaju na terazijama umesto što su mu poklonili 2 godine smeštaja u popravnoj ustanovi.

ČURUG - Osetljiv na tuđu nesreću.
- U grudima moje mame uskoro će kucati novo, zdravo srce. Zahvaljujući jednom veoma visokom čiki, koji dobro igra košarku, dobili smo puno para - pohvalila nam se juče četvorogodišnja Nevena kad smo telefonom pozvali njenu majku Slađanu Benke (26) iz Čuruga, koja ima retko oboljenje srca - dilatativnu kardiomiopatiju.

Pretprošle srede imao sam pola sata slobodno, čekajući ženu da završi posao pa da se nadjemo i iskoristimo divan sunčani dan da prošetamo po centru. Pade mi na pamet da svratim do Spasine pekare na vrhu Skadarlije da kao nekada savladam lepinju sa gulašem i ljutim sirom. I to na nekadašnji način - na klupi iznad pekare. Ćopajući tako, primetih Žiku kako svrati u radnju preko puta, izadje sa pivom i sede na klupu iznad. Kako sam upravo završio sa lepinjom, a i ponukan komentarima na gorepomenutom blogu, prošetah do radnje, uzeh nam po pivo i pridružih se Žiki. Boga mi, lepo smo se ispričali: o životu, rakiji, poeziji, Skadarliji, nekim ljudima koje obojica poznajemo. Žalio mi se da više nema prave, zdrave hrane.

Sam.

Izviđač tuđih položaja je sam. I treba da bude sam, mada biti sam zna da ne bude lako. Sam sa sobom, sebi jedino društvo, jedini savetnik i jedini sagovornik.

Odavno smeram da napišem tekst o Manastiru koji izuzetno volim. Nažalost, najnoviji dogadjaji naterali su me da taj svoj naum učinim brže nego što sam očekivao.

Pre tri dana, neki mediji objavili su vest da je bratstvo Manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena u toliko teškoj situaciji da razmišlja da napusti Manastir. Dan kasnije, a evo i danas, vest je bilo moguće naći samo na sajtu Kurira. Volšebno je nestala iz svih drugih medija!

Raspitao sam se na par mesta i shvatio u čemu je stvar: kažnjavaju ih zato što su "Artemijevi". Ne samo da su ih doveli u bezizlaznu situaciju uskraćivanjem koječega (pored sve muke koju ionako imaju pod pritiscima kojima su izloženi), nego je organizovano i zatiranje svake vesti o njihovoj situaciji.

Iz sasvim drugog izvora, saznao sam da sličnu sudbinu deli i Manastir Devič. Sestrinstvo bukvalno gladuje. Prijateljica koja ih je posetila priča da kad su ona i njena majka bile u poseti, videle su da su zalihe hrane bile pri kraju i da monahinje dele dva krompira i jednu papriku za ručak.

Istina je: posle bitke svi su generali. Istina je: najteže je dokazati teoriju zavere. Istina je: izgubili smo 1:2. Istina je: nismo pobedili = izgubili smo. Istina je: ko gubi ima pravo da se ljuti.

Ipak, ne mogu da ne napišem ovaj blog. A vi slobodno udrite. 

Direktorka Urban in Aida Ćorović dobila je policijsku zaštitu posle verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbiji Muamera Zukorlića