Ceo dan radim, pa sam sa detetom, pa radim, a između redova svakodnevice iznova i iznova iskrsavaju reči (i slike) jedne prijateljice, kojoj je poslednjih dana jako teško. I ja bih, BIH - god damn kondicional! - da kažem nešto delotvorno, uradim nešto rečito, iscedim iz sebe nešto što jeste tu, ali... I kod tog god damn "ali" stanem.

Sve o svemu znam, i o njenoj potrebi da neko bude pored nje i o svojoj potrebi da joj budem šta god joj sada treba, ali i o svojoj nemoći. Nemoć se tiče pre svega one najgore svesti da dobra volja, dobre vibracije, lepe reči, positive thinking nekad ne mogu da utiču na tok stvari.

Blokada. Ni makac iz začaranog kruga. 

Kako iz začaranog kruga? Jednostavno, begom. Lakša je i Srbija, i moja jezička politika, i ribanje šporeta, o baćuški da ne pričam, Facebook je odušak... Ma, sve je lakše.

Gost-autor: krkar

 

 

 

 

Srpska pravoslavna crkva prvi put posle 19 godina bira patrijarha. Rimokatolička crkva izabrala je 2005. prvog papu u gotovo 27 godina. I u jednih i u drugih stasale su generacije koje taj izbor nisu nikad doživele. Ima sličnosti a ima i razlika. Pisaću o tome u nekoliko delova.

Dok se o komunističkim ili pak mračnjacima 90-ih danas uglavnom može javno govoriti ― o ovim novim, tzv. demokratskim mračnjacima govori se u pola glasa, šapatom, sa strahom ili dozom autocenzure koja uveliko prevazilazi čak i onu iz doba komunizma. Iako je problem manje-više isti: bilo da je reč o pozorištu, filmu, (vizuelnoj) umetnosti ili književnosti, svejedno, uvek se s lakoćom identifikuju iste grupe (ili grupice) interesno povezanih lica koja se vuku (ili guraju, svejedno) ― iz filma u film, iz predstave u predstavu, iz festivala u festival, sa izložbe na izložbu, iz žirija u žiri, iz komisije u komisiju, iz projekta u projekat, iz medija u (isti taj ili neki drugi) medij, ... Na najbrutalnije (ili najsofisticiranije, svejedno) načine sprečavajući bilo koga da se ovako osvojenim (ili tzv. oslobođenim, svejedno) te(rit)orijama (tačnije: kasama, institucijama, žirijima, redakcijama, i ostalim guzicama) čak i približi.

 

 

Imam problem. Tamo gde se leđa prestaju pristojno zvati. Problem je u tome što to uopšte imam. Već par godina, kreatori i ostala banda, rade na tome da ja to nemam. Da imam napred dve koske i pozadinu desetogodišnjeg dečaka. Sa tendencijom smanjivanja i ostalih delova. Naročito ramena. Cilj – sedmogodišnji dečak, neuhranjen.

Daklem,

nastavilo se...

'De sam ono stala...Da, pre desetak godina...nemoguće, mobilni telefoni nisu mogli da se pojave pre desetak godina, prosto zato što svi verujemo da su tu oduvek. Uzmimo na primer mene: ja prvo nisam htela da imam mobilni telefon. Po sistemu »Šta ima neko da me davi i gnjavi i van kuće«. Iako to uopšte nije loš sistem, jer me sad svi dave gde god i kad god stignu.

Danas je Dan majki i pravi dan da ispunim obećanje. Dakle, o zaštitnici majki, žena, ljubavi i sreće, sunčevoj svetlosti, kćeri boga Ra i njegovom oku – Bastet. Boginji mačaka i žena.

Otkad znam za sebe proganjala sam mačke. Svih boja i veličina. Preferirala sam mačiće i čeznula da mi neko pokloni tigra, ako može amurskog. Da bude moj, da mi prede k'o

Za mene je svako vreme, vreme za kafu. Jer, ja sam stara pričalica, volim da tandrljam, čudo jedno. Kafa je prosto sastavni deo priče, jer ako neko misli da mi ponudi kafu tek onako, bez titla, to me ne zanima. Najbolje obožavam neopaženo ispijanje kafe, jer pravo da vam kažem, od kafe najviše volim njen miris.

Miris pržene kafe vija se svakog jutra u mojoj ulici. Neki od kafića

Mamo se ful dobr mel smo 1 trening da so ns mau preizkusl. Lepo se mejta. A mi napounis telefon da se vama bom lahko javljau. Uzivita dokler nas ni :)

 

Moja baba Kaja imala je kvočku. Lepu, ćilibarsku. Sa pozadinom u karamelastim, našušurenim, paperjastim gaćama, koje je ponosno šetala. Dotična kvočka je život provodila u sumraku, posebno za nju odvojenog prostora u štali. Iz bušne korpe, zapušene slamom, iz koje je ispadalo perje, povremeno

Prošlo je više od dve nedelje otkako nema Pavla. Pavla Kozjeka. Za njim su ostali krik, ranac, klinovi, kaciga, Nada i Ana Karin. Krik je poslednje što se čulo od Pavla, kada se pod njegovim nogama odlomio snežni sloj, ispod vrha Mustagh Tower, na 6400 metara. Pavle je pao u provaliju, duboku 2000 metara. Slovenačka ekspedicija K7, koja je stigla u pomoć preostalom alpinisti, Dejanu

Trgatev iliti berba je jedna od ključnih pojava života u Sloveniji. Da bi novopridošli žitelj ovdašnji osetio sve čari Slovenije mora prvo da se uzvere na Triglav, što ja još uvek nisam uradila i ne nameravam sve dok one čelične kablove za pridržavanje ne zamene konopcima, jerbo nisam rada da konkurišem gromobranima. Kada se odradi pentranje po planinama, poželjno je učestovati svim kapacitetima u berbi. Berba je, naravno, izgovor za razgovor, odnosno

Obaveštavam sve zainteresovane ponuđače da raspisujem tender za kuma moje treće knjige, koja treba da ugleda svetlost knjižara do ovogodišnjeg sajma knjiga. A to samo što nije. Dakle, svi koji imate dobru ideju kako bi moja nova knjiga mogla da se zove, izvolite predložiti. Primam samo neobavezujuće ponude, budućem, mogućem kumu uz zahvalu za kumstvo nudim nagradu u formi potpisanog kumčeta, vođenje na kafu, kalorije, druženje i posebnu rođačku zahvalnost. To, naravno, podrazumeva da ga uskoro može posetiti naša porodica koja broji više od prstiju jedne ruke i izraziti mu ličnu zahvalnost, koju će posebno zapamtiti zbog pansionske metraže posteljine za nama. Onima koje bi i ta vrsta nagrade zanimala, nudim i jednokratno gostovanje na mom blogu.

 

Prvoj knjizi sam ja dala naslov. Drugoj je naslov smislio kum Miroslav Nune Popović, umetnik i bloger ovdašnji. Kako se iskazao razumevanjem mog pisanja i maštom, to mi je palo na pamet da bi i kuma moje nove knjige trebalo da potražim ovde, na blogu.

rekao je Bijant, peti od sedam helenskih mudraca. Njegova žena nije ni trepnula na ovu sarkastičnu opasku, koncentrišući se na   popravljanje poslednjeg nabora na peplosu. Prijenskom filozofu je ostala nada da će njegovu izreku datu na maternjem starogrčkom jeziku, jednog dana prevesti na latinski i omogućiti mu večan život. Duhovni naravno, jer mu je telesno bivanje bilo ozbiljno ugroženo pokušajima da održi otpor gravitaciji, zahvaljujući ručnoj torbi njegove bolje polovine koju je držao u naručju. Kolena su mu izdajnički klecala, a na slepoočnicama iskakale žile od napora da mu ženina torba, teža od antičke statue osrednje veličine, ne padne iz ruku i natera ga da u istoriju ućopa prebijenih stopala.

Muamer efendija Zukorlić danas je Srbiji čestitao Dan državnosti. Čestitku je uputio na svojoj FB strani:

"Povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka, povodom genocida nad 100 000 muslimana šeher Biograda, šeher Užica, šeher Valjeva, šeher Niša, šeher Karanvca (danas Kraljevo) i šeher Sjenice od strane Karađorđa Petrovića i njegovih hajduka - srušenih 500 džamija u Smederevskom sandžaku (Beogradskom pašaluku ili današnja centralna Srbija) i dana državnosti Republike Srbije 15. februara - "SRETENJE" ZLOČINACA ..."

             Danas je Haški tribunal izrekao presude pojedincima iz nekadašnjeg državnog i vojnog vrha Srbije i Jugoslavije za ratne zločine na Kosovu. Ako  i kada presude sudskog veća postanu pravosnažne, to će biti prvi slučaj u ovom veku, a drugi  u istoriji, da se deo državnog i vojnog vrha jedne evropske države osudi za ratne zločine. Presuda iz Haga je samo povod za ovaj tekst.

             Ratni zločin je vrlo stari fenomen. Tačnije, od kada se vode ratovi, od tada postoje i ratni zločini. Bez obzira na starost

Filozofija i nauka kažu da u sve treba sumnjati (de omnibus dubitandum). Za crkvu je sumnja u Isusovo vaskrsenje veliki  greh. Zbog izrečene sumnje mnogi su pred svetom inkvizicijom umirali u mukama i goreli na lomačama. Ipak, i Isusovi učenici, a posebno jedan - neverni Toma, u početku su sumnjali u njegovo vaskrsenje. Sumnja, dakle, ne bi trebala biti greh. Jer, sumnjam znači mislim, a mislim, znači jesam (cogito, ergo sum). Pred svaki Uskrs ponovo se pitam, šta je bolje verovati ili sumnjati i da li je čoveku uopšte dato da bira između sumnje i vere?