Blog nije zivot. Zivot je zivot!

Blog je, kao sto vec i vrapci na wireless znaju, web log, iliti oline dnevnik. Autor iznosi svoja razmisljanja u vidu dnevnika. Sadrzaj se pojavljuje obrnutim redosledom od onog kako je objavljivan. Blog pruza istorijsku sansu citaocu da komunicira sa piscem. Nije retkost ni da autor bloga vodi diskusiju sam sa sobom, da olaksa sebi pritisak svakodnevnih stresova. Blog, po nekad, dodje kao sigurosni ventil i ispovedaonica.

Uvek će se dogovoriti jer nemaju alternativu poslu koji danas, u opoziciji ili na vlasti, loše obavljaju. Neće valjda dopustiti sebi da se vrate tamo odakle su došli. Da predaju psihologiju kao srednjoškolski nastavnici bez rešenog stambenog pitanja ili da budu asistenti kod profesora koji su mlađi od njih, da upravljaju čišćenjem groblja ili da taksiraju klimavim kamionima, da čiste za mačkama ili da prate oglase provincijskih pozorišta koja traže mlade i talentovane dramaturge. Učiniće sve da se to ne desi i za to možda treba imati razumevanje. Nije to ni patriotsko ni proevropsko, ni pošteno ni intelektualno, ali je verovatno ljudsko htenje. 

Kao po pravilu, Vishnja me je opet inspirisala na pisanje. Hvala Ti.

Dobro, dobro, nemoj odmah da se uobraziš.

Nisi samo Ti - i mnogi drugi - prijatelji i oni koji to baš nisu.

Ne znam kad i kako je ovaj tekst došao do mene pre par godina, ali ga volim i često poklanjam.

Sad ga poklanjam Vama, umesto čestitke.

VAŠA LIČNA POVELJA O PRAVIMA

1.

*update: Danas smo saznali da nije Ministarstvo obrazovanja naložilo povratak učenika u školu,već je to učinio Sud, najverovatnije po privatnoj tužbi roditelja izbačenih učenika.

IZVINJAVAM SE MINISTARSTVU I SVIM BLOGERIMA.

Nastavničko Veće je ponovo jednoglasno glasalo za izbacivanje učenika.

Nisam roditelj.

Verovatno nikad neću ni biti. Biološki.

To me nikad nije sprečavalo da imam roditeljski

Radoslav Stojanov, radnik "Šinvoza", umro je na protestu u Beogradu, u Domu sindikata, pre par večeri. Njegova kćerka Natalija, pamtiće poslednju rečenicu koju joj je rekao: - Žao mi je, mila, što nismo zajedno proslavili tvoj rođendan.

Njegov kolega Dragan Perić ubio se 31. avgusta. Dragan je umirao sa fabrikom - pričaju njegove komšije. - A, kada je bilo izvesno da neće moći da vrati kredit banci za školovanje sinova, presudio je sebi.

Pre nešto više od dve godine, ubio se i Milija Jovanović. Dva sata pre Milijine sahrane, njegova supruga rodila je sina.

Naša Kru, naša draga Branka kengurica, "žena koja je promenila pravila i pokrenula sistem", od sinoć je nosilac značajnog društvenog priznanja. Na posebnoj svečanosti upriličenoj u Bitef Art Caféu, Disruption priznanje za 2008. godinu dodelio joj je prvi dobitnik ovog priznanja Ivan Tasovac.

LunaTBWA je pre pet godina ustanovila ovo priznanje kao deo sopstvenog programa društvene odgovornosti, s ciljem da podrži i skrene pažnju na pojedince i institucije u Srbiji, koji idejama i radom prevazilaze konvencije i iskaču iz limitirajućih zadatih okvira, postižući tako izuzetne rezulatate, kako u sopstvenom, tako i u interesu celokupne zajednice.

Prolazite li brežuljkasnim predelima oko Fridrikshafena, uz tromedju koja preko jezera Konstanc Nemačku odvaja od Austrije i Švajcarske, izmedju beskonačnih voćnjaka videćete visoke drvene stubove povezane žičanim mrežama. Ne, ne radi se o sistemu antena - prolazite pored polja na kojima se uzgaja hmelj, sirovina koja pivu daje neophodnu gorčinu.

Ako imate vremena, svratite do Muzeja hmelja u Tetnangu, gde možete dobiti obilje zanimljivih informacija o načinu na koji se hmelj nekada obradjivao i danas se obradjuje.

Braća smo po ocu. Ali nikada nije bilo razlike medju nama trojicom.

Majka Radmila i veseli Mile uzeli su se 1952. godine. Milivoja je otac doneo iz prvog braka, sa obronaka Sokolovice. Nikada nisam nikoga od rodbine pitao niti saznao zašto i kako se razveo od prve žene i zašto je Milivoje pripao njemu.

Imao je tada četiri godine. Nije mogao ni da hoda ni da govori - dečija paraliza vezala ga je za krevet, a nešto se u glavi od početka nije složilo kako treba. Radmila ga je prihvatila kao svoje, njen čovek je to zaslužio. Podizala ga je, naučila svemu što zna. Tek pet godina kasnije rodila je mene, a onda još dve potom i Acu, njega u tridesetpetoj.

El volite Igi Popa?

Ja ga zaista poštujem. Dosta stvari volim da čujem.

Mislim da je mnogima bio uzor. Mislim da je većinom

iskreno mislio ono što je svirao.

Mislim da jeste najznačajnija figura proto panka.

Hell with Sex Pistols!

Kada neko ima 62, I takvu karijeru,

sve mu se može...pa i da izda onakav album kao što su

The Stoogies izdali pre oko godinu dana...ne pravim pitanje...

Ona je prekrasna.

Zove se Helen Folasade Adu.

Njeno ime (Folasade) znači: okrunjena ljubavlju.

Čita se Sar - day. To ono skraćeno.

Pojavila se na muzičkoj sceni u vreme

kada je još nekoliko grupa

i pojedinaca pokušalo da prodje sa

nekim soft jazz popom...

Bilo ih je i dobrih...

Alli:

ona je imala nešto.