Postavilo se pitanje, onomad tokom nekog sedenja, da li je ovo što se sada događa sa tenisom, fudbalom, boksom, košarkom pa čak i atlletikom, uostalom, sportom uopšte, još uvek sport po klasičnoj odrednici. Bilo je raznih reči i nije baš sve bilo jasno, smućeni neki iskazi, dosadni stereotipi mnogo puta kazani. Priča o novcu koji je preovladao, pa onda o sportskom biznisu gde je sportski rezultat postao roba na tržištu i o povratku gladijatorske šeme. Ali bilo je i nekih reči o posledicama takovog stanja.  

1/ Savremena trgovina ljudima, sportiste prodaju kao nekada što su se prodavali robovi na tržnici. Oni pripadaju klubu, menadžeru ili već kome i stavljaju ih u vitrinu kao robu na biranje sa sve istaknutom cenom. Zbog svoje pozicije u izlogu nemaju prava da odbiju kupca jer su na to prisiljeni uspostavljenim sistemom i pristali su da bi uopšte opstali u poslu kojim se bave.

U Beogradu se gradi zaista veliki broj objekata, na stotine, raznih po sadržaju i veličini. Od dogradnje potkrovlja, malih stambenih zgrada u predgrađu uglavnom bez dozvola, pa do velikih objekata ili čak kompleksa i za sve to neophodno je učešće arhitekata. Radi se o nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara površine koji se projektuju ili grade istovremeno i to sve treba da urade beogradski arhitekti, pa se može zaključiti, ustvari bolje reći, predpostaviti, da je to za njih preveliki zalogaj.Kao i u svakom drugom zanimanju i kod arhitekata se podrazumeva različita moć pojedinca, mada arhitekti misle da je svakog od njih Bog lično pogledao i obdario ih talentom i osetljivošću na lepotu zgrade, te projektuju, a ishod je naravno uvek u skladu sa njihovim stvarnim mogućnostima.

Rezultat je da u Beogradu ima svakakvih zgrada, ružnih, osrednjih, ali i sjajnih ostvarenja i svako od njih potpisuje neki arhitekta, iza njega stoji investitor ma ko to bio, koji prihvata projekat, bilo zato što mu se žuri da zida ili što je njime oduševljen i plaća izvođenje. Tako, u nizu zgrada duž beogradskih ulica veoma malo zgrada se prepoznaju ili budu zapamćene. Tako je uostalom u svim velikim gradovima diljem Evrope, jer se zaista ne može očekivati, naivno je tako misliti, da u velikoj produkciji svaka zgrada treba da bude remek delo ili u najmanju ruku prihvatljivo dobro urađena arhitektura.

Tolerisanje nelegalne  gradnje od strane političara a onda i države  je perfidan  način korumpiranja građana po šemi - mi vam legalizujemo a vi vraćate uslugu i glasate za nas ...

U Skupštini je priča o zakonu koji treba da po ko zna koji put reguliše legalizaciju bespravno izgrađenih objekata što podrazumeva da će biti u najvećoj meri abolirani graditelji zgrada sa one strane zakona i čije je takovo građenje nekim predhodnim pravnim propisima uzimano za krivično delo. I šta će država, tužna i čemerna, pobedili je ti sa viškom neimarske samoinicijative, namnožili se beskrajno, država ih ispustila iz vizure još odavno i sada im ništa ne može, svi pokušaji, ako ih je i bilo, nisu uspeli i pored nerazumnih ustupaka, pa ajde onda da ih prihvati i oslobodi sebe obaveze. Praktično rešenje ne može se poreći, kaže ona (država) sve može da se legalizuje za malu kintu i sa kusom procedurom a onda (država) mirne duše, oslobođena stresa ode na zasluženi počinak.

Alo ... PPV, nemoj da si takav ... zar ti nisu dovoljni ti tamo dole ... šta ću ja posle, ne umem ništa drugo da radim ... a uostalom, da ti ja kažem ... kraj sveta je blizu,  u to se bar razumem i nema smisla sada menjati ... kasno je za promene ...

 

 

 

U to ime, evo malo Smolarove muzike:

 

ŽIvele Razlike
Èe jaz bi bil mal mlajši,
ti pa mal starejša,
jaz mal bolj otroèji,
ti pa pametnejša,
misliš, da midva
bla bi bolj zaljubljena?
Èe bi tako kot jaz,
najraje le molèala,
ali pa tako
kot ti le klepetala,
misliš, da midva
skupaj bi bolj sreèna bla?

Bi taka veza bla idealna,
originalna pa veè nebi bla.
Oba popolna in preudarna,
nikol se nebi veè razhajala.
Bi vse blo v redu,
èlovk bi vedno vedu,
kaj drugi misli.
To

Večeras, u Mikser Hausu u 18h O'karijeri(se), workshop: voditeljica Maja Mrkalj

20h. FRP putovanje: CyberGamming AntiEvolucija, vodi gamemaster AcA Milošević, Klub C22 i ekipa eksponata-igrača, od Mankele do WoW

22h TECHNOKRATIA recommends New Clubbing Stars Closing Party
БЕГЕФАНК predstavlja DJ BKO & Lou Benny
Najveća domaća clubbing atrakcija LIVE!

-------------------------------------------------------------------------------

Večeras, 11. decembar, u 18h Mržnja na Internetu, okrugli sto: govore Magda Janjić, NIN, Miloš Vasić, Vreme; Boban Stojanović, Queeria Centar

U 20h Blogerčine, blogersko blogoveče „licem u lice", bez muzike, nagaleriji, kao što sam obećala:) 

Lokacija: Mikser Haus, Karađorđeva 46, ulaz slobodan

Pristalica sam zajedničkih liga na prostoru bivše Jugoslavije, ili barem u većem broju novonastalih država. Čini se da bi 'štokavske zemlje', koje su i okviru bivše SFRJ, zbog svima razumljivog jezika, bile više povezane, mogle intenzivirati te procese (npr. Makedonci bi se verovatno rado pridružili). Međutim, proces formiranja zajedničkih liga nije daleko odmakao. Najuspešniji primer je košarka, i taj projekat već traje duže od deceniju. Loš primer je rukomet: formirana je zajednička liga, ali o tome malo ko i zna (najjači klub Srbije: Partizan ne igra u njoj).

U 2012. inflacija je dostigla 12,2%, dok je depresijacija srpske monete prema evru iznosila tačno 8%. Kako stvari stoje sredinom januara 2013, kurs bi mogao biti relativno stabilan tokom cele godine, dok bi rast potrošačkih cena (CPI) optimistično mogao biti 7% (u decembru, međugodišnje). 

Krajem 2000, kada je na vlast došla peto-oktobarska elita dinar je vredeo duplo više nego sada. Tada se evro kupovao za 58 dinara (tačnije rečeno nemačka marka se plaćala 30 dinara), da bi danas jedan evro vredeo oko 112 ili 113 dinara. U isto vreme ukupne cene u Srbiji su utrostručene, dok je rast cena u evrozoni iznosio nešto manje od 30%.

Kalendar koji se trenutno koristi na većem delu planete ima niz imperfektnosti koji su posledica istorijskog legata te male spremnosti da se izvrše znatnije promene. Naime, dužina sedmice i meseci su arbitrarno postavljene, za razliku od godine i dana koje su prirodno determinisane, što po automatizmu stvara problem. Svakako, ne bi ni bilo dobro da broj dana za koliko Mesec obiđe oko zemlje (29,5) bude jednak dužini meseca (koji bi naizmenično imao 29 i 30 dana). To bi stvorilo višak od 9 ili 10 dana, te bi onda imali problem koji su drevni Mesopotamci rešavali uvođenjem trinaestog meseca svake četvrte ili pete godine (koje su posle počeli smatrati baksuznim).

Procurele su informacije da je u Banjaluci popisana 199 991 osoba, u Bijelјini najmanje 115 000, u Prijedoru 97 000, u Doboju oko 77 000 lјudi. To su uglavnom nešto manje cifre od ‘naduvanih' procena Demografije RS koje su pokazivale da u opštini Banja Luka živi 224.647 stanovnika, u opštini Bijelјina 109.211 stanovnika, u opštini Prijedor 98.570, a u opštini Doboj 80.464 станovnika. Procene su i da je u Srebrenici popisano 15,3 hiljada ljudi (za sada minimalno vode Bošnjaci sa 7800, ali će odlučiti ‘kojih' će više biti ‘obrisano'). Međutim, sve ove cifre, kao i za one za opštine, pre svega, jugozapadne BIH, odnose se na broj popisanih, a ne na stalno stanovništvo, koje može biti samo malobrojnije.

Krenuli Mali Vuk i Maričin Brat u šumu da uhapse zlu vešticu Gasolinu koja je živela u kući od čokolade...

(Čekajte! Otkud veštici kuća od čokolade?)

Kako bilo... Idu oni tako poljima, šumama i vodom, kad na jednoj ledini ugledaše Dragog Zeku kako đubri baštu sa šargarepama.

- Drž'te lopova! - povika Maričin Brat i dade se u trk.

Mali Vuk pomisli u sebi „koja budala“, jer su svi znali da je Dragi Zeka samo jedan običan zemljoradnik. Ipak, potrča i on za ovim prvim jer se iz lova bez divljači nije dobro vraćati. I nastade tako jurnjava po šumi...

Pišem u zoru nove epohe. Možda ste pomislili da smaka sveta nije bilo. Varate se! Prespavali smo ga. I sada smo se probudili mudriji za svih 5125 godina Majanskog kalendara. Otvorili smo oči svesni da smo Planetu doveli do uništenja. Zagađenjem, uništenjem šuma, ratovima, silom bogatih nad siromašnima i veštački stvorenim bolestima. Grabežom za materijalnim.

Kafane su oduvek bile zlatni rudnik demokratije u Srbiji. Moj otac, Miloje Mladenović, bio je kelner u nekoliko najpoznatijih beogradskih kafana, od nekadašnjeg „Mulen Ruža" u  Sremskoj („Dušanov grad"), pa preko „Dva ribara", „Banije" i „Skoplja", do ribljeg restorana „Bled", u Budimskoj ulici, gde je okončao svoju konobarsku karijeru 1977. godine. Gosti su ga zvali Mile Pardon, zbog njegovog karakterističnog, predratnog manira ophođenja sa mušterijama.

Transkripti razgovora pripadnika narko mafije nisu samo kompromitacija aktuelnog premijera, sasvim dovoljna  za njegovu momentalnu ostavku. Ti famozni transkripti, posebno vreme i način njihovog obelodanjivanja, još jedna su teška kompromitacija čitave političke nomenklature. Takođe, i verna ilustracija načina njenog nakaznog funkcionisanja: uzajamne ucene i isprepletani interesi.

Pre nepunih mesec dana, 10. januara 2013, prilikom posete gradilištu mosta preko Dunava u Beogradu, premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da neće biti predsednik vlade u kojoj ministri komuniciraju sa pripadnicima kriminalnih grupa, i da će biti uhapšen svako za koga se utvrdi da je razgovarao sa narko-bosom Darkom Šarićem.

Francuzima i Nemcima bila je potrebna nepuna decenija da se nakon dve ratne klanice tokom XX veka pomire i zajedno krenu u epohalni proces stvaranja ujedinjene Evrope.
Na žalost i na nesreću ni posle dve decenije Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Albanci ne izlaze iz rovova 20. stoleća!!! Kako je to moguće? I zašto!?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su na pronađu učesnici Okruglog stola održanog 6. aprila 2013. u Sarajevu o temi: Stanje međuetničkog poverenja pre 1991. i danas.