Anastasiji se je pogoršalo stanje. Većina medija piše da se radi o metastazama tumora, hordoma, koje su zahvatile njena pluća. S druge strane, još uvek nema potvrda da je to tačno, za sada nisu pronađene metastaze na njenim plućima. Jedino što se pouzdano zna je da je tumor počeo da se razbija nakon jedanaest protonskih zračenja. A onda je Anastasija pregledana zbog malaksalosti i tada je otkrivena voda u njenim plućima, koju sada ispumpavaju i pokušavaju da utvrde kako je došlo do toga, jer do sada problema sa plućima nije imala. Devetogodišnja devojčica je prekjuče prebačena na intenzivnu negu onkološkog dečijeg odeljenja državne bolnice u Pragu, gde se sada rade pregledi kojima treba da se utvrdi o čemu se zapravo radi.

Klinka i ja vodimo duge razgovore ovih dana.

Prognoza za ponedeljak je bila tačna - osvanuo je oblačan dan u Boki Kotorskoj. Naši domaćini predložili su da stoga odemo do Njeguša i Ivanovih Korita, prošetamo i vidimo mog prijatelja Laza.

Ovaj tekst objavljujem uz ličnu ali posrednu saglasnost autora. Kratak uvod gospodin Bogunović nije imao prilike da pročita te naglašavam da su u pitanju moje misli i stavovi: Naslov je, takođe, moj.

Sva tragika i strahota ubistva devojčice samo je deo tragike i strahote koju živimo. Jer ubica ubije jednom; mediji i "javnost" u Srbiji žrtvu i sve oko nje kidaju, rastžu, pustoše dok na kostima ima truna mesa za ponuditi beslovesnom puku. Ako jednoga od onih koji su u  strašnom piru učestvovali bude na trenutak sramota a đubre koje imamo običaj da zovemo medijima izgube jednog čitaoca-gledaoca-slušaoca ovo je pismo ispunilo svrhu.

Gost autor: Goran Bogunović, ujak Tijane Jurić:

"Juče smo sahranili našu Tijanu. Došlo je mnogo ljudi sa svih strana da je isprate i pruže podršku. Želim da se zahvalim svima na tome. Naročito želim da se zahvalim svima koji su pomagali onako kako su mogli da Tijana bude pronađena - ne mogu vam svima pojedinačno zahvaliti iako ste to zaista zaslužili. Hvala svakome ko je podelio njenu sliku sa podacima, objavu, članak u novinama. Hvala svima na saučešću i rečima podrške i ohrabrenja - ne postoje te reči koje mogu utešiti, ali zahvalni smo na iskrenoj nameri onih koji su ih uputili. Želim da se zahvalim i onim čestitim novinarima koji su pomogli da se stvori dovoljno medijske pažnje da pronalaženje Tijane postane prioritet. Želim da se zahvalim i policiji koja je zaista uložila maksimum da ona bude pronađena, a verujem da bi se do rezultata i brže došlo da ih nije kočila birokratija.

     Баш као и готово сваки дан овога пролећа и лета (?) утрчала сам у кућу како бих се склонила од наступајућег невремена. И сетила сам се једне хумористичко-сатиричне приче написане пре петнаестак година. Стефано Бени се, тада, као и сваки добар писац шаљивих прича, обилато служио хиперболом, која данас и не делује као преувеличавање.

.

Њих двојица су, прве комшије, увек били заједно. Или се бар тако чинило. Ако се један од њих бавио око кола онај други му је додавао шрафцигере и кључеве. Ако је један чистио лишће из олука онај други му је придржавао мердевине. Играли су шах, картали се, шетали, ишли на утакмице, пењали се на планине, мезили испод лозе затегнуте између њихових кућа, годинама већ пили и бистрили политику, а да се никад нису посвађали. Или се бар тако чинило.

U utorak, 7. aprila, u Sarajevu je održana promocija filma “Nema ali”, u režiji Faruka Sokolovića. Povod za film je tekst koji je Haris Jusufović objavio na portalu Buka prije šest mjeseci.


Tekst pod naslovom “Hoću da znam šta se desilo sa mojim komšijama Srbima u ratu” pročitalo je 50 000 ljudi. To je jedan od najčitanijih tekstova na našem portalu.
 
Na premijeri filma bilo nas je pedesetak. Među nama je bila i Slobodanka  Macanović, žena koja traga sa posmrtnim ostacima svojih roditelja, Marine i Radoslava Komljenca, koji su odvedeni

Omaž mrtvom prijatelju

Praskozorje, samo što nije svanulo.‚

Od silnog drndanja i nadglasavanja, međusobnog i sa galamom gostiju iscpljeni ćute i radio, i Grundig kasetofon, i oba televizora. Za trpezom svi već baldisali a stolovi još krcati. Od ptice mleka, tako je za Perin rođendan i srpsku (i cigansku, i cigansku! - rekao bi on) moralo da bude. Jagnje, i prase, i jare. I roštilja, i karađorđevih, i pohovanog, i pilećeg i ćurećeg. I kao na svakoj ciganskoj sofri uz meso i kolači, i torte. I sve što poštena kuća pred goste mora da iznese. I tako već rudi i miriše na ledeno zimsko jutro. Još poneko mrljavi po tanjiru, a za gutljaje se više ne zna da li će napolje ili unutra. 

„Eh, da mi je sad jedan burek sa sirom..."
Svi se okreću prema nesvetu koji zakrvavljenih očiju i sa podjebavačkom grImasom koja simulira šeretski osmeh gleda u domaćina.

Pera se samo sa smeškom, bez trunke oklevanja i sekunda razmišljanja, oblači i kaže: „Saće, brate."

Piše: Rodoljub Šabić
Pre dve godine, baš u ovo vreme, u trećoj dekadi avgusta, "hit" vest kojom su se bavili manje više svi mediji bilo je to da je Jovanka Broz, udovica bivšeg predsednika SFRJ hospitalizovana u Kliničkom centru Srbije. Način na koji su mediji izveštavali o tome bio je za mnoge građane iritantan, za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pogotovo.
Poverenik je reagovao prvo javnim saopštenjem, potom sprovođenjem nadzora u Kliničkom centru i na kraju podnošenjem prekršajne prijave protiv Kliničkog centra i odgovornih

Pažljivo, nogu pred nogu spuštam se niz padinu strmim uskim puteljkom, kozjom stazicom, često mi noga sklizne niz sitne oštre kamenčiće, jedva održavam ravnotežu. Godina je 1993 i još sam gibak i spretan ali da je bilo mučno, bilo je! Gledam drito ispred sebe i tek s vremena na vreme zastanem i pogledam oko sebe, osvrnem se, nisam daleko odmakao. Nastavim i posle petnaestak minuta vidim seljaka, čoveka koji seda ispod omalene šljive

Данас је Ускрс, Први мај и годишњица очеве смрти.
Мени је једино ово последње важно.

десно: Радисав Брајовић, 1923-2002.

Poštovani čitaoci, komentatori i blogeri,

B92, Veran Matić, Dejan Restak koji je napravio ovaj Blog, urednica Bloga (za čiji nick "Tajanstvena Urednica", je zaslužna Krugolina Borup - nick "urednica" je i tako zauzet) moderatori, medju kojima je i Supermod (uvek najstariji moderator po stažu, jer moderatori se s vremena na vreme menjaju i niko od njih ne radi po ceo dan svih 7 dana u nedelji, pa ga koriste svi moderatori i, eto demistifikacije - urednica bloga, kada nema moderatora), administrator koji je zadužen za Blog i svi iz veb tima koji povremeno doprinose - žele vam srećnu Novu godinu.

Mlate sms-ovima i jedni i drugi, neki genije političkog marketinga se setio da mobilni ne potpadaju pod izbornu ćutnju (koja je, inače, najidiotskija stvar u vezi izbora i kao takva, naravno, jedna od retkih koje se drzimo ko pijan plota), ali ipak, ovi flajeri što lete po beogradskim ulazima, gde mi kao pozivamo na bojkot (jer, poznato je, nemamo hrabrosti da javno kazemo sta mislimo) su ipak prevrsili svaku meru.

Ovo je, dakle lažnjak.