Još uvek pamtim vic koji mi je otac ispričao pred kraj osmoljetke. Ne verujem da je to bio motivacioni govor, jer sam bio jako solidan đak, ali ne bih ni isključio tu mogućnost. Vic ide od prilike ovako:

"Vratio se ćale sa roditeljskog, a sin malo podbacio u školi pa čcekivao da ce ćale da se dere. Medjutim ništa. Atmosfera opuštena. Čak ćale iznese viski i dve čaše:

- Ajde sine naspi nam ovaj viski, šta me gledaš?

 

Sin zbunjeno sipa samo ocu.

- Sipaj... Sipaj i za sebe.
- Tata ja ne pijem.
- Ma slobodno sipaj... Je l ti se svđja?
- Pa nije loše... Bolje je od one brlje što pijem drugarima.
- Pa jeste. Ovo je džoni voker blek, najkvalitetniji viski. Stariji od tebe... Zapali jedan malboro.
- Tata ja ne pušim.
- Ajde bre. Znam da pušis... Kako je?
- Pa bolje od krdže koju pusimo u školskom dvorištu.

Unazad dva tri dana na blogu su se pojavila dva posta sa temom bankarstvo.

Bilo je veoma mnogo zanimljivih komentara, uglavnom nezadovoljnih komintenata.

Bilo je i vrlo dobrih objašnjenja o tome, kako funcioniše bankarski sistem.

Zanimljivo da niko nije postavio, bar se meni tako čini, ključno pitanje :

Koji je osnovni razlog što se na našem finasijskom tržištu pojavilo toliko

"inostranih" banaka? 

Odgovor tipa " zbog profita" se podrazumeva, ali da li je to suštinski odgovor na postavljeno pitanje.

Izvolite.

 

 

Belgija je zemlja u kojoj postoji čitava kultura zasnovana na pivu i oko njega. Stoga nije čudno što je jedna od zanimljivosti Brisela bar Moeder Lambic u kome možete popiti neko od skoro hiljadu različitih vrsta piva. Ovaj bar je bio lokalno mesto, sa posebnom atmosferom, sve dok gazda nije počeo da ga reklamira. Sada ne može da se odbrani od radoznalih turista koji nadiru sa željom da vide i to čudo. Kažu da mu neće pasti na pamet da se reklamira u narednim izdanjima turističkih vodiča Brisela.

 

Moj prvi dolazak u jednu od "pravih" bivših sovjetskih republika (ovde ne računam Baltičke zemlje), poklopio se sa podsećanjem na izuzetno značajan i tragičan dogadjaj iz istorije Ukrajine. Ovih dana, zemlja obeležava 75. godišnjicu pomora stanovništva izazvanom gladju, poznatim kao "голодомор" (holodomor). Na prostranom trgu ispred crkve Svetog Mihajla, na još većem ispred Svete Sofije i duž prostrane ulice koja ih povezuje, a i u mnogim domovima i svim gradovima širom zemlje, upaliće se danas hiljade sveća i okupiti mnogi zvaničnici i običan narod da odaju poštu žrtvama jedne sulude ideje iz mračnog perioda istorije zemlje.

 

I?

Danas je 11 godina kako si me počeo progranjati, pretiti mojoj deci, slati svoje jurišnike na moju nejač, lagati, blatiti, pljuvati i ......

Ako si mislio da ću ti napraviti zadovoljstvo i izabrati da živim u mišijoj rupi, onda si se prevario.

Ja imam snage da oprostim tebi. To činim radi sebe, a ne radi tebe. Mene vera u dobro nikada ne napušta. Tebi ne želim loše, ali ti Bog ne može dati dobro zato što si z.......

 

Šta bi radili kad bi dobili ovakvu poruku?

Drage blogerke i dragi blogeri,

it's been a while... a ja bejah zauzet, bolestan, završavah roman, svašta radih... I dok ne stigne završni deo "Kosovske trilogije", odlučio sam sa vama da podelim polemiku između gospodina Antonića, političkog analitičara, i moje malenkosti. Kako me je eksplicitno pomenuo, dao mi je zgodnu priliku da mu repliciram, a sve u ime istine, objektivnijeg novinarstva i svestranog informisanja građana. Here

„Kako doći do masa sa pet teških limenih kutija 35-mm filma koga nemaš gde da prikažeš?"

Ž. L. Godar

(Sledi izveštaj sa Subverzivnog filmskog festivala u Zagrebu, održanog od 18. do 24. maja)

Ključno pitanje, po Žižeku, nije šta je danas živo od događanja '68. - a šta odavno počiva u memljivom grobu istorije - već kako bi se današnja politička situacija videla očima „poslednje revolucije". Odgovor na ovo pitanje nije previše optimističan - „leva kretanja" označila su kraj perioda obeleženog jednom idejom, danas krajnje nepopularnom, idejom komunizma, koja se u svojoj načnoj formi uobličila krajem XIX veka u Marksovom Kapitalu, da bi svoje poslednje izdanke ponudila u Maovoj „kulturnoj revoluciji" i zbivanjima '68. Za razliku od pokojeg sentimentalnog nostalgičara, koji bi se pozvao na činjenicu da i dalje postoje nominalno komunističke zemlje, kao što su Kuba ili Severna Koreja - Kina je, čini se, ispala sa ovog spiska zbog ekonomskih reformi - Žižek je po ovom pitanju pesimistički decidan - ne sanja novu Komunističku partiju i nije siguran kuda je „svetski duh" krenuo. Ono što se iz njegove pozicije vidi kao sigurno jeste da je '68. bila pre subverzija negoli revolucija, kasnije i sama integrisana u liberalni sistem, forma rumspringa koja je naknadno poslužila za legitimaciju nove političke elite, koja je, uglavnom pristajući na socijademokratiju, odustala od toga da suštinski menja svet alias ukine klasnu razliku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

29. septembar 2008. | 09:45 | Izvor: Blic

Beograd -- JKP "Pogrebne usluge" unaprediće informacioni sistem, te će oni, koji ne mogu fizički da prisustvuju sahrani, moći to da vide putem interneta, piše Blic."

"Postavićemo kamere ispred i u kapeli, a uz posebne šifre ti snimci će moći da se gledaju putem interneta", izjavio je direktor JKP "Pogrebne usluge" Nebojša Peruničić.

Rešila sam da okrenem list.

Svima sam dojadila sa muzičkom starudijom.

Sada nešto sasvim drugačije! (niste mi, valjda poverovali)

Jedna od najboljih i najuspešnijih kombinacija ponovo radi!

Brian Eno i David Byrne završavaju novi materijal.

18. avgusta nova ploca ce biti poklonjena auditorijumu,

ovde

za sada može da se skine jedna kompozicija, tek da nas želja mine.

Strange overtones. Lepo.

Ja htela da pišem blog. Nisam odavno.

Sinoć mi pade na pamet da , zapravo, nema

žena koje sviraju duvačke instrumente u rock, i

jazz muzici...pa rekoh da otvorim značajnu temu....

Pa prespavah, tema mi se, iz potpuno ličnih razloga učini

trivijalnom... pa , odlučih da menjam...

Kraj leta , i ova težina u vazduhu...znam da znate osećaj,

me povukla da pričam o tome kako je teško tražiti i naći ,pomoć

ovaj tekst je napisao mr.loader:)) 

ja preporucujem! 

mr.loader je to rekao:

 Beograd je evropski grad, otvoren i kreativan. Beograd je na putu da bude takav. Beograd je još uvek daleko. To su najčešće konstatacije kada se govori o gradu u kome živimo I posle mnogo reči na tu temu ipak nije jasno o čemu se zapravo govori. Svakako tema nije samo u domenu urbanizma i arhitekture, nije samo fizičko okruženje, urbani model  koji određuje gde smo mi zapravo sada. Izabrao sam ovu temu za jesenje diskusije, posle mora, Ade ili sedenja kod kuće jer mi se čini da mogu saznati gde je ključ za prihvatljiv odgovor na ovo veoma značajno pitanje.  Ne možemo svakako