Međunarodni Dan borbe protiv korupcije se svake godine obeležava 9. decembra. Činjenica da se radi o međunarodnom danu je potpuno prikladna, jer korupcija pogađa sve narode sveta, u većoj ili manjoj meri. U Velikoj Britaniji, koalicija nevladinih organizacija obeležila je ovaj Dan pritiskom na Vladu da usvoji Zakon o mitu, koji se nalazi pri kraju rasprave u Parlamentu. Svrha zakona je da uvede strožije kazne protiv britanskih kompanija koje u inostranstvu nude mito.

Ovde u Srbiji, Agencija za borbu protiv korupcije, koja će od 1. januara sledeće godine imati pun mandat da se bavi ovim pitanjem, obeležila je ovaj dan prezentujući, između ostalog, stavove srpske javnosti u vezi korupcije. Istraživanje je pokazalo da korupcija predstavlja jednu od najvećih briga (na 3. mestu posle nezaposlenosti i siromaštva) građana Srbije, od kojih 82% veruje da korupcija direktno utiče na njihov život. Iako ljudi misle da je korupcija sveprisutna, izdvojili su zdravstvene institucije (78%), političke stranke (76%), carine (72%) i sudije (70%) kao najproblematičnije. Kažu i da u proseku iz kućnog budžeta izdvoje pozamašnih 164 evra za mito.

Registracija za ovogodišnje finale Laboratorije slavnih, koje će opet biti emitovano na RTS-u, traje još nekoliko dana. Za one koji su propustili inče i inče tekstova u štampanim medijima (izvinjavam se što ne koristim metrički sistem, ali inče u izrazu „column inches" jednostavno ne možete zameniti centimetrima) i sate i sate televizijskog programa tokom poslednje 3 godine, evo male pomoći.

Za neke od nas veliki povratak se desio prošle nedelje; za neke će opet doći ovog vikenda; a za prave fanatike, u stvari nikada ne prolazi. Naravno, govorim o engleskoj fudbalskoj sezoni. Slažem se da je Svetsko prvenstvo bilo zanimljivo. Nekima je verovatno i donelo radost - mada za nas, navijače Engleske, ne baš. Ipak, ništa se ne može meriti sa podrškom svom, voljenom timu.

To je na neki način paradoks - sport koji, sa jedne strane ujedinjuje, je vrlo „plemenski"... ali ako ste navijač onda verovatno znate o čemu govorim.

"Konzul Šon Moran razmatra taktiku za novu sezonu. Dres Torquay United iz 1991. godine bi trebalo da ga inspiriše. "

U ponedeljak, 9.januara, smo u Ambasadi "zvanično" pozdravili novu, olimpijsku, 2012. godinu i istovremeno obeležili 200 dana do početka Olimpijskih igara u Londonu.

Zajedno sa prijateljima iz naših partnerskih organizacija, Žarkom Paspaljem, potpredsednikom Olimpijskog komiteta Srbije, i Zoranom Mićovićem, predsednikom Paraolimpijskog komiteta Srbije, podigao sam zastavu Igara na jarbol ispred zgrade Ambasade. Na simboličan način smo pokazali da delimo velika očekivanja od godine koja je pred nama.

Predstojećeg vikenda će se, gotovo istovremeno, u Vegasu i Wingate-u, održati dva najprestižnija planetarna događaja u gvozdenim (neolimpijskim) sportovima, Mr. Olympia i World Strongest Man (finale).

Kako sam o Mr.Olympia takmičenju već ponešto pisao, tek da napomenem da je riječ o 46. izdanju borbe za najprestižniju titulu u bodibildingu. Ono što Olimpiju čini posebno posebnom je i podatak da su je od začetka , daleke 1965., pa do danas osvajali samo dvanaestorica takmičara.

Za Napalm Death vam niko neće reći da je to (tek) dobar bend. Ili će  smatrati da su to najgenijalniji jebačikeve koji su se ikad do'vatili gitara ili pak da je njihova nazovi muzika neslušljiva kakofonija krda pomahnitalih pneumatskih bušilica.

gost autor: enco-makarone

Ovo je težak zadatak :) Ali probaću tako što ću postovati bendove i/ili muzičare koji su, recimo, kao smjernice uticali na formiranje mog muzičkog ukusa. Zbog ovoga ili onoga:)

al ne da peva...

a i tekst mi paše ovih dana... ma ne samo tekst,  nego i  melodija.... i  uopšte izvedba

ovako ću i ja (da se obratim svetu) kad naučim da pevam

 Pre neki dan, napisao moj drug Ninoslav Ranđelović: 

Ljudi dragi, psiholog sam i donekle sam svestan toga da sam covek plasljiv,  samoljubiv i sklon uzivanju svakojakih pogodnosti i pocasti koje idu sa mojim radnim mestom. Ipak, znam da sam dobar covek i dobar drug ovim momcicima iz moga kabineta i iz moje stranke. Eto, u poslednjih nekoliko godina, iz budžeta republike Srbije veliki je novac završio na računima nekoliko marketinških kompanija u vlasništvu tih mojih momcica. Ako bas zelite da saznate tacnu cifru bila bi potrebna istraga UBOPOK-a i tužilaštva,

Ана је већ помињала Ниједан од понуђених одговора (НОПО), нашу ’штовану политичку странку (кобајаги влашке националне мањине) и ја, имајући на уму Анине хвалоспеве, нећу подробно представљати једну од најмлађих странака у Србији, него ћу сувопарно нанизати четири

Tu sve piše,  polazak pred zoru - čekam da dođu po mene i da odjašemo tamo gde je Bog rekao "nemam braćo nerava za vas, nos'te se u tri lepe" . Sumnjivo sam mnogo stvari spakovala, gledam dva ogromna kofera i brinem. Gledam torbu pored dva ogromna kofera i još više brinem. Laptop i podrazumevajuće sitnice - ko selidba bogte. A nije. 

 Da se ne lažemo znala sam ja da će doći i taj dan, a neće biti parada i neće me radovati prolećni Beograd nego ovo: 

(ili kako ja uvek kukam kad negde treba da idem a onda mi bude drago što sam bila)

Sledi, naravno, bitka.

Prvi deo iste. 

P.S.

Kome treba XI glava, i Autor i dalje odgovara na pp. ;) 

„Govoriš gluposti!", pobunih se ja, „Znaš sigurno da ću pasti pored tebe, ako ti ostaneš na brodu. Nadam se da ćemo oboje pobeći u šume i nastaviti tamo da živimo, sa mojim narodom. Što se kraljevih ljudi tiče, ti nespretnjakovići nikada ne bi mogli da uhvate vilenjaka u šumi, čak i kad bi im čučao na grani iznad glave. Mogli bi smo otići do Šume Trolova, potražiti pomoć u ljudstvu i našim brzim brodovima i ponovo zagospodariti morem, pretvarajući Onundove drakare u prah i pepeo. Zašto to odmah ne uradimo? Obala je tako blizu!"

„I ja bih volela da vidim tvoj narod i šume o kojima si mi toliko pričao. Naročito sada, kada me na moru čeka samo smrt. Ali, ja sam vikinški vođa. Ne mogu da ostavim svoje ljude koji su za mnom krenuli protiv svog kralja, sada, kada treba ginuti. To nikada sebi ne bih oprostila, dok sam živa. Kako bih i jednom od ljudi iz mog kraja pogledala u oči? Moje je da pobedim, ili umrem sa njima. Možda ću na kraju bitke, kada sve već bude izgubljeno, imati pravo da potražim spas. Samo to treba doživeti, vilenjče", reče ona, i po prvi put u životu mi se, jecajući, obesi o vrat.