Ovo je blog o onima koji su bili i ostali veliki, o čovečnosti, ljudskosti, solidarnosti, o velikim ljudima koji su postali još veči i o mnogim anonimnim koji su postali poznatiji i pokazali svoju veličinu. Prvi među njima je Novak Đoković koji je svojim gestom probudio ljudskost, ljudsku savest i solidarnost ne samo na prostorima bivše Jugoslavije nego i sveta.

„Živeli svi narodi bivše Jugoslavije. Neka je Bog uz vas..“ ,

napisao je Novak Đoković. Ovako kažu ljudi , a neljudi će ga optužiti da vraća bratstvo i jedinstvo, neljudi će i dalji mrzeti, želeti da komšiji crkne krava, pa da crkne i njegova samo da komšija nema od koga da kupi mleko. Ali neka, budala i krivog drveća nikada nestati neće, a mene raduje što se u svakoj situaciji pokažu veliki ljudi i narodi u celini mnogo veći nego što idioti pokušavaju od njih da naprave. Ovo nije blog o smeću i ružnim stvarima koje je poplava izbacila i neka je i eto sreće da to đubre zauvek odnese sa ovih prostora.

Ovo je blog koji afirmiše ono što je u ljudima ljudsko, o ljudskoj solidarnosti, dobrotoi, požrtvovanosti, spremnosti da se pomogne drugima u nevolji. Blog o Novaku Đokoviću, Miljani Stević   koja napisa onu pesmu

Ako se sa ovim niste susreli ranije - sada je vreme. Jer kako kaze i sam slogan Ted Talks-a ovo su "Ideje koje vredi širiti".

 Ovo su moji gosti autori danas:

Arthur Benjamin - O Brojevima:

Sir Ken Robinson - O logici:

 Jill Bolte Taylor - O iskustvu:

 Uživajte u lepom danu

 Pozz M.

Kako ovo već nisam primetio, pitam se samo :-)

Gorran

Oni od nas koji su ga upoznali i uživo su mogli samo da budu još zahvalniji što je ušao u njihove živote.

Two months ago I packed my bags and left Belgrade to take a job in Washington, DC Đ not in anyway an answer to the BIA vs. CIA question, I should point out.

At the moment I am working for The Atlantic, a slightly left of center, general interest publication with a long and respected history.

Recently, in an introductory conversation with a blogger for the magazine’s newly expanded website, I mentioned my year in Serbia and my interest in South Eastern Europe. His response: “Oh, the Balkans Đ that’s so esoteric. Aren’t you about ten years too late on that?”

(As

 Srđan V. Tešin (1971) imao je tu sreću (ili nesreću) da se rodi i živi u Kikindi. Već sama činjenica da se opredelio da živi za i od literature a da, pri tom, nema svoju beogradsku adresu unekoliko određujuće uticala je na njegovo intelektualno i literarno profilisanje. U srpskoj kulturi, koja i inače u priličnoj meri pati od provincijalnog sindroma, život i pisanje u vojvođanskoj provinciji Tešin je uspeo da pretvori u vlastitu privilegiju. Najnovijom knjigom pripovedaka Ispod crte u izdanju beogradskih Stubova kulture, život u (srpskoj) provinciji Srđan Tešin opisuje iz vizure mikrozajednice jednog solitera lociranog u jednom (banatskom) predgrađu nazvanom Mars.

Dragi prijatelji,

HALOBEBA vas poziva na druženje povodom obeležavanja devetog rođendana!

Čekamo Vas u petak, 3. 12 . 2010. god. u13 časova,  na VII spratu

u  Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd,

ul. Bulevar Despota Stefana, br. 54 a

PS. Poneti dobre želje, vedar osmeh i puno srce ....

Tim HALOBEBE

Pored poziva na rođendan, HALOBEBA nam piše:

Dragi prijatelji,

Kad dođe toplo vreme Boga glava zaboli. Prosto oseti kako mu tanka užarena crta spoji oba uveta i odatle se rasplinjava potiljkom, a onda otpozadi nasrne na nos i kolosecima nozdrva šibne prema sinusima. Tu se učauri i počne, u ponavljajućem se ritmu prekratkih pauza, da seva. Zbog toga Bog sve brže trepće, pokušavajući da time ugasi bolne, crvene svetlace koji mu na oči iskaču. S obzirom da mu to baš nimalo ne pomaže, čak mu izazove dodatnu vrtoglavicu, Bog sa tri prsta zgužva kožu nad mestom gde bi se srele obrve, i počne tiho da cvili. Naravno da se bol na to uopšte ne obazire, već naprotiv kao je dodatno izazvan postaje jači, Bog se osvrne oko sebe tražeći žrtvu sa kojom bi, bar verbalno, mogao da podeli svoju muku.

-Eto tako, tako je već bolje, govori doktor, uzima svoj notes, olovku i naočare i seda u fotelju iza mog uzglavlja. Prva seansa počinje.

Ima tako nekih pesama koje vam se zavuku u memoriju, uđu pod kožu i u dušu, a da pritom ne znate ni zašto, ni kada, ni kako, ni ko je autor, ni ko ih peva i izvodi.  Jedna od takvih je, mene što se tiče:  O, Marijana, slatka mala Marijana.... Niti znam kada sam je prvi put čuo, a pogotovo zapevao, jedino znam da kad god je i danas čujem uzburka mi stare taloge emocija  iz rane mladosti ili još ranije iz detinjstva.

Ne volim Božić.
Nema skrivenih poruka. Priča je skroz lična.
Kad pomislim na Božić mislim na hladno.

Kad iz toplog kreveta zakoračite u ledenu sobu. Onda se umijete vodom. Hladnom - bojler se uključivao samo po potrebi. Bez „još samo malo" zahteva, bez razvlačenja, bez meškoljenja pod toplim jorganom, pod koji i nos zavlačiš. Instant budjenje.

Idemo kod babe. Božić.

U letnjoj kujni se živelo i zimi. U kući su se dočekivali gosti. Za Božić smo i mi, deca bili gosti.

Ulazak u auto. Tu pomislim na onog odmetnutog pingvina

Mada opozicija povremeno pominje vanredne izbore kao svoj cilj i najavljuje neke skupove na kojima će ih tražiti sva je prilika da tih izbora neće biti. Izbora će u Srbiji biti kada im je redovan termin. Kraj 2011. - početak 2012. Sve to, naravno, pod uslovom da stranka vladajuće koalicije kojoj je omiljena aktivnost povlačenje iz koalicije ne odluči da je vreme za izbore.

Da državni aparat treba da bude manji i jeftiniji, treba. To se slažu i oni koji su na vlasti i oni koji bi da ih zamene. Jedni zbog toga najavljuju rekonstrukciju vlade dok drugi pričaju o smanjenju broja mesta u parlamentu. Po svoj prilici, rekonstrukcija je najverovatnija i to relativno skoro. Nisam siguran da prepoznajem metode uštede u najavljenoj rekonstrukciji. Manji broj ministara i nikakve suštinske promene u upravi? Jedan hrvatski kolega je prošle nedelje gostujući u noćnom dnevniku HRT rekao da je najavljena rekonstrukcija hrvatske vlade „samo kozmetička promena" zbog toga što je ostala samo još jedna godina mandata i premalo vremena da se bilo kakva promena oseti. I naša vlada ima nešto više od godinu dana mandata. A ima i onih ministara, ne baš popularnih kod glasača, kojih se treba osloboditi.

U kafani, zadimljenoj zbog dekora, svidelo se gazdi, a ne od duvana, održan je sastanak 'lojalne' omladine. Dobro sada, to omladina je 'rastegljiv' pojam. Isto kao i deca. Svi smo mi nečija deca, zar ne? Tom sastanku sam prisustvovao iz nekoliko razloga. Prvi je što sam lojalan. Drugi što sam uvek želeo da budem omladinac, u sedmom razredu me nisu primili u Savez socijalističke omladine (ništa politički imao sam odgovarajuću ocenu iz vladanja). Treći razlog je što sam kao mali želeo biti penzioner koji ide na sastanke, pa k'o velim da ispunim makar ovo za sastanke. Do penzije ima vremena.