Neće skoro biti izbora

Mada opozicija povremeno pominje vanredne izbore kao svoj cilj i najavljuje neke skupove na kojima će ih tražiti sva je prilika da tih izbora neće biti. Izbora će u Srbiji biti kada im je redovan termin. Kraj 2011. - početak 2012. Sve to, naravno, pod uslovom da stranka vladajuće koalicije kojoj je omiljena aktivnost povlačenje iz koalicije ne odluči da je vreme za izbore.

Ma šta se mislilo o tome ko je glavni čovek koalicije ipak je snaga „malih" članica u tome da mogu u svakom trenutku da povuku podršku i na taj način one „velike" nateraju na neke poteze , koji sa druge strane, mogu imati i dobre i loše posledice po „male".
Ili je možda preciznije reći loše i manje loše posledice.

Ako bi , na primer, G17 odlučio da napusti vladu može se desiti da najveća stranka vladajuće većine, DS, odluči da krene u izbore. To ne mora da bude najlošije rešenje za G17. Na izborima bi ta stranka morala da se uzda u snagu svojih lokalnih „perjanica" i da se nada prelasku cenzusa. U ovom trenutku nije baš najverovatnije da će neka veća stranka sa sigurnim brojem glasova iznad cenzusa prihvatiti G17, ili URS kako se sada predstavljaju, na svojoj listi. Iako, ja tu ne bih zaboravio SPO.

Drugi scenario je najopasnije rešenje za G17. Recimo ovako, G17 napusti vladu, ostale stranke vladajuće većine reše da krenu u rekonstrukciju vlade. Smanje vladu i u koaliciju uključe radikale Tomislava Nikolića. Medijski a bogami i pravosudnio obračun sa G17 bio bi žestok. Nema veze da li su krivi ili ne. Dovoljno je da se na njih prebaci krivica na sve moguće loše stvari. To bi praktično mogao da bude osnov za predizbornu kampanju. I Borisovih demokrata i Dačićevih socijalista i Tominih radikala. Narod i onako nije baš oduševljen Dinkićem, pa je dosta dobro vaditi se na njega. On i onako teško da može da uđe u parlament a i sa Verkom, Majom, Boškom i ostalim bidžama sa lokala se uvek može napraviti dil.

Ukoliko se G17 ne odluči na izlazak iz vlade i postane kooperativan član koalicije, sa svime što to podrazumeva, a uvek je bolje podržavati predsednika republike nego bilo kog kolegu iz vlade ostaje na opoziciji da nastavi načelnu borbu za vanredne izbore.

Na osnovu onoga što se sada dešava u Srbiji stiče se utisak da Nikolićevi radikali (u narodu poznatiji kao SNS) traže izbore sve nadajući se da ih neće biti. Ekonomsko-socijalna situacija među narodom je sve gora i ne izgleda, bar u ovom trenutku, da će se u narednim periodu drastično promeniti. Upletenost raznih ruku u raznim džepovima, kartela, ministara, ministarstava, monopolista, uvoznika i izvoznika, ostavština je prethodnih , pa ..., dvadeset godina "pluralizma"i radikali postšešeljevci jednostavno čekaju da se ceo sistem slomi. A to bi se moglo dogoditi sledeće godine.

Agonija zvana Ratko Mladić (sa značajem jedne Milke Canić u našim životima) mogla bi se završiti na neki način. Biološki, pravno ili kako god. Radikali bi to dočekali sa olakšanjem. Nikada se nisu toliko pitali da bi mogli da ga skrivaju tako da mogu da očekuju obračun u vladajućoj koaliciji po pitanju skrivanja i nehapšenja.

Sa druge strane Nikolićevi radikali čekaju i da se razjasni situacija oko Kosova i EU. Dokle god Vlada ima obavezu (prema EU, drugo izgleda nije obaveza) da započne razgovore sa Prištinom a nema je po pitanju rezultata radikali postšešeljevci mogu da sede sa strane i pljuckaju. Primer izbora na Kosovu je dobar pokazatelj.

U Upitniku EU, koji će biti u Brisel poslat 25. 12., 31. 01., 30. 02.....kada god, i pored zaklinjanja, najverovatnije će biti neke stavke koje se odnose na status „južne srpske pokrajine. Kada se odgovori pošalju u Brisel taj status će manje-više biti zakucan. Priznala Srbija nezavisnost Kosova ili ne. Opet Nikolić i družina mogu da sede u prikrajku i pljuckaju. Naravno, posle toga se mogu održati izbori i radikali postšešeljevci mogu se nadati izborima.

Mogu da zamislim 2012. gde se oni nalaze u situaciji da čekaju neke majske izbore sa tenzijom da je vlast prodala Kosovo, uzrokovala slom ekonomije i još ponešto...i sa pravom se nadaju da će postati vladajući.

Neće se mnogo toga posle toga promeniti. Njihova opcija je da se dogovore sa oniom rukama u džepovima da se održi neki privid, da pregovaraju o tehničkim pitanjima sa Republikom Kosovo (ekspertska delegacija bez članova stranke, a status je i onako zakucao DS). I posle toga čekanje na predsedničke izbore.

Iskreno, ali naivno, se nadam da Boris Tadić neće pribeći „kreativnom čitanju Ustava" poput onog koje je neuspešno pokušao svojevremeno da izvede Milošević i kandiduje se treći put. Ukoliko to uradi bojim se da je Tomislavu Nikoliću otvoren put da postane „vrhovni komandant" i da u svojstvu predsednika dočeka poratnika iz Haga Vojislava Šešelja.