Pre tačno godinu dana, Adi Ignatius, urednik Harvard Business Review-a, u uvodniku broja istakao je da je advertising od umetnosti, sve bliži nauci. Upravo tako. Ako radite u marketinškoj agenciji (posebno u medijskoj), ne šetate se po kancelariji i čekate da vam sine genijalna ideja već analizirate podatke i često ceo dan (i noć) provedete gledajući tabele, kako bi klijentu napravili što bolji rezultat i što veći povraćaj investicije. Eto da na početku mami koja će čitati ovaj blog objasnim šta to ja radim.

 

 15-18 jul!

Slike sa Letenke (ranije godine)

Većina ljudi i ne zna da voli nauku. Oni kažu: „nije to za mene". Neki samokritičniji opet govore: „nisam ja za to". Svi oni greše, samo to ne znaju. Nisu dovoljo razmislili jer svako ljudsko biće voli nauku. Samo neki to ne znaju.

Jutro u kampu.

Njujork, Badnje veče, ljeta gospodnjeg 1943...
U sobi hotela Njujorker starac se spremao za počinak. Sam.

O čemu je razmišljao gledajući to veče ka plafonu sobe u kojoj je proveo prethodnih deset godina - niko ne može sa sigurnošću reći.

Živi kažu, da stari ljudi predosjete dolazak kraja, nepogrešivo, i tada im u misli ulaze slike iz djetinjstva, bezbrižni krajevi iz kojih su pošli ka nekim drugim, često ne baš gostoljubivim predjelima. Obično u

Portal BUKA je pokrenuo rubriku Likovi našeg doba kroz karikaturu. Trenuto smo jedini medij u BiH koji promoviše ovu vrstu tumačenja politike. Sve karikature sa opisima ličnosti na njima mogu se naći ovdje 

 

Dragi moji, da li znate da će uskoro izbori? Naravno da znate. Ko ne bi znao kada nas svakodnevno polivaju gradovima na vodi i čardacima ni na nebu ni na zemlji! Kako ne bismo znali kad samo što nas ne pogaze crne aždaje tamnih stakala i veselo trepćućih plavo crvenih svetala koje mahnitaju srpskim drumovima! Da li se može zaboraviti kad nam i za plivanje govore da je borba protiv utapanja! Ali, mnogi od vas ne znaju da su 6.aprila izbori u Mađarskoj. Kakve to veze ima sa našim gospodarima političkog neba, pitate se? Ima, dragi moji, jer je prema podacima madjarske Nacionalne kancelarije za izbore, do sada registrovano 22.000 dvojnih mađarskih državljana iz Srbije, a procenjuju da će do izbora biti više od 30 hiljada. Znate šta to znači?

Друштво судија поротника Србије је приморано да обавести јавност у Србији да поједини судови у Србији, нпр. Први и Други општински суд у Београду, не исплаћују накнаде судијама поротницима по више месеци уназад, конкретно од маја месеца 2009.

Због настале ситуације и изостајања обавезне накнаде поротницима Друштво

Povodom 3. maja, svetskog Dana slobode medija, novinar Filip Mladenović, honorarni saradnik Beograda 202, protestovao je ispred RTS i Radio Beograda zbog diskriminacije honoraraca.

Već mesecima honorarnim saradnicima se smanjuju iznosi honorara. Takodje,  sve su veća kašnjenja u isplati honorara, što poprima razmere mobinga.

Pre

Dragi moji političari,

Uz životni standard kakav konzumiram, a vi mi ga pripremiste, ja stvarno ne znam koliko ću dugo živjeti pa evo odlučih da vam napišem pismo zahvale, kako ne bi bilo da vam nikad ništa konkretno ne napisah i ne rekoh.

Bez obzira kojoj političkoj stranci pripadate, oporbi ili vladajućim, želim vam se zahvaliti što ste od jedne jake, industrijske, poljoprivredne, turističke zemlje...moje domovine Hrvatske...u samo 20 i kusur godina uspjeli napraviti, što bi narod reko - "Go kurac".

Krajem marta (ne znam da li je to bilo baš 27. marta 2014.) na početku Bulevara, preko puta zgrade Ustavnog suda Srbije i dijagonalno od Doma Narodne skupštine, neki psihopata je iscrtao simbol

Četvrtak je, a ja sam čeljade od reči:

PRIČA O BOSANCIMA I MAGIJI

U vreme pre nego što su ratovi postali naša stvarnost, a pokisle kolone izbeglica naša  svakodnevica, Bosna je za mene bila Sarajevo, a Sarajevo - Baš Čaršija, jutarnja kafa sa rahatlukom u Morića hanu, jedan stan sa više slika Mersada Berbera neko stolica, "Bijelo dugme", kasarna na Lukavici sa mojim zbunjeno osmehnutim bratom na kapiji, hotel "Nacional" u kome je moja porodica odsedala od vremena pre "onog rata", bakarni tanjiri, brzometna razmena viceva o Lalama i Bosancima

Dvadeset i nesto preko dana od kako sam otisao iz Srbije nisam pratio vesti. Trudio sam se da uzivam u novoj sredini maksimalno, u ljudima, hrani, senzacijama svakakve vrste. Danas sam seo i krenuo da citam unazad.

Ja jesam logoreican covek sa 1.000.000 reci za ono sto mi se desava, ali bih morao da budem apsolutno iskren sa vama i priznam da sada nakon 2 sata citanja vesti, komentara i reagovanja - nemam pojma sta da mislim.

Kako muzika ima tu osobinu da cesto za nas prica bolje nego mi sami, dosetio sam se da mozda ne bi lose da sa vama umesto reci podelim samo ovaj soundtrack

Danas nekim poslom u Prijepolju.

Iz Novog Pazara se onuda stize preko Pestera koji sam video prvi put u zivotu. Razumeo sam potpuno pretnje jednog mog komsije koji je cesto vikao da ce sve ostaviti i otici da cuva ovce na Pesteru gde niko nece znati gde je...

Uz put politicke parole i brojevi lista, nazvrljane rukopisom podjednako smesnim kao i beslovesne politike koje ih predlazu. Sve Suljo, pa Rasim i kompanija. U blizini Prijepolja pocinju i prvi Seseljevi grafiti. Cini se da sem dnevne politike, u tim krajevima niceg drugog nema.

Dnevne politike po grafitima, poneka

Bolje znana pod imenom jednog od svojih glavnih ostrva, Tahiti, Francuska Polinezija je skupina neverovatno lepih ostrva (njih 118), okruženim koraljima i naizmenično azurnom i tamno plavom bojom mora, tačnije južnog Tihog Okeana (South Pacific Ocean) površine veličine evropskog kontinenta. Kao što ste (možda) već i primetili, nisam nestao zauvek sa bloga, već sam se "specijalno" za B92 zaputio u ove krajeve sa namerom da vam dočaram ovo mesto i opišem utiske i doživljaje o ovom šik okupljalištu bogatih i moćnih. To je barem bila početna namera...