Da li je vreme je da prestanemo da gledamo svoja posla i nastavimo da mirno živimo u tuđem nemaru i smeću do kolena? 

Danas je Dan planete Zemlje. Ovogodišnja tema je "Green Cities".

Kardinal Rišelje, punim imenom Arman Žan di Plesi de Rišelje (Armand Jean du Plessis de Richelieu, 1585-1642), stoji na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, upravo zbog toga (zbog svoje crvene kardinalske odore) dobijajući nadimak „crvena eminencija" (Éminence rouge), dok će njegov uticajni politički savetnik, agent i tajni diplomata, Fransoa Žozef Di Tremble (François Joseph du Tremblay), takođe svešteno lice, kapucinski fratar, zbog sive boje svoje monaške odore dobiti nadimak „siva eminencija" (Éminence grise), otkuda sam izraz i vodi poreklo.

Dobri moji.

Postoje ljudi koji jedu samo da bi utolili glad. A postoje i oni drugi koji uživaju u hrani. Prvi bi pojeli i masnu dasku od klozeta. Drugi znaju kako da taj nagon artikulišu, da svojim nepcima priušte radost.

Verovao sam

Verovao sam da je vuk pojeo baku i crvenkapu i da je došao lovac , rasporio ga i izvukao ih žive i zdrave.

Mogao bih da pišem o psihologiji gubitnika,paćenika,neradnika,lenčuga,ljudi bez ideje i stava.

Ljudski šljam se okuplja oko govna kao podguzne muve.

Kada sam ga poslednji put videla, 15. okotobra, kod njega u stanu u Zemunu posle privatnih dogovora i planova, pitao me je dok smo se oprastali onako mangupski veselo, kao nekad, kao da je zdrav:
Kako je bilo u Koreji?
Bolje nego u Srbiji!
Pa zar Srbija postoji?
Pa zar Zemun postoji?
Nasmejao se i omdhanuo mi je umorno rukom, okrenuo se na drugu stranu u krevetu, da se ne bi zagrcnuo...
Prisla sam mu i pomilovala ga po kosi a on mi je stegao ruku. Razumeli smo se.
Rasa je bio apokaliptican pesnik i mislilac, pretpostavljam da shodno tome ovaj silazak

Danas je godinu dana  od smrti mog oca i desetogodisnjica smrti moje majke, ovaj snimak je mesto gde su nekad bili zajedno...

Уче нас да заборавимо, да променимо свест, да се не сећамо. Нећу да се не сећам, морам да се сећам. А бол никад неће проћи.

Данашња претрага вести показује да успевају да нас натерју на заборав, има само једно ”Догодило се на данашњи дан”, и то СРНА.

Srbija mora da vodi računa o svojoj energetskoj sigurnosti. Vlada Srbije treba da radi na dugoročnoj sigurnosti u snabdevanju energentima. Srbiji treba gas. Srbiji treba nafta. Srbiji treba gasovod. NIS-u treba strateški investitor. Pravi partner za Srbiju u ovoj oblasti jeste Rusija. Pitanje nije: da li treba sa Rusima? Pitanje je: da li je ovaj sporazum najbolji mogući za nas, građane Srbije? Ovaj aranžman je onoliko dobar za nas koliko su nam bili jaki pregovarači. Znači nikakav.

          Ako dođe do upokojavanja, sudim da je najbolje to izvesti u - zelenom dečjem nameštaju. Dok me drži trenutni stolarsko furiozni zanos prekrajanja kućnog prostora, predlažem, srednje kreativno, da poslednji smeštaj bude izveden u nešto suženom garderoberu, na kojem se jedna bela vrata mogu ostaviti netaknuta sa sve šarkom, i zelenom okruglom plastičnom ručkom.

Nije fancy, ali je avangardno, sveže i razbribrižno, ako prilika možda i nije.

Toplo vam preporučujem tekst Miloša Jovanovića iz poslednjeg NINa, pod naslovom Garant defetizma na Balkanu. Tekst jeste objavljen u rubrici Lični stav-nadnaslov Politika, ali je Jovanović potpisan kao istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Po mojim saznanjima isti je i zaposlen u Ministarstvu za KiM. Bez obzira što kod nas ne postoji konsenzus oko toga ko kad i gde  priča svoju priču-lični stav- a kad se to mora tretirati kao zvaničan stav institucije kojoj neko pripada ( pogotovu kad prođe i bez internih sankcija,

Dole nize je moj sedmi post na blogu B92 objavljen 9. juna 2006. Pun naslov mu je Afera Topčider ( updated version) -nebitna tema/e ili blog jam? Sadašnji softver ne podržava postavljanje celog naslova. Inače, isti  je bio posledica moje iznenađenosti  tadašnjom blogošutnjom o tim slučajevima-mojim tekstovima-kako god. Pre toga sam o Topčideru pričala i na Peščaniku, o čemu sam takođe pisala na blogu, ceo transkript mog izlaganja objavljen je  u postu mi broj 6 od 22.