Tog 29. septembra 2011. stizale su poruke, zvonio je telefon...svi su hteli budućoj mami da čestitaju rođendan i pozele da baš tog dana dobije najlepši poklon. A mama je znala da će se to desiti... Još pre mesec dana mališa joj je u snu šapnuo da će doći u četvrtak. Sve je krenulo ujutru, mama se hrabro javljala na telefon, kao da se ništa ne dešava. Želela je da to bude iznenađenje.

Sreli smo se tog 29.septembra u 17:50h, oči u oči. Gledala sam ga, mazila za nogicu, a zatim i par sekundi držala u naručju. Osećaj? Da li ga je moguće opisati? Mislim da nije. Jeza,

Naslov je parafraza naslova filma Šarm i kako ga steći, koji 1965 godine sočini Ričard Lester. Ostao mi je u nezaboravu pre svega zbog fenomenalne Rite Tašingem! E ovo je nekako nalik! Samo nalik! Šarm je šarm, jal ga imaš, jal ga nemaš, steći ga ne možeš nikako pa da se iz kože ispovrneš! Nikakvi novci ti tu ne mogu pomoći! Ali nevinost?

Nevinost! Ne kako je povratiti ako ste je ikad i posedovali (?), nego je steći. Ne nevinost vagine, ne nevinost pred sudom, nego, da je tako nazovem, suštastvena nevinost. Moguće je da lupam, da ovo što nazvah suštastvenom

želim da vam, ovim videom,

Строго поверљиво

Чувати у каси !

О Б А В Е Ш Т Е Њ А

УДБ-е НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

за фебруар 1952.г.

Н а р о д н а  в л а с т

Састав, политички састав и стање у

редовима адвоката у НР Србији

Анализирајући стање у редовима адвоката у 110 срезова, дошли смо до закључка да адвокати претстављају један од највећих проблема наше правне службе и посебно нашег судства. Политички то су бивше режимлије, руководиоци и активни чланови бивших буржоаских партија, бивши министри, посланици, судије, срески начелници, полициски писари, сенатори, велики жупани, краљевски бележници, активни судски официри БЈВ и већина од њих активни помагачи и присталице окупатора и домаћих издајника. У материјалном погледу то су бивши велепоседници ( ретки су напр. адвокати у Војводини које није погодила аграрна реформа ), милионери, власници једне или више кућа и сл. Физички, то су већином старци од 50-60 година. Идеолошки то су људи који су темељно оформљени и учврстили у својим буржоаско-реакционарним схватањима о друштву и који у идеолошком правцу не показују никакве знаке прогреса. Стручно, то су људи који су васпитани, образовани и у пракси потпуно оформљени на бази типично буржоаског права-људи који једном делом нису у стању, а другим делом неће да схвате и да се мире са социјалистичким правом и законитошћу. Морално, то су већином људи ниског карактера, дерикоже ( по старим навикама добар део крши тарифне прописе, отеже парнице и сл.) пијанице и неморални типови.

Sinoc smo isli da gledamo najnovijeg Indijanu Jonesa. Film je uradjen na slican nacin kao i prethodna tri (ako me secanje jos uvek sluzi :)), tako da ako ste voleli 1,2 i 3, volecete i 4.

Radnja je smestena u kasne pedesete ili rane sezdesete tako da su neprijatelji Rusi, ne nacisti, Indi je ostario, mada je i dalje u dobroj kondiciji. Dalje detalje necu da otkrivam ;).

Centralna tema je  kristalna lobanja (jos

како смо острва

како се не срећемо

како се на тренутке учинимо да јесмо

Poslednjih dana sabiram utiske, onako uopšteno, i nekako mi se nameće zaključak da se u Srbiji živi isto, ma ne isto nego još bolje nego u Švedskoj. Sve jako dobro funkcioniše, problema ima vrlo malo, ljudi rade i dobro zarađuju.

Pa se tako ljudima naviknutim da sve radi kao sat zaista ne sme prirediti recimo saobraćajni čep. Jer inače ovde saobraćaj funkcioniše besprekorno. Nema gužvi i zastoja. I ako se dogodi zastoj istog momenta državni organi teleportuju građane.

Ovi ljudi ovde nikada ne bi trpeli nekoga zbog koga su prinuđeni da čekaju u redovima. Nisu prosto navikli. I ako bi se samo desilo da zbog nečega moraju da čekaju u redu istog momenta bi se organizovali i zaustavili takvo ponašanje. Procenjeno je da bi tri sata u redovima za građane Srbije bilo dovoljno za revoluciju.

Policija (i posebno saobraćajna policija) ima dugu tradiciju totalne požrtvovanosti za dobrobit građana.

Sećam se svega...

Sećam se svega ko da juče beše,
nekad smo se zajedno kupali u kadi,
a sad pretpostavljam da to s drugim radi,
a kažu da tudja ruka svrab ne češe,
sećam se svega ko da juče beše,
a danas se pitam....sa kim li se kreše?...

Sećam se svega ko da beše juče,

Autonomni ženski centar

APEL VLADI I SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE

da se zajedničko domaćinstvo izbaci kao uslov

za postupanje državnih organa po službenoj dužnosti

ZAŠTO RAZVOD NIJE KRAJ NASILJU?

Zato što je:

U selu Novo Lanište 17. aprila 2009. godine Zorica V. (48) je ubijena od strane svog bivšeg supruga Milorad M. (57). Milorad

Nikad više! Poslednji put pišem o njoj! Njega više nema, umro je moj drug, prijatelj, brat Zdenko! Voleo sam Jamu samo zato što je Zdenko bio tamo. Mogao sam i da ne pecam već samo da divanim s njim dok je histeričan kakav je već bio, neprekidno nešto seckao, ljuštio, rezao...pripremao klopu i to u količinama kao za četu vojske. Retko smo obedovali sami, uvek je pozivao ili Vladu i Goricu, ili bi naišao Tibor, Milan policajac je bio skoro redovan, pa Crnogorci, tri brata, svraćali su Nina i Peđa i moja žena je bila da proba njegove specijalitete. Uz to je neprekidno mleo,

Verovatno i vama ali meni se vrlo često dešava da mi nešto padne na um i počne da burgija i vrti, potirući sve ostalo ili ga bacajući u daleku pozadinu. Kakav već jesam, o'ma pristupam procesu razrešavanja, oštrim mač, Gordijev čvor je to, mora se po Aleksandrovom receptu.

Jutros mi je u glavi iznebuha zazvonila reč ISKAZ! Prosto sam mogao da je vidim, svetlela je jarkim fluorescentnim sjajem. Sada dok ovo pišem, hladne glave i veoma priseban, padaju mi na pamet: Iskazi svedoka na sudu, iskazivanje divljenja prema, iskazivanje poštovanja, pravilnik o metodologiji ISKAZivanja podkriterijuma u odgovarajući broj bodova...i svakakve druge banalije. Ništa od toga! Možda ćete pomisliti: Reč kao reč i pogrešićete!

emerv ejntel

            Kada bi samo mogao da se vrati unazad, da premota leto ’90. Izašao bi na javno mesto psovao bi i proklinjao. Mnogi bi ga gledali kao ludaka ali oni koji bi sklanjali pogled, znao bi da oni znaju, ne samo da znaju nego oni sve i kuvaju, prokleti kuvari i kuvarice. Sa takvima nije želeo da deli vazduh.

Već dugo ne pratim šta radi Sir Paul McCartney.

Ne kažem, bilo je par zanimljivih solo albuma

tamo početkom osamdesetih.

Ostalo, sve što sam čula moglo bi da se podvede

pod odrednicu “silly love songs”, a ja baš i nisam ljubitelj...

Ma, skoro da sam zaboravila da postoji,

ni na kraj pameti mi nije bilo da je moguće...

A jeste moguće!

Idemo