Apel zenskog autonomnog centra

Autonomni ženski centar

APEL VLADI I SKUPŠTINI REPUBLIKE SRBIJE

da se zajedničko domaćinstvo izbaci kao uslov

za postupanje državnih organa po službenoj dužnosti

ZAŠTO RAZVOD NIJE KRAJ NASILJU?

Zato što je:

U selu Novo Lanište 17. aprila 2009. godine Zorica V. (48) je ubijena od strane svog bivšeg supruga Milorad M. (57). Milorad M. se pojavio u kući u kojoj je Zorica živela sa svojim tadašnjim suprugom, usmrtio je udarcem u glavu tupim predmetom, a potom telo i kuću zapalio. Komšije su posvedočile da je ubica i ranije pretio bivšoj supruzi, koja je  zbog toga i podnela desetak prijava.

U Knjaževcu je 9. juna 2009. godine Jovana D. (17) ubijena višestrukim ubodima nožem od strane svog nevenčanog supruga Senada Redžića (23). Jovana nije živela sa ubicom u vreme zločina, a ubijena je u kancelarijama Centra za socijalni rad Knjaževac prilikom dogovora oko starateljstva nad zajedničkim detetom.

Ovo su samo dva nedavna slučaja ubistava žena od strane bivših partnera nakon napuštanja zajedničkog domaćinstva.

Istraživanje postupanja javnih tužilastava i krivičnih sudova u Beogradu i Nišu (za period januar 2006. - maj 2007), pokazalo je:

da je gotovo 1/3 svih procesuiranih slučajeva nasilja u porodici učinjena prema aktuelno razvedenim (do 20%) i osobama koje su u procesu razvoda (do 14%). 

Istrazivanje o postupcima za izdavanje mera zaštite od nasilja u porodici (prema Porodičnom zakonu), koje je sprovedeno u beogradskim opstinskim sudovima, pokazalo je da mera zaštite u većem procentu traže razvedeni (36%) u odnosu na one koji su u braku (31%). 

U svim slučajevima, u kojima žene prihvate opšti stav „zašto se nisu razvele, zašto trpe“, napuste nasilnog partnera i razvedu se, ne bi uživale pravo na zaštitu od nasilja koju po službenoj dužnosti pokreću državni organi ukoliko bi u izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ostala odrednica da zakon štiti samo razvedene supružnike koji žive u zajedničkom domaćinstvu.

Sudska praksa. Istraživanje prekršaja sa elementom nasilja u porodici za područje Republike Srbije 2004. godine: Udruženje sudija za prekršaje navodi primer

„...bivsi suprug, nasilno ušao kod nekadašnje supruge, udarao je šakama i pesnicama po glavi, grudima i leđima, kada je pala nastavio da je šutira, vređao je govoreći: "kurvo, zaboravila si kako ja bijem", razbio staklo na terasi. Ona nije pružala otpor.“

Istraživanje Porodičnopravna zaštita od nasilja u porodici u praksi sudova u Beogradu, 2007, Autonomni ženski centar, Zenski istraživački centar

Tuženi, raniji supružnik tužilje, „nazivao je tužilju pogrdnim imenima (kurva, fuksa) i pretio joj je da će je sravniti sa zemljom, da će je sahraniti, da će joj kićmu polomiti (...), prisiljavao je na seksualne odnose, govorio joj je da je frigidna, da nije ni za šta. (...). zbog pretnje ubistvom (nasrnuo je nožem na tužilju, stavivši nož tužilji ispod grla), tužilja je napustila kuću i otišla u Sigurnu kuću, a kasnije kod svojih roditelja“.

            Tuženi, raniji supružnik tužilje, „ne plaća izdržavanje za dete, uzima dete i ne vraća ga na vreme, šalje SMS poruke i uznemirava tužilju i članove njene porodice, kojima kaže da se tužilja drogira i prostituiše, preti da će staviti drogu u torbu tužilje pa će završiti u zatvoru i dobiti otkaz, preto da će tužilji ubiti brata i silovati sestru, da će oteti dete...“

Pitamo se šta naša Vlada poručuje ovim ženama? Šta poručuje deci ovih žena? Šta poručuje nama građankama i građanima?

Ako napustite nasilnika spašavajući svoj život i budućnost svoje dece – mi vas nećemo zaštititi.