mnogo muzičkih blogova u zadnje...

Moj omiljeni bloger Bojan Ljubomir Jugović i jedan od njegovih b(l)ogovskih eksperimenata.

Otkrijte i druge. Jedan je BOBO!

Pieter Feith

Čitam i da ministar prosvete Lončar

Upoznao sam ga na ArtWalk-u, to je neka umetnicka pizdarija koja se desava svakog drugog cetvrtka u Dauntaunu Andjelesa.

Postoji sjajna knjizara koja cela 2 sprata drzi u haosu knjiga, poredjanih i pobacanih nasumice, i svaka kosta Dolar. Nebitno ima li 300 listova i onaj papir kojim ne mozes dupe da obrises, ili je u pitanju fanzin koji je zaista napravljen od toalet papira. Ima i video kaseta, sumanuti naslovi.  Isto Dolar.

 Prisao je on meni, jer sam buljio u ovo 

Put

Glava mi je u tvom krilu
Prsti ti počivaju u mojoj kosi
Spavaš li
Svetlo i senke prelaze preko tvog lica
Volim te
Neka nema kraja
Neka nema kraja


Susret

Увек буди песник, па чак и у прози. - Charles Baudelaire

затекнем себе често како трагом поетског заноса, на таласу сензибилитета те рукописом контролисане имагинације , безуспешно вијугам слутњом могућег дорека ми умишљаја.

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Oduvek sam bila oralni tip. Mater kaže da sam duže od ostale dečurlije trpala igračke u usta, a onda sam, zatim i međutim, postala malo neurotično čudo, pa sam grickala nokte, ali sam najviše od svega, ipak i pak, želela da budem kao moj Stari kad porastem. On je pušio s merakom. Dođe s sposla, ruča nebeski Presvetin ručak, pa se zavali u stari naslonjač. Noge na trosed, pepeljara u krilu ( ne znam kako, ali u svim mojim sećanjima on gleda fudbal ). Te sam momente obožavala. Gledala sam ga opčinjena: ovako ću i ja kad porastem. Uvuče prvi dim i zastane, pa ga otpusti.

prvi tekst koji sam objavila kao gost autor
pre nekoliko godina, nesrećnim sticajem okolnosti,
obrisan je sa komentarima, bio mi je rođendan kad sam ga objavila,
i nedavno opet, pa se setih...

nađoh tekst, pokušah da ispravim greške, jer tada nisam znala
ni mallo, ni najmanje kako se kuca:)))

al, blogovala sam. snažno.

evo vam tekst ponovo, nije loš:)

  Da vas pitam? Kako ste se branili od devedesetih?

Radnik Fabrike šinskih vozila „Goša" iz Smederevske Palanke Dragan Mladenović, star 57 godina, počinio je juče, 22. marta 2017. samoubistvo na radnom mestu.

Dragan Mladenović se obesio zbog izuzetno teške ekonomske situacije u porodici.

Radnici fabrike "Goša" nisu primili između 15 i 20 zarada, a četiri godine nisu im uplaćeni doprinosi ni za zdravstveno ni za penziono osiguranje.

Fabrika šinskih vozila „Goša" je privatizovana 2007. godine,

Pre oko mesec dana je navijač Partizana ušao na teren i skinuo kapitensku traku igraču Partizana. Za razliku od par nas blogera koji smo smatrali da taj događaj zaslužuje veću pažnju, organi ove države kojima je zadatak da se bave takvim stvarima su prilično iskulirali sve što se tada dogodilo na stadionu Partizana.

Verujem da je takvo nereagovanje ohrabrilo i navijače Zvezde da daju svoj doprinos kulturi nasilja koje ovo društvo već decenijama gaji.

  Stid me, i sram, i bedno se osećam. Koliko danas vredi čovek, njegova ličnost, dostojanstvo, gde je njegovo pravo na normalan život, pravo da jede tri puta dnevno, tek toliko da održi fizičku i mentalnu kondiciju, da noć prespava u snovima, da se okupa jednom nedeljno, da obuče pristojnu garderobu, da pogleda u oči one koji nemaju potrebu ili neće da razmišljaju o tome.

... nije Neuro-linguistic Programming, nego Nek Loženje Počne.

Sa 25 miliona dolara po epizodi ovo će biti najskuplja serija do sada.